Aerozagađenje u Srbiji u 2022. veće nego prošle godine – Šta pokazuje izveštaj o stanju kvaliteta vazduha?

Kvalitet vazduh u 2022. godini u Srbiji je lošiji nego prošle godine. Beograd je nazagađeniji milionski grad u Evropi. Trideset jedna lokacija u Srbiji ima višu koncentraciju PM 2.5 čestica nego najgori plasirani grad u EU. Zaključci su eksperata iz civilnog sektora na skupu “Javno čitanje izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji: Rečeno i prećutano”.

Predstavnici Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) su pozvali nadležne institucije da počnu primenu Programa zaštite vazduha u Srbiji za period 2022. do 2030. godine.

Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) je ukazao da je Agencija za zaštitu životne sredine objavila Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha za 2021. godinu sa zakašnjenjem koje je bilo nepotrebno i neuobičajeno te da pobuđuje sumnju u javnosti.

– Beograd je najzagađeniji milionski grad u Evropi. Ne možemo ga porediti sa selima već sa velikim gradovima – rekao je Jovanović.

Jovanović je pohvalio to što je Vlada konačno usvojila Program zaštite kvaliteta vazduha od 2022. do 2030. Međutim, napomenuo je da Program ne može početi da se primenjuje od 2022. jer godina prolazi, kao i da je veliko pitanje da li će početi da se primenjuje od sledeće godine budući da je budžet usvojen 1-2 dana pre usvajanja Programa.

Već postoje rezultati za 2022.

Dejan Lekić

Dejan Lekić iz NEA, koji je i tvorac aplikacije xEco koja meri aerozagađenje, rekao je na skupu da je gledao u kristalnu kuglu koja mu je pokazala da je kvalitet vazduha u 2022. lošiji nego u 2021.

– Proglasiću sebe čarobnjakom. Da ne bismo čekali godinu dana reći ću vam ono što ćete pročitati za godinu dana u sledećem izveštaju. Najkraće, vazduh je u 2022. lošiji nego 2021. godine.

Dejan Lekić je uporedio podatke koncentracije i trajanja prekoračenja zagađenja u lokalnim samoupravama u 2021. godini prema podacima iz izveštaja Agencije u odnosu na 2022. godinu prema podacima dobijenih iz aplikacije xEco.

– Dramatično smanjenje PM 10 čestica je samo u Boru na stanici Bor gradski park gde je trajanje prekoračenja smanjeno verovatno zbog rekonstrukcije topionice. U Valjevu je stanje slično kao i 2021. Postoje mesta u kojima je dramatično pogoršanje. Tako će Užice u 2022. imati 158 dana prekoračenje PM 10 čestica što je povećanje veće od 50% u odnosu na 99 dana prekoračenja prošle godine. Broj dana sa prekoračenjima u odnosu na zakonom definisane vrednosti je u većem broju mesta ove godine nego 2021. – naveo je Lekić.

Kada je reč o PM 2.5 česticama, Lekić je rekao da je došlo do povećanja srednje vrednosti PM 2.5 čestica gotovo na svim lokacijama u 2022. u odnosu na prošlu godinu.

– Slične vrednosti ove i prošle godine su zabeležene u Nišu i Novom Pazaru, dok je u Užicu dramatično povećanje, dok je u ostalima povećanje. Izbrojali smo više lokacija gde je prekoračana zakonom definisana vrednost za PM 2.5 čestice u 2022. nego prethodne godine.

Od 29 gradova koji imaju više od 50.000 stanovnika praćenje koncentracije PM čestica u državnom monitoringu je u 12 gradova dok nema merenja u 17.

– Ne meri se Šabac, Subotica, Zrenjanin, Loznica Leskovac, Vranje, Kraljevo, Kruševac. Kada je reč o koncentraciji PM 2.5 čestica u Srbiji u ovoj godini, praktično sve lokacije imaju prekorčenje.

Kolike su razmere zagađenja, pokazuje podatak koji je izneo Dejan Lekić.

Poljski grad Nowy Sacz je najgori grad u EU po koncentracijama PM 2.5 čestica.

31 lokacija u Srbiji ima višu koncentraciju PM 2.5 čestica nego najgori plasirani grad u EU.

Aplikacija xEco skuplja podatke iz državnog i građanskog monitoringa. Prema rečima Lekića, rezultat je sličan.

– Malo više koncentracije su izmerene u državnom monitoringu u odnosu na građanske u 2022. To je zato jer građani stavljaju na terese merače, pa su sa jednim delom zaštićeni.

O problemima građana u tri grada sa velikim zagađenjem vazduha govorili su, predstavnik NEA iz Bora Viša Tasić, i Vladimir Radosavljević iz valjevske organizacije iRevolucija i Nikola Krstić iz smederevskog Pokreta Tvrđava.

Direktna veza između aerozagađenja i oboljevanja od raka

Elizabet Paunović, bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO, podsetila je da je zagađenje vazduha vodeći faktor rizika po ljudsko zdravlje i životnu sredinu u celom svetu.

Prevremenih smrti usled zagađenog vazduha u Srbiji je bilo 12.700 u 2019. godini. Zagađen vazduh sedmi faktor rizika za smrtnost u Srbiji.

– Često se relativizuje problem pod izgovorom to je dugogodišnji problem, a upravo dugogodišnje izlaganje zagađenom vazduhu izaziva probleme koji vode do prevremenih smrti. Kratkotrajni efekti aerozagađenja vide se uglavnom u zimskim mesecima i tada su trenutno opasni po razne kategorije stanovnika. Kod kratkotrajnih izlaganja imamo srpske podatke, a to je povećan broj javljanja u hitne službe kod starije ali i kod mlađe populacije – rekla je Paunović.

Profesorka Medicinskog fakulteta Dragana Jovanović istakla je da su naučnici otkrili mehanizam kako deluju PM čestice.

– U Evropi 10% smrti od karcinoma pripisuju se aerozagađenju. Po prvi put je dokazan genetski uticaj PM 2.5 u eksperimentu i u humanoj populaciji odnosno direktna uzročna povezanost PM 2.5 čestica sa nekoliko tipova karcinoma.

Dragana Jovanović je navela da je povećanje nivoa PM 2.5 čestica povezano sa rizikom od 7 vrsta raka: pluća i to posebno kod nepušača, malignog tumora plućne maramice, karcinoma analnog dela i tankog creva, mozga (glioblastoma), usne duplje i ždrela, i karcinoma grla.

Dokumenta u PDF formatu možete preuzeti na sledećim linkovima

Program zaštite vazduha u Srbiji za period 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom

Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha 2021. godine