Na redu izmuljivanje Plovnog Begeja – najveći problem teški metali u mulju

reka Begej
Na redu izmuljivanje Plovnog Begeja – najveći problem teški metali u mulju

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine najavio je da će 15. marta, u zgradi Pokrajinske vlade u Novom Sadu, biti održana javna rasprava i prezentacija Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta “Izmuljivanje, deponovanje i remedijacija sedimenta Plovnog Begeja od državne granice do hidročvora Klek”.

Nosilac ovog projekta je Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine”. Reč je o nastavku revitalizacije Begeja, s ciljem da se u budućnosti, kako je bilo u prošlosti, koristi za upravljanje vodama, plovidbu, turizam i rekreaciju.

Kako se navodi u studiji, buduće funkcije Plovnog Begeja zavisiće od njegovih dimenzija, kvaliteta vode i nanosa. Kada bude poboljšan kvalitet vode u dovoljnoj meri da se obezbedi zdrava životna sredina, Plovni Begej će moći da se koristi za različite funkcije.

Njegova dužina je, inače, 32,26 kilometara i proteže se od granice između Rumunije i Srbije do prevodnice sa ustavom kod Kleka.

Sada se Plovni Begej (to je zvanični naziv ovog dela reke) u Žitištu i Zrenjaninu koristi isključivo za ispuštanje otpadnih neprerađenih i neprečišćenih voda.

U Temišvaru je potpuno druga situacija. U ovom rumunskom gradu Begej građanima obezbeđuje vodu za piće, vodu za hlađenje i obradu u industriji, koristi se za proizvodnju električne energije.

Jedan od problema kod izmuljavanja, koje sledi, jeste deponija za odlaganje sedimenta (taloga, mulja). Mulj je u izuzetno lošem stanju, stoji u studiji, a najveći problem je prisustvo teških metala.

Kao najbolja lokacija navodi se pašnjak u državnom vlasništvu u delu atara Gradnulica.

Studija je tek prvi korak u revitalizaciji Plovnog Begeja u kom bi se posle više od pola veka mogla uspostaviti plovidba i koji bi mogao ponovo da postane dobro mesto za rekreaciju i turizam.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama