Javna rasprava o izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije do 9. februara

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je da sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Javna rasprava o Nacrtu zakona sprovodi se u periodu od 21. januara do 9. februara 2023. godine.

Učesnici u javnoj raspravi su predstavnici državnih organa, javnih službi, privredni subjekti, stručna javnost, kao i druga zainteresovana lica.

Dokument možete pogledati na sledećem linku Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenu obnovljivih izvora energije.

Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se Ministarstvu rudarstva i energetike putem elektronske pošte na e-mail adresu: oie@mre.gov.rs ili putem pošte na adresu: Ministarstvo rudarstva i energetike, ul. Nemanjina 22-26, Beograd, sa naznakom: „Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije”.

Razlozi za izmenu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije stupio je na snagu 30. aprila 2021. godine. U periodu primene identifikovani su problemi te je Ministarstvo ocenilo da se ti problemi mogu prevazići izmenama i dopunama zakona.

Ministarstvo rudarstva i energetike navodi sledeće razloge za izmenu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije:

Postojeće zakonsko rešenje u članu 10. Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije daje pravo svim proizvođačima iz obnovljivih izvora energije da prenesu balansu odgovornost na garantovanog snabdevača, odnosno JP EPS koji obavlja funkciju garantovanog snabdevača i ujedno je najveći učesnik na tržištu.

Ovo pravo zakon garantuje bez obzira da li se proizvođači nalaze u sistemu podsticaja. Nakon donošenja Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, operatoru prenosnog sistema podneto je za oko 14.000 MW projekata elektrana na vetar i solarnih elektrana zahtev za priključenje. Da bi se razumeo koliki je to obim projekata, treba imati u vidu da je ukupan instalisani kapacitet u Srbiji oko 8.000 MW svih elektrana. Usled vanrednog broja zahteva operator prenosnog sistema bio je prinuđen da obustavi rešavanja zahteva, jer bi se, u slučaju stupanja operatora prenosnog sistema u ugovorne obaveze sa svim navedenim projektima, omogućio nastavak realizacije projekata koje koriste varijabilne obnoljive izvore energije u obimu koji bi, u slučaju njihove izgradnje i puštanja u rad ugrozilo sigurnost rada elektroenergetskog sistema. Operator prenosnog sistema je i pre donošenja Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije imao 4000 MW zahteva za priključenje elektrana na vetar i solarnih elektrana i predstavlja veliki izazov za njihovu integraciju.

Sa druge strane, postojeće rešenje predstavlja veliki rizik za poslovanje JP EPS-a i krajnje kupce koji finansiraju podsticaje za povlašćene proizvođače, jer mu se nameće obaveza preuzimanja balansne odgovornosti i za projekte koji se razvijaju komercijalno. Osim navedenog, predloženo rešenje da se odnos garantovanog snabdevača i i proizvođača iz obnovljivih izvora u pogledu balansne odgovornosti reši kroz dozvoljeni procenat balansnog odstupanja i plaćanje garantovanog snabdevaču od strane proizvođača iznos fiksne naknade za svaki kilovat sat van dozvoljenog procenta balansnog odstupanja pokazao se problematičnim u toku priprema podzakonskog akta, jer ne rešava pitanje zloupotrebe proizvođača na tržištu, a pitanje iznosa naknada i dozvoljenog procenta nije rešen do danas.

Naredni problem koji Nacrt zakona treba da reši tiče se kupaca-proizvođača kojima je omogućeno da sa pravom prioritetnog preuzimanja električne energije od strane operatora sistema instaliraju proizvodne objekte na prenosni sistem, što u uslovima postojećih zahteva za priključenje u iznosu od 17 GW može dovesti do ugrožavanja sigurnosti rada elektroenergetskog sistema.

Nacrt zakona treba da ukloni i neusaglašenost člana 11. zakona koji propisuje pravo prioritetnog pristupa za sva proizvođače iz obnovljivih izvora energije, iako je to pravo referentnom evropskom regulativom sa kojom Srbija treba da se usaglasi, ograničeno samo na mala postrojenja do 400 kW, a od 1. januara 2026. samo na 200 kW.

Nacrt zakona treba reši pitanje nadležnosti za određivanje maksimalne cene koja se može ponuditi na aukcijama, s obzirom da postojeće rešenje predviđa da Agencija za energetiku Republike Srbije određuje maksimalnu cenu na aukcijama, a Ministarstvo ih sprovodi, što potencijalno dovodi do neefikasnosti celog procesa, jer se odgovornost za uspeh aukcija i njihovo sprovođenje distribuira na dve državne institucije, od kojih je jedna nezavisna i samostalna u radu, pa je potrebno sistem aukcije centralizovati oko jedne institucije.

Važeći Zakon možete oreuzeti u PDF formatu na sledećem linku

Zakon o efikasnom korišćenju energije