Uvoz goriva dobijenog iz otpada – Da li članovi radne grupe za izmenu Zakona o upravljanju otpadom misle da u Srbiji nema otpada?

Umesto da se hitno rešava problem neupravljanja otpadom u Srbiji, hitno se predlažu izmene zakona koji odgovaraju nekolicini kompanija a ne društvu u celini. Reč je o tome da je na sastanku radne grupe za izradu Nacrta izmena i dopuna zakona o upravljanju otpadom, koji je održan 30. septembra, predloženo da se odobri uvoz goriva dobijenog iz otpada.

Sastancima radne grupe prisustvuju predstavnici organizacije Inženjeri zaštite životne sredine koji nakon svakog sastanka objavljuju izveštaj na svom sajtu OVDE.

Kako izveštava ova organizacija, vrlo dinamičnu raspravu obeležili su pre svega predlozi Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine, Privredne komore Srbije i Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije da se odobri uvoz goriva dobijenog iz otpada (RDF – Refuse Derived Fuel i SRF – Solid Recovered Fuel).

Inženjeri zaštite životne sredine protiv su ovakvog predloga i dodaju da ovakav zahtev još jednom ukazuje na izuzetno loše stanje u sektoru upravljanja otpadom i na odsustvo odgovornosti donosilaca odluka.

Inženjeri ukazuju da su nesposobnost i nestručnost donosilaca odluka, od republičkog do lokalnog nivoa, doveli do toga da Srbija, umesto da razvije sopstveni sistem kojim bi od otpada proizvodila gorivo, sada razmatra mogućnost da uvozi ovakvo gorivo.

Požar na deponiji u Vranju, Foto: Grad Vranje

– Energetsko iskorišćenje goriva dobijenog iz otpada u postrojenjima koja imaju sve potrebne mere zaštite životne sredine razvijena je i dokazana tehnologija, koja funkcioniše u više od 500 insineratora i cementara u Evropskoj uniji, ali i u Srbiji. Međutim, ono što u Srbiji očigledno nedostaje jeste stručnost i odgovornost. Umesto da ključne pozicije zauzmu kompetentni kadrovi sposobni da sistem upravljanja otpadom pretvore u industrijsku granu sa pozitivnim efektima na životnu sredinu i ekonomiju, komunalni sektor suočava se sa tipičnim problemom javnih preduzeća: „višak zaposlenih i manjak radne snage“ – navode u ovoj organizaciji.

Podsećaju da se privreda, s druge strane, suočava sa pravilima EU koja nisu doneta preko noći – bilo je poznato da CBAM mehanizam stupa na snagu, a njegova primena počinje za samo nekoliko meseci.

Nesanitarna deponija u Valjevu

– Umesto da pravovremeno zahteva od države uspostavljanje sistema kojim bi se domaći otpad pretvarao u resurs, privreda je u poslednjem trenutku uložila svu energiju u zahtev za uvoz goriva dobijenog iz otpada. Predlog za uvoz iznet je bez jasne analize i plana: da li je to privremeno rešenje, koliko bi trajalo i šta je potrebno da se uradi kako bi se domaći otpad preradio u potrebno gorivo. Argumenti su se sveli na: „ugrožen nam je profit i rad jer nama gorivo iz otpada treba, a u Srbiji ga nema“. A goriva iz otpada nema upravo zato što je lični interes prevladao nad opštim, a odgovornost donosilaca odluka gotovo da ne postoji – napominju u Udruženju Inženjeri zaštite životne sredine i dodaju:

– U hijerarhiji upravljanja otpadom, dobijanje energije iz otpada dolazi tek nakon sprečavanja nastanka otpada, ponovne upotrebe i reciklaže, a pre deponovanja. Hijerarhija upravljanja otpadom mora da se poštuje.