Kućne baterije za reciklažu “zarobljene” u Srbiji – Nijedna kompanija nema dozvolu za izvoz ovog otpada

Kućne baterije ne izvozi nijedna kompanija od prošle godine. Zašto je ovo veliki problem uz ranije probleme kada je reč o upravljanju otpadnim baterijama u Srbiji?

Reciklaža baterija u Srbiji ne postoji. Sakupljanje postoji odnosno postoje mesta gde se mogu odložiti baterije, ali ne postoji sistemsko rešenje za sakupljanje. Onaj ko sakupi baterije predaje ovlašćenom operateru ovaj otpad i plaća izvoz baterija u postrojenje u EU gde se baterije recikliraju. Sada nijedan operater nema dozvolu za izvoz baterije, te baterije “čekaju” u skladištima ili se uopšte ne sakupljaju.

Građani kućne baterije uglavnom odlažu u prodavnice koje te baterije sakupljaju u okviru svojih ekoloških aktivnosti pa ih predaju operateru za izvoz. Postoji bojazan da građani koji su se trudili da budu odgovorni počnu i oni da bacaju u kontejner baterije koje su opasan otpad.

Osim građana, u problemu su i firme koje nemaju kom operateru da predaju otpadne baterije.

Raspitivali smo se krajem prošle godine šta se dešava sa otpadnim baterijama.

U kompaniji E-reciklaža 2010, koja je godinama izvozila otpadne baterije, rekli su nam da nisu tražili novu dozvolu.

U kompaniji Eko-metal su rekli da su predali dokumentaciju i očekuju dozvole u 2026. godini.

Gde su mesta za predaju baterija

Lidl i dm zadržali kutije za baterije

U Lidl-u se nalaze obeležene kutije za odlaganje baterija u svim maloprodajnim objektima.

– Kao društveno odgovorna kompanija, izuzetno smo svesni uticaja istrošenih baterija na životnu sredinu i iz tog razloga je ekološka odgovornost i jedan od naših prioriteta. Sve prikupljene baterije se skladište i transportuju u strogom skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i svim propisanim ekološkim standardima – rekli su  za portal Srda u kompaniji Lidl.

I u kompaniji dm smo krajem prošle godine dobili potvrdu da se u njihovim prodavnicama i dalje nalaze posude za sakupljanje baterija.

– Od nedavno radimo na pronalaženju novog operatera koji će moći da sprovodi adekvatno sakupljanje i zbrinjavanje baterija – rekli su nam u dm-u.

Mobilni centri Gradske čistoće Beograd

Mobilni centri za opasan otpad iz domaćinstva nalaze se na 8 lokacija na kojima su i pogoni Gradske čistoće Beograd. Tu građani, mogu predati razni opasani otpad iz domaćinstva, a i kućne baterije, što su nam potvrdili iz Čistoće. Nismo dobili informaciju kom operateru predaju kućne baterije.

Uskoro pišemo detaljnije o mobilnim centrima, a sve detalje možete pogledati u jednom od ranijih tekstova Mesta za odlaganje televizora, baterija, tekstila, kućne hemije – U Beogradu dostupni mobilni centri za opasan otpad iz domaćinstva – SRDA

U Maxi prodavnicama nema kutija za baterije

Građani su se javljali portalu Srda sa komentarima da nema više kutija sa baterijama u Maxi radnjama. Proverili smo i dobili potvrdu iz kompanije Delhaize.

– Nažalost baterije od potrošača ne prikupljamo već izvesno vreme, nakon što nas je operater zadužen za njihovo zbrinjavanje obavestio da više ne poseduje izvoznu dozvolu i da je u procesu njene obnove. To je jedini operater u Srbiji koji je imao mogućnost zbrinjavanja ove vrste otpada, a trenutno ni oni ne mogu preuzimati baterije zbog popunjenih skladišnih kapaciteta – rekli su nam u Delhaize i dodali:

– U skladu sa tim, svim našim objektima smo poslali obaveštenje o povlačenju kutija za odlaganje baterija i odmah uklonili spisak lokacija sa našeg zvaničnog sajta.

Istrošene baterije još odavno zaboravljene

U Srbiji ne postoji razvijen sistem sakupljanja i reciklaže baterija jer zakonodavnim okvirom nisu predviđena podsticajna sredstva. Podsticajna sredstva svake godine država opredeljuje za tretman drugih posebnih tokova otpada poput EE otpada, guma, akumulatora. U stvari, neki stručnjaci tumače da prema propisima postoje podsticaji za reciklažu baterija ali ne za sakupljanje. Dok drugi smatraju da se na zbrinjavanje baterija potpuno zaboravilo kada su se propisi pisali ima već 15 godina.

Dodatni problem je što je Ministarstvo zaštite životne sredine ukinuo od 1. januara podsticajna sredstva za druge posebne tokove otpada kao što su EE otpad, gume, akumualtori pa sad sve stoji. Ovo baterije ne uključuje jer za njih nisu predviđena podsticajna sredstva, osim za baterije koje su preuzimane u okviru uređaja. Čak i da nisu ukinuti podsticaji, baterije iz uređaja bi ostale u skladištima jer niko nema dozvolu za izvoz.

Novac od ekološke takse

Uvoznici i proizvođači baterija su u obavezi da plaćaju naknadu za pokrivanje troškova zbrinjavanja baterija kada postanu otpad, prema načelu EU “zagađivač plaća”. To je poznatije kao ekološka taksa koju u stvari plaćaju građani jer je uračunata u cenu proizvoda.

Tako prikupljen novac u republičkom budžetu ne troši se namenski. Novac koji se plaća da bi se usmerio na zbrinjavanje prenosivih baterija kada “odsluže svoje” ostaje u budžetu. Nije javno izneta informacija koliko je od ovog država prihodovala od 2010. godine kada je napravljen zakonodavni okvir.

Siva knjiga NALED-a predlaže rešenje

U izdanjima Sive knjige NALED-a se godinama unazad predlaže rešenje za problem upravljanja otpadnim kućnim baterijama.

Predlagano je da se izmene propisi tako da se dodaju podsticaji za operatere za sakupljanje, ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadnih prenosivih (kućnih) baterija.

Osim toga, kako se navodi, potrebno je proširiti mrežu za sakupljanje kroz uspostavljanje infrastrukture i sistema odvojenog sakupljanja istrošenih baterija i akumulatora u okviru sistema produžene odgovornosti proizvođača (EPR – Extended Producers Responsibility), uključujući prenosive baterije i akumulatore, za koje mora biti dostignuta minimalna stopa prikupljanja.

Kako bi se ovo implementiralo NALED je predlagao da se izmeni Zakon o upravljanju otpadom radi pojednostavljenja procedure za određivanje lokacija potrebnih za sakupljanje ove vrste otpada. Dodatno, u Zakonu o upravljanju otpadom trebalo bi definisati ulogu držaoca, koja bi omogućíla privremeno skladištenje baterija na lokaciji držaoca, u periodu do 12 meseci, čime bi se eliminisala potreba za ishodovanjem dozvole za skladištenje u svakom pojedinačno.

Štetnost baterija

Iako je zabranjeno bacati istrošene baterije sa ostalim otpadom, stare baterije završavaju u kantama, potom kontejnerima sa komunalnim otpadom i na kraju na deponijama od kojih su većina samo mesta gde se odlaže otpad bez bilo kakvih zaštitnih mera po životnu sredinu. Istrošene baterije su opasan otpad jer sadrže opasne materije – olovo, kadmijum i živu. To su teški metali imaju dalekosežne negativne efekte na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Procesom raspadanja i razgradnje teški metali odlaze u zemlju, a i u podzemne vode, i potom u lanac ishrane.

***

Kako je portal SRDA pisao o baterijama još 2022. predviđeno je više od 12.000 mesta za odlaganje baterija ali se ništa od toga nije realizivalo Gde reciklirati baterije? – Država predviđa više od 12.000 lokacija za sakupljanje – SRDA