Violeta Belanović, direktorka Sekopaka – Važno je da pokažemo da ambalažni otpad zaista završava na reciklaži

Šta odvaja za reciklažu u svom domu, koliko su u fokusu građana pitanja životne sredine nakon društveno turbulentne prošle godine, kako sa partnerima realizuju uspešne kampanje i ekološki održiva rešenja, kad će depozitni sistem? Na ova i druga pitanja, za portal SRDA odgovore je dala generalna direktorka Sekopaka, Violeta Belanović. Ova kompanija, koja je operater ambalažnog otpada, u 2026. će proslaviti 20 godina rada, a do sada je sa partnerima omogućila da se na reciklažu uputi više od 1.150.000 tona ambalažnog otpada.

SRDA: Već dvanaest i po godina ste na čelu Sekopaka, kompanije koja je lider u svojoj branši. Šta Vas podstiče na nove poslovne poduhvate?

– Upravljanje ambalažnim otpadom je industrija u kojoj se promene ne dešavaju same od sebe, iza svakog rezultata stoji sistemski rad i upornost. Verujem da možemo bolje kao društvo i drago mi je što kroz Sekopak imam priliku da utičem na konkretne promene. Kada vidite da se infrastruktura širi, da sve više građana ima priliku da reciklira i da partneri ozbiljno shvataju svoju odgovornost, to daje energiju za nove projekte. Ovaj sistem zahteva istrajnost, ali rezultati se vide – i to je najveća motivacija.

SRDA: Šta najčešće odvajate u svom domu od otpada za reciklažu i gde odlažete taj otpad?

– Kod kuće odvajamo plastiku, aluminijum, papir, karton i staklo, a ambalažu odlažemo u kontejnere za odvojeno sakupljanje u mom naselju. Važno mi je da i moja deca vide da reciklaža nije nešto o čemu samo pričamo na poslu, već deo svakodnevne rutine. Navike se grade primerom.

SRDA: Koja je najveća kontroverza koju ste primetili kod građana, a koja kod privrede kada je reč o upravljanju otpadom?

Foto: Sekopak

– Kod građana je to najčešće pitanje poverenja – da li se otpad zaista reciklira ili „sve završava na deponiji“. Zato je transparentnost ključna i važno je da pokažemo da ambalažni otpad zaista završava na reciklaži.

Kod privrede je dilema najčešće vezana za troškove. Važno je razumeti da EPR sistem nije administrativna taksa, već mehanizam kojim se finansira infrastruktura i logistika sistema. Ako želimo dugoročne rezultate, finansiranje mora pratiti realne troškove sakupljanja i daljeg tretmana otpada. Svako administrativno ili tržišno snižavanje naknada ispod realnih troškova direktno ugrožava razvoj infrastrukture i može dovesti do destabilizacije sistema.

Kroz sistem produžene odgovornosti proizvođača jedna od ključnih obaveza jeste da se građanima obezbedi realna mogućnost da odvajaju ambalažni otpad. Bez dostupne infrastrukture, ni svest ni volja ne mogu dati rezultat. Upravo zato Sekopak intenzivno radi na razvoju sistema širom Srbije, te danas oko dva miliona građana ima mogućnost da ambalažni otpad odvaja u svom naselju.

SRDA: Kada se osvrnete na 2025. godinu koja je bila društveno turbulentna, koliko su i dalje pitanja životne sredine, upravljanje otpadom i reciklaža u fokusu građana i privrede?

– I uz društvene i ekonomske izazove, tema zaštite životne sredine nije nestala iz fokusa. Kompanije sve više razumeju da su održivost i usklađenost sa ESG standardima deo njihove konkurentnosti, a zahtevi za proverom dobavljača postaju sve izraženiji. Upravo zato smo i sami prošli međunarodnu procenu kroz EcoVadis platformu i već dve godine zaredom nosioci smo zlatne EcoVadis medalje, čime smo svrstani među 5% najodživijih globalno ocenjenih kompanija.

Kod građana se vidi rast svesti, posebno u sredinama gde postoji razvijena infrastruktura za odvojeno sakupljanje ambalažnog otpada. Mi to primećujemo i po rastu količina ambalažnog otpada koje naši saradnici sakupe iz komunalnog izvora.

SRDA: Konstantno organizujete edukativne radionice za decu. U oktobru prošle godine Sekopak je pokrenuo i aktivnost za školarce “Eko junaci u akciji“. Da li stasavaju generacije koje će znati bolje da doprinesu društvu, zajednici i sebi?

Foto: Sekopak

– Deca su pokazala da su često edukovanija i preduzimljivija od odraslih. Projekat „Eko junaci u akciji“, koji smo sproveli u Vranju, Petrovcu na Mlavi, Valjevu, Pirotu, Aranđelovcu i Kruševcu, u 40 škola, pokazao je koliko su spremni da preuzmu inicijativu. Tokom takmičenja sakupili su 12 tona ambalažnog otpada koji je upućen na reciklažu.

Jednako važna je sinergija aktera koja stoji iza projekta – u njega su uključene škole, lokalna komunalna preduzeća, kompanija Knjaz Miloš i Sekopak kao operater sistema. Upravo ta sinergija dovodi do dobrih i merljivih rezultata i pokazuje kako sistem može da funkcioniše u praksi. Na nama je da obezbedimo infrastrukturu i podršku, a deca su dokaz da svest i energija već postoje.

SRDA: Kako bi se ostvarili što bolji rezultati blisko sarađujete sa lokalnim samoupravama, javno-komunalnim preduzećima, raznim kompanijama. Koliko i kako Sekopak doprinosi da Vaši partneri razvijaju i ekološki i ekonomski održiva rešenja?

– Svi zajedno omogućili smo da se do danas na reciklažu uputi više od 1.150.000 tona ambalažnog otpada. To nije rezultat samo Sekopaka, već zajedničkog rada javno-komunalnih preduzeća, sakupljača, reciklera, klijenata i, naravno, građana. Sistem funkcioniše samo kada su svi njegovi delovi povezani i usklađeni.

Kontinuirano pratimo potrebe naših partnera, obezbeđujemo im opremu i zajednički planiramo razvoj infrastrukture. Istovremeno, iskustva sa terena prenosimo Ministarstvu zaštite životne sredine kako bi se regulatorni okvir dalje unapređivao u skladu sa realnim izazovima u praksi. Naša uloga je da povezujemo aktere i doprinesemo da rešenja budu i ekološki odgovorna i ekonomski održiva.

SRDA: Najskuplje pitanje o otpadu jeste kad će da zaživi depozitni sistem. Kad će?

Foto: Sekopak/Instagram

– Država je najavila uvođenje depozitnog sistema za 2027. godinu. To je kompleksan poduhvat koji zahteva ozbiljnu pripremu infrastrukture i koordinaciju svih aktera. Depozitni sistem može značajno povećati stope sakupljanja ambalaže, ali je važno da bude pažljivo organizovan kako bi bio dugoročno održiv.

SRDA: Imate li bilo kakve predikcije, kada će Srbija biti uređena zemlja kada je reč o upravljanju otpadom?

Violeta Belanović, Foto: Sekopak

– To nije pitanje jednog datuma, već načina na koji sistem funkcioniše. Uređenost se ne meri samo procentima reciklaže, već time da li postoji stabilan finansijski okvir, razvijena infrastruktura i jasno definisana odgovornost svih aktera. Iskustva evropskih zemalja pokazuju da ambiciozni ciljevi sami po sebi nisu dovoljni ako ih ne prati realno finansiranje.

Kod nas je napredak vidljiv, ali sledeći korak mora biti jačanje dugoročne održivosti. Kada finansiranje, infrastruktura i poverenje učesnika budu u ravnoteži, moći ćemo da govorimo o potpuno funkcionalnom sistemu upravljanja otpadom.

SRDA: Koje projekte i novitete Sekopak planira da realizuje u 2026. kada obeležavate jubilarnu, 20. godinu, poslovanja?

– U 2026. obeležavamo 20 godina poslovanja i fokus nam je na unapređenju standarda u celom lancu saradnje. Pokrenuli smo S-eko standard, kroz koji procenjujemo dobavljače i podižemo kriterijume održivosti u lancu snabdevanja, dok sa klijentima razvijamo i promovišemo dobre prakse u oblasti eko-dizajna i odgovorne komunikacije.

Projekat „Eko junaci u akciji“ nastavljamo i u 2026. godini, uz obezbeđenu infrastrukturu koja će školama omogućiti da razdvajaju ambalažni otpad i nakon završetka projekta.

Kao i do sada, nastavljamo saradnju sa lokalnim samoupravama, edukaciju građana i zaposlenih u kompanijama, uz aktivno prisustvo na relevantnim stručnim i društvenim događajima.