PFAS supstance svuda – Testiranjem su zabrinjavajuće hemikalije nađene u hrani, odeći, šminki

Testiranjem su zabrinjavajuće hemikalije nađene u svemu, od sportske odeće do kečapa, čak i kod brendova koji na robu stavljaju oznaku PFAS-free.

Naime, jedna široka tekuća istraga PFAS-a u proizvodima koje svakodnevno koristimo na svetlo dana iznela je dokaze o otrovima u našoj odeći, hrani i šminki – uključujući i mnoge brendove koji se nazivaju “zelenim” ili “organskim”.

Šta su PFAS?

PFAS su hemijske supstance, a koriste se u industriji i potrošačkim proizvodima širom sveta od pedesetih godina prošlog veka.

Mogu se naći se u posuđu sa neprijanjajućim dnom, vodoodbojnoj odeći, tkaninama i tepisima otpornim na mrlje kao i u kozmetici i nekim vatrogasnim penama i proizvodima koji su otporni na masnoću, vodu i ulje. Ove hemikalije se takođe koriste u proizvodnji plastike i gume i za izolaciju električnih provodnika. Ukratko, oni su svuda oko nas.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), postoji najmanje 4.730 različitih vrsta supstanci – PFAS.

Iako su mnogi svesni zagađenja PFAS-om u vodi, najnovije testiranje je pokazalo da smo tome takođe izloženi zbog onoga što nosimo ili jedemo. Rezultati ukazuju na to da mnogi brendovi ne dodaju PFAS namerno, ali da perfluoroalkil i polifluoroalkil doprinose pojavi kancera, oštećenja reproduktivnog i imunog sistema, povišenom holesterolu i drugim zdravstvenim problemima.

U saradnji između EHN.org i velnes zajednice Mamavation vršeno je ispitivanje u potrazi za fluoroalkilom, indikatorom pojave PFAS supstanci, i kontaminacija je utvrđena kod brendova popularnih u SAD kao što su Lululemon, Old Navy, i Burt’s Bees.

Međutim, nije sve tako crno. Mnogi proizvodi su na testiranju bili “čisti”.

PFAS iz kućnog otpada prelazi u vazduh?

Spaljivanje komunalnog otpada koji sadrži “večite hemikalije” moglo bi dodatno da raširi kontaminaciju PFAS jedinjenjima, pokazuje istraživanje.

Naime, iako se države trude da ograniče korišćenje PFAS supstanci, često se previđa jedan način za njihovo rasprostiranje – spaljivanje otpada poput odeće, tekstila, pakovanja hrane, boja i elektronike. Regulatorna tela obraćaju pažnju na tok otpada kada je PFAS u pitanju, poput vode koja raznosi zagađenje sa deponija.

Međutim, oko 12 odsto otpada u SAD završava u 75 starih spalionica komunalnog otpada, gde se minimalno poklanja pažnja mogućim nusproizvodima spaljivnja đubreta koje sadrži PFAS.

– Sada PFAS u emisijama iz spalionicama sve više dolazi u fokus posmatranja – kaže za EHN Lydia Jahl, saradnik za nauku i politike u Institutu za politike zelene nauke (Green Science Policy Institute).

Unošenje kontaminirane hrane ili vode dovodi do najvišeg stepena rizika od izlaganja PFAS supstancama, koje se povezuju sa brjnim negativnim uticajima na zdravlje uključujući pojavu kancera, reproduktivne probleme i defekte ploda. Zagađenje vazduha iz spalionica može da raširi PFAS na značajno velike površine, upozoravaju istraživači, povećavajući rizik od kontaminacije vode i tla niz vetar od pogona.

Ispitivanja u Evropi pokazala su da spalionice doprinose pojavi zagađenja oblacima PFAS čestica u vazduhu, ali regulatorni organi u SAD još uvek ne prate ovu pretnju.

PFAS otporan na termalne uticaje

Spalionice komunalnog otpada prijavljuju zagađivače vazduha – dioksine, živu i olovo – američkoj Agenciji za zaštitu sredine (U.S. Environmental Protection Agency – EPA) tek svake treće godine, a PFAS supstance još nisu uvršćene u tu kategoriju. Neki PFAS-ovi su nedavno dodati na spisak toksičnoih materija koje se ispuštaju (Toxic Release Inventory), što obavezuje na podnošenje godišnjih izveštaja o tome kako se postupa s toksičnim jedinjenjima, ali su istraživači primetili da se u izveštajima verovatno potcenjuju emisije u vazduhu.

Nazvani “večne hemikalije”, PFAS-ovi su izuzetno dugog veka zahvaljujući snažnoj vezi ugljenika i fluora. Istraživanja EPA pokazuju da se te “hemikalije zapravo ne raspadaju na normalnim temperaturama u spalionicama”, rekao je za EHN Tim Schroeder, geolog Benington koledža u Vermontu koji je proučavao kretanje PFAS-a kroz lokalne ekosisteme.

“Mnogo toga nam je još uvek nepoznat” o tome kako se PFAS jedinjena ponašaju prilikom spaljivanja, napisao je portparol Kancelarije za istraživanje i razvoj EPA u imejlu za EHN, objašnjavajući da molekuli PFAS-ova na nižim temperaturama ne moraju raspasti ili se mogu delimično razlagati i rekombinovati u nove forme PFAS-ova.

Problem sa šminkom

Za brendove čistih proizvoda za ulepšavanje, izbacivanje PFAS-a iz šminke može da bude veoma izazovan zadatak.

Naime, nakon studije čiji su rezultati objavljeni prošlog leta, a pokazali su da brojni kozmetički proizvodi sadrže PFAS, jedna omanja kompanija iz Oregona, “Axiology”, poslala je komplet svojih proizvoda na testiranje. Rezultati su pokazali da nema indikatora prisustva PFAS-a.

Ali jesenas su testovi bloga koji brine za dobrobit potrošača “Mamavation” pokazali da jedan od “Axiology balzama za usne i desetak proizvoda za šminkanje drugih brendova sadrže organski fluor, indikator prisustva PFAS-a.

– Bili smo apsolutno zaprepašćeni – rekla je za EHN Lauren Evashenkk, konsultant za održivost u “Axiology”. – Rezultati nisu bili malo drugačiji (od “Axiology” testova) – razlika je astronomska – dodala je.

Na prvi pogled, izgledalo je da rezultati “Mamavation” testiranja ukazuju na široko rasprostanjenu kontaminaciju – a u nekim slučajevima, i na namerno dodavanje štetnih jedinjena u proizvode za lepotu oglašavane kao “čiste“ ili “zelene”, što su u ovom slučaju loše definisani termini jer ukazuju na to da ti brendovi ne prodaju toksične proizvode.

Pritom je bilo malo pokazatelja da su se brendovi koji su na inicijalnim testiranjima imali proizvode koji sadrže PFAS potrudili da ih preprave i eliminišu zagađenje iz pakovanja i lanaca nabavke.

Ali brendovi za negu lepote i neki stručnjaci ukazuju na nekonzistentnost testiranja i nedostatak transparentnosti kod dobavljača i proizvođača sastojaka proizvoda, što sve predstavlja izazov za kompanije koje pokušavaju da izbace PFAS iz svoje šminke.

– PFAS veoma lako može da dospe u lanac nabavke, slučajno, na mnogo različitih mesta – kaže Lydia Jahl – Čak i brendovi sa najboljim namerama u tom pogledu mogu imati problema sa PFAS.