Šta je biološki minimum reka u Srbiji, na šta RHMZ danima upozorava?

Zbog sušnog perioda i tropskih temperatura vodostaji reka u Srbiji su u kontinuiranom opadanju. Providbe nisu obustavljene, ali je, kažu nadležni, pojačan nadzor nad nivoima vode. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) danima već upozorava da su reke doživele biološki minimum, odnosno da su se proticaji približili minimalnim srednje mesečnim vrednostima 95%- ne obezbeđenosti. Šta to zapravo znači?

Čak 85% reka u Srbiji je trenutno na biološkom minimumu, a pojedine su već presušile, upozorila je nedavno Jelena Jerinić, šefica Odseka za hidrološke prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

– Male reke u pojedinim krajevima već su presušile. Neke će tek presušiti, kao što je slučaj sa Jesenicom, a neke beleže novi istorijski minimum, poput Velike Morave kod Varvarina – navela je Jerinić.

Prema njenim rečima, vodostaji velikih reka su trenutno u granicama prihvatljivog, uprkos dugotrajnim sušnim periodima.

– Kada je reč o većim rekama, možemo biti relativno zadovoljni s obzirom na sve okolnosti. Vodostaji su u domenu srednje niskih do srednjih vrednosti, izuzev Velike Morave, koja je već nekoliko meseci na niskom nivou. Ono što je važno, plovidba nigde nije obustavljena – istakla je Jerinić.

Ipak, pojedine deonice i dalje predstavljaju kritične tačke za rečni saobraćaj, posebno za manja plovila. Ona je objasnila da je kritična Morava zbog malih plovila koja njom plove, kao i Sava uzvodno od Beograda, gde su plovidbeni nivoi izuzetno niski.

Jerinić je navela da su sve hidrološke službe na terenu i da se kontinuirano prati stanje na rekama, te da se u ovakim situacijama aktivira pojačan nadzor i da praćenje vodostaja traje 24 sata dnevno. Stabilnost vodostaja velikih reka, kako ističe, umnogome zavisi od padavina u Evropi.

– Potreban nam je jak ciklon sa velikom količinom padavina – najmanje od 100 do 200 litara po metru kvadratnom, i to u kontinuitetu od nekoliko dana. Tek tada bi se mogli napuniti zemljišni rezervoari i pokrenuti oživljavanje slivova – naglasila je Jerinić.

I poslednje hidrološko upozorenje RHMZ-a koje je na snazi do 22. avgusta ukazuje da će se vodostaji na Savi i Dunavu nizvodno od Novog Sada i narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.

Biološkom minimumu, kako dodaju, približili su se poroticaji na Kolubari sa pritokama, na Jadru, na Mlavi, na Peku, na Crnom i Belom Timoku, na Velikoj Moravi, kao i na Zapadnoj i Južnoj Moravi sa pritokama.

Prikaz hidrološke situacije i tendencije za male i srednje vodotokove koji je RHMZ objavio za tri dana pokazuje stagnaciju vodostaja reka na 20 hidroloških stanica.

Milica Ilić, istraživačica Departmana za uređenje voda Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu objašnjava za Danas da je biološki minimum najniži nivo vode pri kojem reka još može da nekako funkcioniše, odnosno da održi život u sebi.

– Sve ispod toga ozbiljno ugrožava i biljni i životinjski svet, a svakako je ugroženo i vododosnabdevanje, kvalitet vode, onemogućuje se plovidba često, što jeste slučaj na nekim deonicama već. Do toga dolazi usled dugotrajnih suša, nedostatka padavina, visokih temperatura – ističe sagovornica.

Kako kaže, hidrološka upozorenja koja izdaje RHMZ su namenjena zapravo svima, od relevantnih službi do građana, radi racionalizacije potrošnje vode i sprečavanja dalje i složenije ugroženosti, odnosno nedostatka vode.

– Svakako je glavna mera sad štednja vode, odnosno vrlo racionalna potrošnja, kako industrije, poljoprivrede, tako i građana. Mora da se uradi prioritizacija potrošnje. U praksi, najugroženiji su neki lokalni i manji vodotokovi – navodi Ilić i dodaje da ne treba da budemo racionalni sa potrošnjom vode samo kada imamo problem.

– Ne treba da budemo racionalni samo kada se izdaju upozorenja, nego uvek, kako bismo bar umanjili problem ako već ne možemo skroz da ga sprečimo. Jer, problem se javlja i usled klimatskih uslova, ali svakako smatram da je i sistemski – zaključuje Milica Ilić.

Govoreći o tome zašto manje reke na jugu Srbije presušuju stručnjak za hidrologiju, dr Igor Leščešen sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu u razgovoru za Južne vesti početkom avgusta naveo je da je poslednjih godina intenziviran trend niskog vodostaja u rekama tokom letnjih meseci. Razlog su, kako je istakao, klimatske promene kojima je naš region posebno izložen, pa se tako poslednjih godina beleže sve duži periodi bez kiše praćeni visokim temperaturama, što za posledicu ima veće isparavanje vode.

– Jug Srbije je bio izložen velikim sušama 2003, 2011, 2012, 2022, 2023. godine, a 2025. godina se već sada može svrstati među najsušnije u poslednjih 20 godina. Poslednjih godina Južna Morava i njene pritoke, kao što su Nišava i Toplica, često beleže vodostaje blizu ili ispod minimalnih srednjih mesečnih vrednosti tokom jula i avgusta. Ovi trendovi su još više izraženi na manjim vodotocima pošto su manje reke veoma osetljive na smanjenje padavina i visoke temperature – ocenio je Leščešen.

Smatra da je neophodno preduzeti hitne mere zaštite reka u Srbiji, poput očuvanja vodotoka i smanjenja zagađenja, kako bi se očuvao njihov ekosistem ali i adaptacije na klimatske promene, kroz bolje upravljanje vodnim resursima i pošumljavanje rečnih dolina, sve to može doprineti ublažavanju posledica suša.

Prema njegovim rečima, ovog leta ubedljivo najmanje padavina u Srbiji bilo je u jugoistočnim krajevima, što je dovelo do smanjenja vlage u zemljištu i smanjenog dotoka vode u reke.

– Visoke temperature, koje su daleko iznad proseka, povećale su isparavanje i dodatno smanjile količinu vode u rekama. Pored svih ovih faktora, dugoročnom smanjenju vodnih resursa doprinosi i neadekvatno upravljanje vodama, poput prekomernog zahvatanja vode za navodnjavanje ili industrijske potrebe, što dodatno pogoršava situaciju – naveo je naučni saradnik novosadskog PMF-a i istakao da niski vodostaji reka, naročito ako duže potraju, mogu da imaju ozbiljne posledice po floru i faunu rečnih ekosistema.

Temperature vode na rekama iznad proseka

Temperature vode na rekama u Srbiji, kako pokazuju podaci RHMZ-a, su iznad prosečnih vrednosti za ovo doba godine.Na Dunavu je oko 24,1, na Velikoj Moravi oko 25 stepeni, nešto više oko 25,9 je na banatskim vodotocima, na Tisi je oko 26,3, a najviše na Savi, oko 28,1 stepen Celzijusov.

Izvor: Danas.rs