Kontrola DRI: Šta „škripi“ u upravljanju kvalitetom vazduha u Srbiji

Kvalitet vazduha u Srbiji se ocenjuje na osnovu podataka sa mernih mesta i lokacija koje nisu predviđene za ocenjivanje kvaliteta vazduha. Usisne cevi za uzimanje uzoraka su postavljene na većoj ili manjoj udaljenosti od propisane. Usisna cev nije postavljena na otvorenom na način da omogućava slobodno strujanje vazduha. Ne vrše se propisana merenja koncentracija svih zagađujućih materija. Ovo je samo deo činjenica koje su, između ostalih, utvrdili državni revizori kontrolišući sistem upravljanja kvalitetom vazduha u našoj zemlji. Revizori su ukazali i da ne postoji jedinstven indeks kvaliteta vazduha na nivou cele Srbije.

“Nadležni organi nisu u dovoljnoj meri vršili nadzor nad primenom Zakona o zaštiti vazduha i kontrolu dostavljanja podataka o zagađujućim materijama” jedan je od zaključaka Državne revizorske institucije, prenosi N1.

Sistem upravljanja kvalitetom vazduha u Srbiji nije dovoljno efikasan, utvrdili su državni revizori u svom izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje kvalitetom vazduha“.

Državni revizori ukazuju da nije u potpunosti uspostavljen jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha. Utvrđena su, navode, odstupanja od propisanih kriterijuma za određivanje mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka zagađujućih materija u okviru lokalne i državne mreže. Zbog kašnjenja u dostavi i obradi podataka o kvalitetu vazduha kasni se sa utvrđivanjem liste kategorija kvaliteta vazduha, a za merenja koncentracija zagađujućih materija u vazduhu se primenjuju i druge metode, bez dokazivanja ekvivalentnosti i nije kreiran jedinstven indeks kvaliteta vazduha.

„Instituti i zavodi za javno zdravlje pri oceni kvaliteta vazduha ne koriste iste indekse kvaliteta vazduha. U cilju jednoobraznog načina izveštavanja o podacima kvaliteta vazduha za posebno osetljive grupe stanovništva, mogućim efektima po zdravlje i preporučenom ponašanju (podaci o posebno osetljivim grupama, opis mogućih simptoma, preduzimanje preporučenih mera), potrebno je da Institut za javno zdravlje Srbije koordinira i stručno-metodološki rukovodi aktivnostima za obezbeđivanje podataka i informacija u oblasti javnog zdravlja i zajedno sa Agencijom kreira jedinstven indeks kvaliteta vazduha na nivou Republike Srbije“, ukazali su revizori.

„U cilju efikasnijeg upravljanja kvalitetom vazduha neophodno je uspostaviti jedinstven sistem monitoringa kvaliteta vazduha i načina izveštavanja o podacima kvaliteta vazduha za posebno osetljive grupe stanovništva i mogućim efektima po zdravlje“, ocenila DRI.

Rizik po zdravlje

Zagađenost vazduha je jedan od deset glavnih globalnih faktora rizika po zdravlje ljudi, podseća se u izveštaju.

„U pogledu uticaja na zdravlje najveći problem predstavljaju suspendovane čestice, jer se najduže zadržavaju u vazduhu i najdublje prodiru u disajne organe, izazivajući različite efekte, u zavisnosti od sastava. Postoji stalan porast broja gradova u kojima se detektuje vazduh treće kategorije, gde su prekoračene granične vrednosti, za jednu ili više zagađujućih materija. U Srbiji nisu uspostavljeni svi instrumenti politike i planiranja zaštite vazduha (Strategija zaštite vazduha). Ministarstvo je izradilo Predlog Programa (Strategije) zaštite vazduha u Republici Srbiji. Aktivnosti u oblasti javnog zdravlja u vezi sa unapređenjem životne sredine i procenom uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi nisu u potpunosti realizovane“, upozorava DRI.

Izrečene mere

Državna revizorska institucija je, između ostalih, dala preporuke Ministarstvu zaštite životne sredine da u okviru državne mreže mernih stanica i mernih mesta dokumentuje postupak izbora odabranih mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za merenje koncentracija zagađujući materija.

Agenciji za zaštitu životne sredine DRI je preporučila da obezbedi efikasno i kontinuirano prikupljanje podataka za Informacioni sistem kvaliteta vazduha.

Preporuka Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je da donese stručno metodološko uputstvo za procenu uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi i kreira jedinstven indeksa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji.

Gradovima Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Užicu i Boru preporučeno je da u okviru lokalne mreže mernih mesta i mernih stanica dokumentuju postupak izbora odabranih mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka za merenje koncentracija zagađujućih materija.

Četiri zaključka državnih revizora

U izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje kvalitetom vazduha“, Državna revizorska institucija je navela četiri zaključka.

Zaključak 1: Nije u potpunosti uspostavljen i realizovan planski okvir za poboljšanje kvaliteta vazduha i procenu uticaja zagađenja vazduha na zdravlje i životnu sredinu.

Zaključak 2: Sistem upravljanja kvalitetom vazduha nije dovoljno efikasan jer nije u potpunosti uspostavljen jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha.

Zaključak 3: Iako su sve mere i aktivnosti utvrđene planovima kvaliteta vazduha jedinica lokalnih samouprava realizovane, do značajnijeg poboljšanja kvaliteta vazduha je došlo samo u Novom Sadu.

Zaključak 4: Nadležni organi nisu u dovoljnoj meri vršili nadzor nad primenom Zakona o zaštiti vazduha i kontrolu dostavljanja podataka o zagađujućim materijama.

Pogledajte ceo dokument Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje kvalitetom vazduha“