Osam koraka da sačuvate zdravlje u toku poplava

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” objavio je uputstvo o tome kako sačuvati zdravlje u toku poplava.

Osam koraka da sačuvate zdravlje u toku poplava:

1. Koristite higijenski ispravnu vodu za piće.
2. Jedite samo konzerviranu hranu ili iz tegli koje su bile potpuno zatvorene, oprati ih čistom vodom pre otvaranja.
3. Čuvajte hranu na suvim, čistim i provetrenim mestima.
4. Perite ruke sa čistom vodom i sapunom pre pripremanja hrane i čišćenja površina u kući ili brige o bolesnoj osobi.
5. Koristite kao toalet samo za to namenjena mesta (postojeći, pokretni ili privremeni-montažni WC).
6. Ne dozvolite deci da se igraju tamo gde se izlila voda od poplava.
7. Ako postoje pokvarena hrana, ostaci hrane (na primer iz frižidera i zamrzivača koji su bili bez struje ili bili u kontaktu sa poplavnom vodom) ili uginule životinje, ni u kom slučaju ne dolaziti u direktan kontakt sa time, već obavezno pozvati veterinarsku službu ili veterinarsku inspekciju.
8. Ako osetite ili imate neki od sledećih simptoma: slabost, svrab, nagon na povraćanje, crvene oči, povrede po telu, proliv, kašalj, zapušen nos, temperaturu, crvenilo po koži, ako vas boli glava i mišići, obavezno se javite najbližem doktoru ili pozovite broj za informacije. Za sve informacije obratite se najbližem Zavodu za javno zdravlje i veterinarskim službama.

Oprezno sa vodom za piće

U toku poplava, voda za piće može da postane nebezbedna za upotrebu kod ljudi i životinja. Zato je potrebno:

• Slušati isključivo obaveštenja instituta/zavoda za javno zdravlje o stanju vode za piće i njenoj ispravnosti.
• Koristiti higijenski ispravnu vodu za piće, za pranje ruku i zuba, spremanja namirnica i pranje sudova.
• Ako niste sigurni da je voda ispravna, možete da je prokuvate (5 minuta od momenta prvog vrenja).
• Posude gde se drži voda treba oprati sa posebnom pažnjom i isprati ih sa malo hlora razmućenog u vodi.
• Uvek pokriti posude gde se drži voda za piće.

Povratak kući nakon povlačenja vode

Posle povlačenja vode postoje potencijalni rizici koji mogu da budu opasni po zdravlje čitave porodice.

• Ako je stambeni ili poslovni objekat još pod vodom, obavezno obavestite organe lokalne vlasti da vam pomognu da isključite struju i gas.
• Veoma je važno da proverite svoju kuću po danu da nema nikakvih promena u građevinskoj strukturi.
• Ako miriše na gas, ne ulazite u kuću, ne uključujte struju i obavezno obavestite organe lokalne vlasti.
• Samo ako ste na potpuno suvom mestu možete da isključite struju. Nikada ne isključujte ili uključujte struju ili električne aparate ako ste u dodiru sa vodom.
• Ako još ima vode u vašoj kući, zaštite se. Ne dozvolite da voda od poplava bude u kontaktu sa kožom.
• Sve navedene postupke uraditi pre povratka trudnica, dece, starih i obolelih osoba.

Čišćenje kuće nakon povlačenja vode

• Trudnice, deca i stare osobe ne treba da borave u kući dok ona ne bude potpuno očišćena i suva.
• Izvetrite dobro sve prostorije najmanje pola sata pre nego što uđete da čistite unutrašnjost vaše kuće.
• Operite podove i zidove sa deterdžentom i vodom, i uvek koristite rukavice. Nakon toga obratite se najbližem institutu/zavodu za javno zdravlje za dalja uputstva u vezi dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije.
• Posle čišćenja i pranja obavezno operite ruke čistom vodom i sapunom.
• Svu odeću i tkanine koje su bile pod vodom obavezno oprati sa deterdžentom i toplom vodom.
• Moguće je da se u kući ili prostorijama koje su bile pod vodem stvorila buđ. Ona može da bude opasna po zdravlje. Ukoliko se javi curenje iz nosa, crvenilo po koži, otežano disanje, obavezno se javiti lekaru.

Šta raditi sa otpadom u toku poplava

Otpad privlači insekte i životinje (bubašvabe, pacove, miševe, muve, mačke i pse) koji mogu da prenesu razne bolesti.

• Otpad se odlaže samo u kontejnerima koji su za to namenjeni.
• Držati otpad udaljen od hrane i vode za piće.
• Ako postoje mrtve životinje obavezno pozvati veterinarsku službu ili veterinarsku inspekciju.
• Ne čuvajte hranu iz konzerve koju ste već otvorili i niste pojeli.

Za sve informacije obratite se najbližem Zavodu za javno zdralje i veterinarskim službama.

Preporuke za ishranu novorođenčadi, odojčadi i male dece u poplavljenom području

U cilju očuvanja zdravlja Institut za javno zdravlje Srbije daje sledeće preporuke za ishranu:

• Najbolja hrana za novorođenče i odojče je majčino mleko.
• Ukoliko majka doji poželjno je da nastavi.
• Ukoliko se količina majčinog mleka zbog stresa smanji, ne treba odustati od dojenja.
• Ukoliko iz bilo kog razloga dete ne sisa već je na ishrani adaptiranom mlečnom formulom, prilikom pripreme neophodna je higijena ruku osobe koja priprema hranu. Ruke je potrebno oprati mlakom vodom i sapunom. U nedostatku vode ruke je potrebno dezinfikovati 70% alkoholom ili sredstvom za dezinfekciju. Vlažne maramice nisu dovoljne za dezinfekciju ukoliko nisu na bazi alkohola, odnosno ukoliko na pakovanju ne postoji natpis “antibakterijske”.
• Odojčetu uzrasta 6 meseci i starijem, pored mleka potrebna je i dopunska ishrana koja takođe treba da je zdravstveno bezbedna. U uslovima smeštaja u kolektivnim centrima ali i nakon povratka kući do potpunog saniranja domaćinstva, u cilju prevencije bolesti, savetuje se korišćenje industrijski proizvedene hrane za odojčad uzrasta do godinu dana.
• Za decu od navršene godine i stariju savetuje se korišćenje konzerviranih namirnica (termički obrađenog i konzerviranog povrća i voća), ali i suvo voće, konditorski proizvodi, upakovan hleb, dvopek, krekeri, kao i dugotrajnog pasterizovanog mleka.
• Ukoliko ne postoje frižideri, preostalu količinu neutrošene hrane potrebno je baciti.
• Prilikom pripreme namirnica neophodna je striktna higijena ruku, kao i temeljna termička obrada hranljivih namirnica životinjskog porekla (meso, jaja, mleko). Voće i povrće koje se inače koristi u sirovom obliku oprati u mlakoj vodi, očistiti, ponovo oprati i termički obraditi.
• Sve namirnice koje su bile u kontaktu sa vodom iz poplavnog talasa (poplavljeni frižideri, zamrzivači, ostave) ni u kom slučaju ne koristiti za ishranu.
• Sve namirnice koje bi mogle da dođu u kontakt sa vlagom držati u staklenim i metalnim dobro zatvorenim posudama.
• Važna napomena: neophodna je striktna higijena ruku, ne samo prilikom pripreme hrane već i higijena ruku pre konzumiranja hrane.

Preporuke za postupanje poljoprivrednih proizvođača u vezi sa upotrebom poljoprivrednih proizvoda u poplavljenim područjima

Posle povlačenja vode, prilikom povratka na poljoprivredna zemljišta, u cilju sprečavanja pojave crevnih zaraznih bolesti neophodno je preduzeti zaštitne mere i pridržavati se sledećih preoporuka:

• Sve poljoprivredne kulture koje su bile u kontaktu sa vodom iz poplavnog talasa (zasadi različitih vrsta povrća, voće i druge poljoprivredne kulture, kao i poljoprivredni proizvodi uskladišteni u ambarima, trapovima) ne treba koristiti za ishranu s obzirom na mogućnost kontaminacije hemijskim i bakteriološkim izvorima zagađenja.
• Prilikom uklanjanja poljoprivrednih kultura, koje su bile u kontaktu sa poplavnim talasom, obavezno koristiti zaštitne rukavice.
• Sve namirnice koje su došle u kontakt sa vodom iz poplavnog talasa (poplavljeni frižideri, zamrzivači, ostave) ne treba koristiti za ishranu.
• Za ishranu ne koristiti lako kvarljive hranljive namirnice (meso, mleko i jaja, sveže voće i povrće), već konzervirane namirnice, suvo voće, konditorske proizvode.
• Sve životne namirnice koje bi mogle da dođu u kontakt sa vlagom držati u staklenim i metalnim dobro zatvorenim posudama.
• Neophodna je striktna higijena ruku, posebno pri pripremi i konzumiranju hrane.

U slučaju pojave simptoma kao što su mučnina, povraćanje, proliv, povišena temperatura, obavezno se javiti lekaru.

Uputstvo za čišćenje bunara posle poplava

• Očistiti prostor oko bunara: ukloniti svu vidljivu nečistoću, a po potrebi odstraniti gornji sloj zemlje.
• Ako je bunar oštećen popraviti oštećene zidove bunara i po potrebi dopuniti glinom prostor između zida bunara i zemlje.
• Sprečiti punjenje bunara površinskim vodama odvođenjem vode drenažnim kanalima.
• Ispumpati svu vodu iz bunara, a zidove bunara iščetkati rastvorom dezinficijensa na bazi hlora, pripremljenog prema uputstvu proizvođača.
• Kada se bunar ponovo napuni, sprovesti postupak hiperhlorisanja uz nadzor stručnjaka zavoda/instituta za javno zdravlje.
• Nakon sprovedene dezinfekcije, voda se ne može koristiti odmah, već u skladu sa preporukom stručnjaka iz zavoda/instituta za javno zdravlje, što zavisi od doze primenjenog sredstva.
• Namenu vode nakon sprovedenog postupka dezinfekcije će odrediti stručnjaci zavoda/instituta za javno zdravlje na osnovu procene situacije i rizika po zdravlje ljudi i životinja.

Prilikom korišćenja preparata za dezinfekciju obavezno se pridržavati uputstva za rukovanje. Sprečiti dospevanje dezinficijensa na kožu, u oči, nos i usta nošenjem zaštitnih maski i rukavica, zaštitne obuće (čizama) i odeće. Obavezno temeljno oprati ruke nakon kontakta sa preparatom.

Organizacija i sprovođenje mera dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije

Instituti/zavodi za javno zdravlje na poplavljenom delu teritorije učestvuju u organizaciji i sprovođenju mera dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije (u daljem tekstu DDD), na sledeći način:

• Posle povlačenja vode sa poplavljenih područja, pristupa se organizaciji i sprovođenju mera DDD. Ove mere sprovode se prvenstveno u naseljima, a po potrebi i na površinama van naselja;
• Organizaciju i sprovođenje mera DDD, instituti i zavodi za javno zdravlje vrše samostalno ili u saradnji sa drugim nadležnim subjektima);
• Sav poplavni nanos (mulj, blato, pesak, naplavine rezličitog sadržaja i sastava…) unutar stambenih i javnih objekata, u kućnim dvorištima i na javnim površinama tretira se kao infektivan i potencijalno opasan otpad i u tom smislu se i organizuju i sprovode mere DDD;
• Po povlačenju vode, ne čekajući sušenje (da bi se olakšala i poboljšala difuzija dezinfekcionih sredstava u dublje slojeve zidova i podova), pristupa se najpre mehaničkom čišćenju i uklanjanju nanosa. U ovom delu aktivnosti učestvuju i građani, čisteći i uklanjajući poplavni nanos iz sopstvenih kuća i stanova, kao i sa površina u svom posedu. Građani i osoblje koje neposredno učestvuje u ovim aktivnostima obavezno koriste zaštitna sredstva (rukavice, maske, čizme, radna odela/kombinezone…). Koriste se sva raspoloživa sredstva (muljne pumpe, lopate, džakove, kolica, saobraćajno-transportna sredstva…). Sva ova sredstva se posle završenog čišćenja i uklanjanja nanosa obavezno peru i dezinfikuju. Neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa u je nadležnosti veterinarskih službi;
• Građanima se preporučuje da uklone (bace) tepihe, dušeke i tapacirane predmete koji su natopljeni poplavnom vodom ili kontaminirani nanosom, budući da sadrže mnogo infektivnog materijala i da su njihovo ispiranje i dezinfekcija nepouzdani. Ova preporuka važi i za nameštaj od iverice. Predmeti i pokućstvo od čvrstih materijala, uključujući i nameštaj od punog drveta, mogu se uspešno prati i dezinfikovati. Natopljena odeća i obuća se može prati uz prethodnu dezinfekciju;
• Budući da se sav prikupljeni nanos tretira kao infektivan i potencijalno opasan otpad, poželjno je sprovesti njegovu dezinfekciju. Za to se koriste „grubi“ hlorni preparati u rastvorima visokih koncentracija (hlorni kreč, kaporit…). Ukoliko iz bilo kog razloga (nedovoljne količine dezinfekcionih sredstava…) nije moguće sprovesti dezinfekciju, ovakav otpad se uklanja na poseban deo deponije, sa namerom da se njegova dezinfekcija izvrši kasnije, kada se za to steknu uslovi;
• Po završenom čišćenju i uklanjanju poplavnog nanosa, pristupa se dezinfekciji. Dezinfikuje se sve što je bilo u kontaktu sa poplavnom vodom ili nanosom. Dezinfekciju unutrašnjosti stambenih i javnih objekata, kao i dvorišnih i javnih površina, poželjno je da sprovode stručna lica instituta i zavoda za javno zdravlje i druge stručne službe, ustanove i preduzeća, uz obavezno korišćenje zaštitnih sredstava;
• Za dezinfekciju unutrašnjosti stambenih i javnih objekata (zidova, podova, tavanica, vrata i prozora) preporučuju se hlorni preparati, prema uputstvima proizvođača. Upotreba ovih preparata preporučuje se i za dezinfekciju dvorišnih i javnih površina, ali u jačim koncentracijama, takođe prema uputstvima prizvođača. Nanošenje dezinfekcionih sredstava obavlja se prskanjem, uz pomoć ručnih ili motornih prskalica;
• U nedostatku gotovih dezinfekcionih sredstava, moguće je primenjivati i na licu mesta napravljena dezinfekciona sredstva, sa ili bez hlornih preparata (gašeni kreč, hlorni kreč, hlorno-krečno mleko, rastvor natrijum–hidroksida, kaporit…). Pre nanošenja ovih preparata na zidove, potrebno je skinuti što više slojeva boje i ne nanositi glet masu i različite građevinske lepkove, jer oni onemogućavaju dalje sušenje zidova. Dobro izvedenim krečenjem može se smatrati da je sprovedena i dovoljno dobra dezinfekcija zidova;
• Pokućstvo od čvrstih materijala dezinfikuje se, ukoliko je to moguće, potapanjem u rastvore raspoloživih dezinfekcionih sredstava ili brisanjem krpama i sunđerima natopljenim dezinfekcionim sredstvima. Upotreba dobrih paročistača (tamo gde ih ima na raspolaganju) sa dodatim dezinfekcionim fluidom može dati dobre rezultate. Posuđe i pribor za jelo se, posle potapanja i odležavanja u nekom od raspoloživih dezinfekcionih sredstava (prema uputstvu proizvođača), peru i suše. Za nameštaj od punog drveta preporučuje se upotreba sredstava koja nisu na bazi hlora. Ova preporuka važi i za podne obloge od drveta (daske, parket…) i u tu svrhu može se, između ostalog, koristiti krezolna sapunica;
• Transportna sredstva (automobili, kamioni, autobusi, kombi vozila, sanitetska vozila, čamci…) koja su bila u poplavnoj vodi ili nanosu, posle temeljnog čišćenja i pranja, moraju se dezinfikovati. Za njihovu dezinfekciju koriste se raspoloživa dezinfekciona sredstva, koja se mogu nanositi prskanjem ili, još bolje – natopljenim krpama i sunđerima. Za kontaminirane tapacirane delove poželjno je upotrebiti paročistače sa dezinfekcionim fluidom. Posebna pažnja posvećuje se vozilima za prevoz hrane i vode;
• Vozila-cisterne koja se koriste za dopremanje vode za piće građanima moraju biti posebno čista, a njihov transportni prostor pere se i dezinfikuje nekim od hlornih preparata, po utvrđenoj proceduri. Ukoliko je voda zahvaćena na distributivnom sistemu koji poseduje sistem za dezinfekciju (hlorisanje), vrši se provera koncentracije rezidualnog hlora u njoj, u pravilnim intervalima;
• Ispred ulaznih vrata objekata za kolektivni smeštaj i ishranu potrebno je postaviti dezinfekcionu barijeru sa rastvorom raspoloživog dezinfekcionog sredstva i starati se da svako ko ulazi u objekat pre ulaska stane u dezinfekcioni rastvor. Ovakvu dezinfekcionu barijeru treba postaviti i ispred vrata toaleta i drugih sanitarnih prostorija. Na ulazima u trpezarije ovih objekata poželjno je obezbediti posude sa rastvorom dezinfekcionog sredstva (lizol i dr.) za potapanje, odnosno dezinfekciju ruku. Ukoliko je izvodljivo, poželjno je organizovati i dezinfekcione barijere za vozila koja ulaze u krug objekta, a naročito za vozila koja su bila na poplavljenom području. Ovakve dezinfekcione barijere prave se u vidu plitkih bazena sa rastvorom dezinfekcionog sredstva, na ulazu u krug objekta, kroz koji su vozila obavezna da prođu ili se, takođe na ulazu u krug objekta, sprovodi prskanje njihovih točkova;
• Mere dezinsekcije sprovešće se u saradnji sa drugim nadležnim i stručnim ustanovama, službama i preduzećima, kao i jedinicama uprave svih nivoa. One podrazumevaju upotrebu insekticida u cilju sprečavanja ubrzanog i nekontrolisanog razmnožavanja komaraca i drugih insekata, kao vektora zaraznih bolesti;
• Mere deratizacije (u prvom redu postavljanje otrovnih mamaca za glodare čiji se masovni povratak očekuje posle povlačenja vode), takođe će se sprovesti u saradnji sa drugim nadležnim i stručnim ustanovama, službama i preduzećima, kao i jedinicama uprave svih nivoa;

Pri sprovođenju svih navedenih mera stanovništvo treba da se blagovremeno obaveštava o svakom koraku.

Izvor: IZJZS