Objavljena Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada u Srbiji

Udruženje “Inženjeri za zaštitu životne sredine” objavilo je Belu knjigu o dobijanju energije iz otpada u Srbiji. Kako navodi ova organizacija, cilj Bele knjige je da na jednom mestu prikaže različite aspekte tehnologije dobijanja energije iz otpada, kao tehnologije koja je relativno skoro počela sa primenom u Srbiji, a koja ima potencijal značajnog uticaja na rešavanje problema upravljanja različitim vrstama otpada u Srbiji.

Belu knjigu o dobijanju energije iz otpada u Srbiji zajedničkim snagama izradili su stručnjaci iz Srbije i Austrije: Agnješka Maria Kuderer, Branislava Matić Savićević, Dejan Ubavin, Helga Stoiber, Hristina Stevanović Čarapina, Igor Jezdimirović, Ivana Milovac, Johan Felner i Siniša Mitrović.

Recenzenti izdanja su profesori Aleksandar Jovović i Dejan Radić. Izdavač je udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“.

Autori i izdavač zahvalili su se na podršci i sugestijama Ministarstvu zaštite životne sredine, Privrednoj komori Srbije, Privrednoj komori Vojvodine, Elixir Grupi i Beo Čistoj Energiji.

Bela knjiga o dobijanju energije iz otpada u Srbiji predstavlja kompaktan pregled svih regulatornih i tehničkih aspekata dobijanja energije iz otpada tj. insineracije bitnih za funkcionisanje ove tehnologije i ovakvih
postrojenja u Srbiji, a i šire, navedeno je u uvodnom delu publikacije.

– Upravljanje otpadom u Republici Srbiji definisano je propisima koji su iz Evropske unije preneti  u domaće zakonodavstvo, a koji se baziraju na hijerarhiji upravljanja otpadom, osnovnim principima i različitim opcijama tretmana koje su se u praksi pokazale kao uspešne. Hijerarhija upravljanja otpadom jasno definiše da prvi i najvažniji cilj mora da bude prevencija nastajanja otpada, nakon čega je potrebno, ukoliko nije moguće sprečiti da otpad nastane, obezbediti uslove za njegovu ponovnu upotrebu, reciklažu, energetsko iskorišćenje i preradu. Tek na kraju, kada se svi prethodni koraci sprovedu, ono što ostane treba da se odloži tj. deponuje na bezbedan i po životnu sredinu i zdravlje ljudi bezopasan način.

Trenutni način upravljanja otpadom u Srbiji je na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Baziran većinom na deponovanju otpada na nesanitarnim i divljim deponijama uz minimalnu preradu, dovodi do toga da otpad predstavlja gorući problem koji je potrebno rešiti. U savremenim sistemima upravljanja otpadom, dobijanje energije iz otpada predstavlja jedan od značajnih koraka ka neutralizaciji štetnih efekata koje otpad može da ima na životnu sredinu i zdravlje ljudi, dopinoseći istovremeno zadovoljenju rastućih potreba za energijom, navodi se.

Detaljan opis tehnologija dobijanja energije iz otpada ima cilj da upozna zainteresovane u Srbiji sa tehnologijom koja je relativno nova na ovim prostorima i pruži odgovore na mnoga pitanja koja se sa pojavom novih rešenja javljaju, pre svega sa aspekta zaštite životne sredine, emisija u vazduh, vodu i zemljište, kao i uticaja na ljudsko zdravlje.

Dobijanje energije iz otpada je najstrože regulisan industrijski sektor u Evropskoj uniji, koji je dužan da prati veći broj zagađujućih materija od bilo kog drugog privrednog sektora i za koji važe niže i strože granične vrednosti.

Kako se napominje u uvodnom delu, poseban fokus publikacje je stavljen na prevenciju nastanka zagađenja životne sredine i štetnih posledica na zdravlje ljudi u procesu dobijanja energije iz otpada. Samim projektovanjem i konstrukcijom postrojenja za dobijanje energije iz otpada dominiraju elementi zaštite životne sredine i tehnologije koje dovode do stvaranja minimalnih količina zagađujućih materija, koje se potom izdvajaju i na bezbedan način zbrinjavaju.

Radna temperatura u ložištu postrojenja od 850°C i više otpad dezinfikuje, pouzdano uništavajući sve bakterije, viruse i druge patogene. Ovo ima poseban značaj tokom epidemija, ali i u svakodnevnom radu na očuvanju javnog zdravlja.

Prilikom dobijanja energije iz otpada, masa otpada se smanjuje za 75%, a zapremina za 90%. Ovo značajno smanjuje količine otpada koje se odlažu na deponije, produžavajući na taj način njihov životni vek.

Tokom procesa dobijanja energije iz otpada, količina oslobođenih gasova sa efektom staklene bašte, koji su uzročnici klimatskih promena, daleko je manja u odnosu na najsavremenije sanitarne deponije. Na ovaj način daje se doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i usporavanju klimatskih promena. Najveći deo otpada u Srbiji završava na nesanitarnim i divljim deponijama gde dovodi do zagađenja životne sredine i ugrožava javno zdravlje. Usled nepostojanja tretmana otpada i loših uslova za njegovo deponovanje, požari su česta pojava, čime se dodatno ugrožava javno zdravlje i dugoročno zagađuje životna sredine. Veliki energetski potencijal otpada, deponijski gas koji se stvara razgradnjom otpada, nekontrolisani uslovi na neuređenim deponijama i nepostojanje adekvatnih sistema za zaštitu životne sredine glavni su uzroci nastajanja požara na deponijama.

Dobijanje energije iz otpada u insineratorima koji su za to specijalno projektovani, strogo kontrolisani i opremljeni svim potrebnim merama za zaštitu životne sredine, omogućava da se energija iz otpada iskoristi bez štetnih posledica na zdravlje ljudi i životnu sredinu, navodi se u uvodnom delu publikaciji koji je rezime.

– Energijom dobijenom iz otpada može se proizvoditi električna energija, procesna para za industrijske potrošače, topla voda i energija potrebna za daljinsko grejanje ili daljinsko hlađenje. Lokacije insineratora su od ključnog značaja za efikasno korišćenje dobijene energije, pa ih je zbog toga najbolje graditi u područjima kojima je potrebno grejanje i/ili hlađenje, pored industrijskih instalacija koje imaju veliku potražnju za procesnom parom, kao što su industrija celuloze i papira, farmaceutska industrija, hemijska industrija ili industrija hrane i pića.

U posebnom poglavlju ove publikacije dat je detaljan pregled i analiza zakonskih propisa koji se primenjuju na dobijanje energije iz otpada. S jedne strane, dat je pregled pravnog okvira na nivou EU, čiji su suštinski delovi već transponovani u srpsko zakonodavstvo, a na primeru Austrije pokazano je kako država članica EU transponuje propise EU u svoje nacionalno zakonodavstvo i prilagođava ih svojim uslovima.

Posebna pažnja posvećena je detaljnom objašnjenju zakonskih propisa koji su na snazi u Srbiji u vezi sa dobijanjem energije iz otpada, koji obuhvataju ne samo brojne zakonske akte koji se primenjuju, već i uputstva o višestepenom postupku izdavanja dozvola i učešću javnosti u svim tim procesima.

Na kraju publikacije date su preporuke za dalji razvoj sistema upravljanja otpadom u Srbiji.

Reciklaža i dobijanje energije iz otpada nisu međusobna konkurencija, već rešenja koja se dopunjuju. Ovo pokazuju i statistički podaci jer zemlje sa najvišim stopama reciklaže istovremeno su i zemlje koje u velikoj meri dobijaju energiju iz otpada. Za uspostavljanje efikasnog i bezbednog sistema upravljanja otpadom u Srbiji potrebno je osigurati odvojeno sakupljanje otpada na samom izvoru – primarnu selekciju, jer je to osnovni preduslov i za reciklažu i za dobijanje energije iz otpada.

U zemljama Evropske unije dobijanje energije iz otpada predstavlja sastavni deo sistema upravljanja otpadom. Zahvaljujući tome, same tehnologije su veoma razvijene i bezbedne sa stanovišta uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Bez obzira na sve to, neohodno je uključivanje javnosti i kontinuirano praćenje rada ovakvih postrojenja, ali i kontinuirano usaglašavanje zakonskih propisa sa propisima Evropske unije. Stvaranje jasnog zakonskog okvira i unapređenje znanja i informisanosti o tehnologijama koje prate dobijanje energije iz otpada doprineće da se ovakva postrojenja uspostave i u Srbiji i na taj način smanji negativan uticaj koji trenutni način upravljanja otpadom ima na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Porast potražnje za energijom, njena sve veća cena i sve teža dostupnost mogu dodatno da motivišu ne samo državni već i privatni sektor da razmišlja o investicijama u ovakva postrojenja. Javnost treba svojim učešćem da obezbedi poštovanje propisa i osigura da je pravovremeno informisana od strane nadležnih organa. Ukoliko se sve ovo ispoštuje, postoji šansa da sistem upravljanja otpadom u Srbiji postane održiv i u skladu sa principima koji vladaju u razvijenim zemljama, sprečavajući na taj način negativan uticaj otpada na zdravlje ljudi i životnu sredinu, navedeno je u publikaciji.

Celu publikaciju možete pogledati na sajtu Inženjera zaštite životne sredine na linku OVDE.