Na 18 lokacija vazduh prekomerno zagađen, a ima i dobrih pokazatelja – Kakav je kvalitet vazduha u prvoj polovini 2024. godine

Na kojih 18 lokacija je vazduh prekomerno već zagađen? Koliko je dobar pokazatelj što su prosečne koncentracije PM 2.5 u prvih 6 meseci 2024. u odnosu na isti period prošle godine smanjene za 8,2%? Kako su vremenske prilike uticale na kvalitet vazduha?

O kvaliteti vazduha u prvoj polovini 2024. godine za portal SRDA govori Dejan Lekić tvorac aplikacije xEco koja meri aerozagađenje.

Dejan Lekić (Foto: privatna arhiva)

U prvih 6 meseci kvalitet vazduha ima dvojak trend. Ukoliko poredimo podatke o koncentracijama suspendovanih čestica (PM 2.5 i PM 10), zagađujućim materijama za koje se dug niz godina konstatuju prekoračenja u skoro svim delovima Srbije, na 42 stanice automatskog monitoringa kvaliteta vazduha koje imaju dovoljnu obezbeđenost podataka (preko 90% satnih podataka) možemo konstatovati sledeće:

– Prosečne koncentracije PM 2.5 su u prvih 6 meseci 2024. u odnosu na isti period 2023. godine smanjene za 8,2%. Najveća smanjenja su zabeležena u Novom Sadu i Kragujevcu kao i pojedinim delovima Beograda (preko 20%), dok su blaga povećanja zabeležana u Boru, Novom Pazaru, Obrenovcu i Kosjeriću (od 1 do 9%). Najveće prosečne koncentracije u prvih 6 meseci su zabeležene u Novom Pazaru (41.5 µg/m3), Valjevu (35.0 µg/m3), Šapcu (31.6 µg/m3), itd – navodi Lekić i dodaje:

– Broj dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti srednjih dnevnih koncentracija PM 10 je u istom period povećan za oko 14%. U toku 2023. u prvih 6 meseci 17 automatskih stanica je zabeležilo više od 35 zakonom dozvoljenih dana sa prekoračenjima ove granične vrednosti dok je u tokom 2024. broj lokacija sa prekoračenjem ove granične vrednosti 18.

Ovo istovremeno znači da se već sada kvalitet vazduha na ovih 18 lokacija u toku 2024. godine može oceniti kao III kategorije – Prekomerno zagađen.

Te lokacije su: Popovac (96 dana), Novi Pazar (69), Valjevo (68), Beograd Leštane (66), Užice (62), Beograd Mladenovac (56), Kosjerić (55), Šabac (55), Obrenovac Centar (50), Beograd Omladinskih brigada (49), Beograd Borča (46), Beograd Zemun Ugrinovačka (46), Smederevo Radinac (45), Subotica (45), Veliki Crljeni (45), Kraljevo (41), Beograd Zemun Tošin Bunar (39) i Niš O.Š. Sveti Sava (38).

– Imajući u vidu da je u proseku u toku zime 2023/2024 u odnosu na prethodnu zimu prosečna temperatura u Srbiji prema izveštaju Republičkog hidrometerološkog zavoda bila viša za 1,5°C ovo donekle objašnjava dvojak trend. Naime, sezona grejanja je bila kraća (manji prosek koncentracija PM 2.5) ali su onih dana kada su temperature bile niske češće prekoračene granične vrednosti PM 10 – emisije su bile povećane – objašnajva Lekić.

Pozitivno smanjenje koncentracija PM 2.5

Naš sagovornik kaže da se trend smanjenja koncentracija PM 2.5 generalno može oceniti kao pozitivan ali da treba sačekati podatke za celu godinu te sledećih godina proveriti da li je zapravo uzrok ovog smanjenja povećanje srednje temperature u toku zime ili je zaista u pitanju plod napora za unapređenje kvaliteta vazduha.

Razlozi za zabrinutost

S druge strane zabrinjava trend povećanja broja dana sa prekoračenjem srednje dnevne granične vrednosti za PM 10 jer se on može konstatovati na skoro svim mernim mestima u Beogradu, posebno na Novom Beogradu, Vračaru, Starom gradu, dakle najgušće naseljenim delovima grada što istovremeno znači da je i veoma značajna populacija koja se meri stotinama hiljada ljudi, izložena prekomerno zagađenom vazduhu već u prvih 6 meseci 2024. godine.

Vremenske prilike i zagađenje vazduha

Sagovornik portala SRDA navodi da je nekoliko aspekata vremenskih prilika koje treba razmotriti u kontekstu ocene kvaliteta vazduha, a kao najznačajniju navodi prosečnu temperaturu koja je prema zvaničnim podacima RHMZ bila prošle zime za oko 1,5 stepeni viša nego prethodne zime a čak neverovatnih 4,5°C viša nego za period 1991-2020.

– Ovakve temperature skraćuju grejnu sezonu a kako znamo da su glavni izvor emisija primarnih suspendovanih čestica zapravo uređaji i postrojenja za grejanje, već popularno poznata kao mala i srednja ložišta, sasvim je logična posledica smanjenje srednje koncentracije PM 2.5 čestica. S druge strane, potrebno je uraditi i dodatne analize vezano za pravac i jačinu vetra, vlažnost vazduha i vazdušni pritisak kako bi dobili realniju sliku o uticaju vremenskih prilika i klimatskih parametara na sam kvalitet vazduha, no to prevazilazi mogućnosti sistema xEco.

Kvalitet vazduha u regionu za 6 meseci 2024.

Aplikacija xEco pokazuje i kvalitet vazduha u okolnim zemljama. Situacija u okolnim zemljama je slična kao i prethodnih godina, odnosno uporedivo loša je u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji dok je za nijansu bolja u Crnoj Gori.

Značajno bolja je u Hrvatskoj, dok Sloveniju nema ni smisla porediti sa preostalim državama bivše Jugoslavije, tamo je kvalitet vazduha neuporedivo bolji.

Argumentacij radi, ukoliko sve države regiona stavimo na rang listu sa brojem dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti PM 10, među 30 “najlošijih” lokacija sve sem jedne su iz prve tri pomenute države – Makedonije, BIH i Srbije.