NALED: Država bi za deset godina od takse na ugljenik mogla da prihoduje 382 miliona EUR

Ukoliko bi se uvela nacionalna taksa na ugljenik, potencijalni prihod bi 2034. mogao da dostigne i 382 miliona EUR, uzimajući u obzir takse prikupljene iz industrija aluminijuma, cementa, gvožđa, čelika i veštačkih đubriva, koje će se od 2026. naći na udaru CBAM regulative. Kako bi se osiguralo namensko trošenje ovih sredstava, potrebno je uspostaviti Zeleni fond u koji će se eko takse direktno slivati i odakle će se finansirati dalja ulaganja u zaštitu životne sredine, poruka je nove analize NALED-a.

Analiza o uticaju CBAM-a na domaće kompanije koja je predstavljena na današnjoj sednici NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, nastala je povodom uvođenja nove takse za emitovane količine CO2 za proizvode koji ulaze u Evropsku uniju, odnosno CBAM uredbe. Cilj analize bio je da utvrdi ključne preporuke kako bi se srpska privreda pripremila za novi EU mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika.

– Ukoliko izvoznici iz Srbije ne smanje emisije ugljen dioksida u narednih godinu dana, suočiće se sa poskupljenjem svojih proizvoda na evropskom tržištu i time izgubiti na konkurentnosti. Kako do toga ne bi došlo, analiza je pokazala da je jedino rešenje potpuno usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, uz istovremeno uvođenje kako nacionalnog oporezivanja ugljenika, tako i lokalne takse kako bi se sprečio uvoz iz zemalja gde ovaj sistem ne postoji i očuvala konkurentnost domaće privrede – rekla je šefica Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Sanja Knežević Mitrović, prilikom predstavljanja analize koju je inicirao NALED, uz finansijsku podršku European Climate Fondation i 7 domaćih kompanija.

Članovi NALED-a su ovom prilikom izglasali i reformske prioritete za naredne dve godine među kojima su razvoj primarne selekcije otpada na lokalu, uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalaže od pića i unapređenje načina ekološkog oporezivanja.

Trenutni sistem naplate naknade za zaštitu životne sredine nije u skladu sa principom zagađivač plaća, što znači da nemaju odvraćajući efekat na zagađivače da smanje štetne emisije i samim tim ne dolazi do poboljšanja u pogledu čistijeg vazduha i voda.

– Upravljanje otpadom je bio prioritet i ostaće iz razloga što je još puno posla pred nama. Od značajnijih projekata, NALED je u prethodne dve godine, uz podršku međunarodnih partnera i privrede, učestvovao u pilotiranju nekoliko projekata sa ciljem uspostavljanja i unapređenja sistema sakupljanja ambalažnog otpada i došao do dobrih preporuka koje treba da implementiramo u regulatorni okvir – rekla je nova predsednica Saveza za zaštitu životne sredine i direktorka Ekostar Paka Bojana Perić.

Foto: NALED

– Takođe, u prethodnom periodu izrađena je analiza za koje predmete zeleni kriterijumi u javnim nabavkama mogu biti obavezni, a članovi Saveza nastaviće da rade na optimizaciji procedure za uvođenje zelenih javnih nabavki. NALED aktivno pruža podršku Ministarstvu za zaštitu životne sredine u pogledu revizije pregovaračke pozicije u okviru poglavlja 27 i kod programa upravljanja čvrstim otpadom u cilju proširenja i izgradnje regionalnih deponija – saopštio je NALED.

Novo rukovodstvo Saveza za zaštitu životne sredine

Članovi Saveza za zaštitu životne sredine izabrali su novo rukovodstvo ovog tela. Naredne dve godine vodiće ga Bojana Perić, direktorka Ekostar Pak. Potpredsednici u novom sazivu biće Tisa Čaušević, menadžerka za javne i regulativne poslove u kompaniji Coca Cola HBC, Bojan Gligić, direktor kompanije EsoTron i Andrea Radonjić, direktorka za regulatornu politiku i odnose sa javnošću za Istočnu Evropu u kompaniji Tetra Pak.