Otpad od hrane završava na deponijama – Preporuka za objekte koji imaju više od 50 obroka dnevno

hrana
Otpad od hrane završava na deponijama – Preporuka za objekte koji imaju više od 50 obroka dnevno

Foto: unsplash/ dan gold

Najveći deo otpada od hrane u Srbiji završi na deponijama. Na drugom mestu koristi se za ishranu životinja, a zatim za kompostiranje. Jedan od najređih oblika prerade i dalje je korišćenje otpada u energetske svrhe, rečeno je na konferenciji “Recept za otpad od hrane”, koju je 22. juna organizovao NALED i “Eso Tron” uz podršku Nemačke razvojne saradnje-GIZ.

U Srbiji se godišnje baci oko 250.000 tona jestive hrane, što je oko 30-40 kilograma po stanovniku. Ukupno procenjene količine bačenog otpada ove vrste od “njive do tpreze” penju se i do 900.000 tona.

Čak 99% ovog otpada završava na deponijama gde emituje opasne gasove sa efektom staklene bašte, u ukupnoj količini od oko 28.000 tona ekvivalenta ugljen-dioksida, što je količina koju na godišnjem nivou emituje oko šest do sedam hiljada motornih vozila.

otpad od hrane

Kako bi se količine otpada od hrane smanjile potrebna je edukacija stanovništva i proizvođača, dodatna infrastruktura u vidu kanti za sakupljanje i tretmana otpada od hrane, kao i uvođenje olakšica za velike trgovinske objekte kako bi mogle da doniraju robu koja je pred istekom roka…

Jedna od glavnih preporuka projekta “Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji” jeste uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.

Sakupljeno više od 1.300 tona otpada od hrane

Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u, rekao je na skupu “da je vreme da širom otvorimo vrata ovoj i sličnim temama”. Kako kaže, konferencija je poslužila kao potvrda da je ovaj projekat, kao jedan segment u okviru teme održivog razvoja, odlično podstakao pravac kome će NALED u narednom periodu posvetiti veću pažnju.

Tema upravljanja otpadom od hrane je globalni izazov koji zahteva zajedničko angažovanje velikog broja sektora, naveo je Krstović.

slobodan krstovic

– Uzimajući u obzir da će jedan od strateških ciljeva biti prelazak sa linearne na cirklularnu ekonomiju, kao neraskidivu vezu između ekologije i ekonomije, nameće nam se zaključak da je upravo na konceptu cirkularne ekonomije potrebno tražiti moderna rešenja za unapređenje sistema upravljanja otpadom.

Krstović je istakao da smo svi svesni da je neophodan zaokret ka boljoj upotrebi proizvoda i materijala nakon isteka životnog veka proizvoda i efikasnije korišćenje otpada, što bi bio značajan korak u očuvanju životne sredine.

Naglasio je da obnovljivi izvori energije imaju sve važniju ulogu i da je hrana vredan resurs za njihovo dobijanje, što je dokazano i ovim projektom.

U prethodnom periodu, u okviru projekta, sakupljeno je više od 1.300 tona otpada od hrane, koji se dalje šalje na tretman za dobijanje biogasa, čime je istovremeno sprečeno emitovanje više od 750 tona ugljen dioksida.

– Kada bi ovakva praksa postala redovna, zaustavili bismo truljenje organskih jedinjenja na deponijama, koja uzrokuju i do 300 požara godišnje – poručio je direktor za održivi razvoj u NALED-u.

Svest i edukacija o problemu najvažniji

Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije “Eso Tron“, zahvalio se partnerima GIZ-u i NALED-u zbog saradnje na uspešno realizovanom projektu i zbog toga što se “njihov glas čuo”.

– Ono što je nama kao kompaniji važno je da se čuje naš glas, kao i svest i edukacija o svemu što radimo, što je bio i jedan og glavnih ciljeva našeg projekta.

Kako je rekao, ono što kompanija želi je da radi na svesti ljudi, kako bi razumeli šta je otpad, kako sa njim treba upravljati i da donesu ključnu odluku da otpad nije “nešto što samo odstranimo, već postoji i odgovornost šta svojim postupanjem činimo životnoj sredini”.

– Kada donesemo tu odluku, onda dolazimo do glavnog pitanja, a to je usklađivanjeg našeg procesa sa zakonodavstvom – naveo je Gligić.

Otpad od hrane je resurs

otpad od hrane_zorica bilic

Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ Otvorenog regionalnog fonda MMS, istakla je da je samo kroz program saradnje sa privatnim sektorom u prethodnom periodu pokrenuto rešavanje mnogih pitanja koja se tiču zaštite životne sredine.

– Otpad od hrane je jedan od najvećih tokova otpada u svetu, a samo u Srbiji se godišnje generiše više od milion tona ovog otpada. Bacanje tolikih količina hrane nije samo socijalni problem, iako u najvećoj meri jeste, ali je takođe i ekološki i ekonomski problem – rekla je Bilić i istakla da je otpad od hrane resurs i da je to ono što su projektom hteli i da pokažu.

Prevencija nastanka otpada

Sandra Dokić, pomoćnica ministarke zaštite životne, izjavila je na skupu da Srbija na godišnjem nivou generiše oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada. U okviru tog komunalnog otpada 40% je biootpad, a tu spadaju otpad od hrane i zeleni otpad.

To govori, navela je, da je to jedna od tema koja je važna za analizu kako bi se videlo koji su dalji koraci.

Dokić kaže da će, prema standardima EU, otpad koji se generiše na sanitarnim deponijama morati vremenom da se smanjuje.

– To znači da on kao takav ima svoju upotrebnu vrednost, i da se prilikom svih aktivnosti mora poštovati sama hijerarhija upravljanja opadom, a prvo od njih jeste prevencija nastanka otpada. Kada govorimo o otpadu od hrane, prvo bi trebalo da se pozabavimo hranom, to jest na koji način ćemo smanjiti količine otpada od hrane, odnosno na koji način ćemo tu hranu dalje koristiti i ne svrstavati je odmah u otpad. To sve zahteva sistemski pristup da bismo videli na koji način zapravo hrana može da ima dužu upotrebnu vrednost – zaključila je Dokić.

Domaca piza

Šta podrazumeva otpad od hrane

Bilo kakva hrana ili nejestivi deo namirnica, namerno ili nenamerno sklonjen iz lanca snabdevanja i odbačen bez ponovnog korišćenja definiše se kao otpad od hrane.

Ova definicija uključuje sirove ili pripremljene jestive i nejestive materije izgubljene u procesima proizvodnje, prerade i transporta, i može uključivati otpad od povrća i mesa ili nejestive materije, poput kostiju, ljuski od jaja ili kori od banana.

Otpad od hrane se, dakle, odnosi na svu hranu čiji odgovarajući kvalitet je istekao usled nekorišćenja, prosipanja, prskanja, udaranja ili druge nanete štete tokom proizvodnje, skladištenja, obrade ili drugih faza u lancu distribucije hrane.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama