Srbija uvodi nacionalni porez 4 EUR po toni CO2 od 1. januara 2026.

Započela je javna rasprava o dva nacrta zakona koji bi trebalo da predstavljaju odgovor Srbije na mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).

Prvi, Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene baše, uvodi taksu od 4 evra po toni emitovanog ugljen-dioksida i ekvivalentnih gasova za domaće proizvođače, čime im se otvara mogućnost da taj plaćeni iznos odbiju od CBAM takse prilikom izvoza u EU.

Cilj drugog zakona, koji se odnosi na porez na uvoz, jeste da zaštiti naše proizvođače od jeftinije konkurencije iz zemalja koje takve takse ne naplaćuju.

Nacrti zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda trenutno su u procesu javne rasprave, koja će trajati do 21. oktobra.

Zakoni bi trebalo da pomognu da se smanji zagađenje, unapredi energetska efikasnost i obezbedi ravnopravniji položaj srpske industrije na domaćem i stranom tržištu.

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte

Cilj Zakona o porezu na emisije GHG je smanjenje emisija GHG i podsticanje zelene tranzicije kroz primenu principa „emiter/zagađivač plaća”, usklađivanje sa evropskim klimatskim politikama i jačanje konkurentnosti domaće privrede u uslovima CBAM mehanizma.

Obveznik poreza je pravno lice ili preduzetnik koji, u skladu sa propisima koji uređuju klimatske promene, ima obavezu da poseduje dozvolu za emisiju GHG , a koji kao operater postrojenja za koje je obavezan da pribavi dozvolu, obavlja jednu ili više od sledećih delatnosti u smislu propisa koji uređuje klasifikaciju delatnosti: proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja;  proizvodnja cementa; proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura; proizvodnja aluminijuma; proizvodnja električne energije.

Reč je prevashodno o velikim privrednim društvima, dok mikro, mali i srednji privredni subjekti po pravilu neće biti obveznici ovog poreza. 

Uvođenje ovog poreza predstavlja značajnu novu finansijsku obavezu, koja će se obračunavati kao ponavljajući godišnji trošak.

Iako je poreska stopa definisana na 4 evra po toni CO2 ekvivalenta, osnovica za oporezivanje ne računa na ukupne emisije.

Od ukupno emitovane količine gasova oduzima se takozvana „referentna emisija“, koja predstavlja tehnološki neizbežan nivo emisija čak i uz primenu najbolje dostupne tehnologije.

U analizi efekata zakona navodi se ilustrativan primer po kojem bi “prosečan veliki industrijski emiter (npr. cementara ili elektrana)” sa godišnjom emisijom od oko 250.000 tona CO2 ekvivalenta mogao da se suoči sa godišnjim poreskim troškom od milion evra, u zavisnosti od njegovih stvarnih emisija u odnosu na referentne vrednosti.

Kako bi se ublažio finansijski udar i stimulisala zelena tranzicija, zakon predviđa i konkretne olakšice. Najznačajnija je namenjena subjektima iz elektroenergetskog sektora koji najmanje 80% prihoda ostvaruju iz te delatnosti.

Oni mogu ostvariti pravo na poreski kredit u iznosu od 20% vrednosti sredstava koja su uložili u propisane mere za smanjenje emisija. Ipak, ovaj kredit je limitiran i ne može biti veći od 80% ukupne poreske obaveze koju subjekt ima po osnovu ovog zakona.

Moguće povećanje cena za građane

Procena je da je neposredan uticaj na dostupnost i kvalitet roba i usluga od značaja za životni standard stanovništva je ograničen.

Ipak, indirektno, ova mera može uticati na cene energije i nekih industrijskih proizvoda koji ulaze u proizvodnju roba i usluga bitnih za građane, kao što su građevinski materijali i električna energija. Očekuje se da će uvođenje poreza podstaći industriju da smanji emisije i poveća energetsku efikasnost, što može doprineti stabilizaciji ili čak
smanjenju troškova u srednjem i dugom roku, navodi se u analizi efekata zakona.

Kvalitet roba i usluga ne bi trebalo da bude smanjen, već naprotiv, podsticajem ka održivijoj proizvodnji i energetskoj tranziciji može se doprineti poboljšanju uslova životne sredine i opšteg kvaliteta života.

CBAM

Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism), poznatiji kao CBAM, usvojen u maju 2023. godine, predstavlja prvi mehanizam Evropske unije koji je uspostavljen sa ciljem ograničenja emisija gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju usled proizvodnje energetski intenzivnih proizvoda u zemljama van EU.

Iako obaveze usklađivanja sa CBAM regulativom direktno padaju na uvoznike CBAM proizvoda u EU, proizvođači gvožđa i čelika, đubriva, aluminijuma, cementa, vodonika i električne energije van EU koji izvoze svoje proizvode na evropsko tržište, od oktobra 2023. godine, u obavezi su dostavljanja podataka o emisijama gasova sa efektom staklene bašte koje su ugrađene u njihove proizvode svojim klijentima u EU.

Osim administrativne obaveze izveštavanja o emisijama, sa stupanjem na snagu definitivnog perioda primene regulative od januara 2026. godine, ove emisije biće predmet oporezivanja kroz kupovinu CBAM sertifikata, čije cene kroz 10 godina mogu da dostignu i do 175 evra po toni CO2 emisija.

Glavni cilj CBAM-a trebalo bi da bude dekarbonizacija energetski intenzivnih industrija.