Srbija u planiranju zaštite od poplava nedovoljno prepoznaje faktor klimatskih promena

Deset godina posle katastrofalnih poplava, Srbija danas nije mnogo spremnija za nove poplave, a u planiranju mera zaštite uglavnom se ne uzimaju u obzir klimatske promene i očekivano povećanje padavina i ekstremnih događaja u budućnosti, rekla je meteorološkinja Mirjam Vujadinović Mandić, prenosi Beta.

Srbija je počela da razmišlja o klimatskim promenama u svetlu odbrane od poplava, ali to još nije na zadovoljavajućem nivou i malo toga je sprovedeno u delo, rekla je Vujadinović Mandić, istakavši da država treba da poveća spremnost za takve događaje jer će ih biti sve više.

– Treba da razmišljamo o merama zaštite koje ćemo koristiti za 50 godina – istakla je u razgovoru s novinarima Vujadinović Mandić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i jedna od vodećih domaćih stručnjakinja za klimatske promene, njihove posledice i mere adaptacije.

U poplavama koje su pogodile Srbiju od 14. do 16. maja 2014. godine stradalo je više od 30 ljudi i pričinjena je šteta od oko 1,5 milijardi EUR.

Za ta tri dana je palo između 150 i 300 milimetara padavina, što je prosečna količina koja u toj oblasti padne tokom tri do četiri meseca.

Na razmere poplava su uticale i intenzivne padavine mesec dana pre toga, navela je Vujadinović Mandić, podsećajući da je od polovine aprila do polovine maja palo tri puta više od prosečne mesečne količine padavina u aprilu.

Zbog toga je, kako objašnjava, zemljište već bilo natopljeno vodom i nije moglo da primi veliku količinu nove vode koja je pala za tri dana sredinom maja, pa je ona oticala površinski u već napunjene rečne tokove. To je dovelo do naglog izlivanja vode iz rečnih korita, povećanja podzemnih voda, erozije i klizišta.

U mnogim mestima zapadne i centralne Srbije izmerene su rekordne količine padavina, na mnogim vodotokovima rekordni vodostaji i protoci, rekla je Vujadinović Mandić i istakla da klimatske promene mogu učiniti ovakve događaje učestalijim.

Ona je podsetila i na poplave 2023, kada su desetine opština u Srbiji proglasile vanrednu situaciju.

– Već sada imamo duplo više dana s jakim padavinama od više od 20 mm a u nekim oblastima čak četiri puta više dana s ekstremno jakim padavinama od više od 40 mm – rekla je Vujadinović Mandić i dodala da je uočeno i povećanje maksimalnih dnevnih padavina za 5 do 10%o.

U budućnosti se, prema njenim rečima, može očekivati dalje povećanje broja dana s jakim i ekstremno jakim padavinama i povećanje količine vode koja u takvim događajima padne. Do polovine veka bi u ekstremnim događajima moglo da padne 30 do 50% više vode nego u drugoj polovini 20. veka.

Vujadinović Mandić je rekla da je Srbija posle poplava 2014. izvršila niz istraživanja i procena rizika, kojim je dopunila postojeće mape rizika od poplava, ali da u većini tih studija klimatske promene nisu uzete kao važan faktor.

– Kada planiramo preventivne mere, i kada se trudimo da sprečimo da se ovakva katastrofa u budućnosti ponovi, mi ne treba samo da uzimamo u obzir istorijske podatke, već i klimatske projekcije. U suprotnom, rizikujemo da svoje mere postavljamo samo po zabeleženim rekordima, koji će u budućnosti vrlo moguće biti prevaziđeni – navela je Vujadinović Mandić.

Ona je ukazala na jedan primer gde je država u saradnji sa Svetskom bankom pravila procenu rizika i mape plavnih područja u kojoj su klimatske promene uzete u obzir u drugoj fazi projekta.

U tom projektu je procenjivano koliko bi se povećala plavna površina na rekama Kolubara, Sava i Dunav ako bi protoci stogodišnjih voda bili povećani za 5 do 20%. Zaključeno je da bi u slučaju povećanja stogodišnjih protoka za 20% na sve tri reke površine koje bi bile poplavljene bile veće do 5%.

Vujadinović Mandić je rekla da su naučnici, proučavajući uticaj klimatskih promena na pojavu ekstremnih vremenskih događaja u svetu, zaključili da su klimatske promene uzrokovale 90% toplotnih talasa, 56% i ekstremnih padavina i 70% suša.

Ona je dodala da više temperature dovode i do veće količine vlage u vazduhu, što povećava intenzitet i količinu padavina, a da su u Srbiji sve češći i periodi suša i periodi ekstremnih padavina.

Klimatske promene utiču i na degradaciju zemljišta, smanjujući sposobnost zemljišta da upije očekivane količine vode i time ublaži posledice padavina, povećavajući šanse za poplave.

Pored tradicionalnih rešenja za zaštitu od poplava, takozvane “sive infrastrukture”, kao što su brane, nasipi, kanali, Vujadinović Mandić je naglasila da postoji niz rešenja koja koriste prirodu kao najvećeg saveznika.

To su rešenja koja na najbolji način koriste prirodne resurse, kao što su pošumljavanje, retenzije i očuvanje močvarnih predela, koji povećavaju kapacitet apsorpcije vode i smanjuju dotok vode u rečna korita u poplavnim talasima.

– Vrlo često su prirodna rešenja efikasnija i jeftinija za održavanje od betonskih nasipa ili sličnih “sivih” građevinskih rešenja – rekla je ona, prenosi Beta.