Može li Pančevo da bude zeleni grad – Održana konferencija Re:connect festivala

Kako da grad na Tamišu postane zeleni grad? Predlozi i rešenja predstavljeni su na konferenciji “Zeleni gradovi”, koja je održana u zdanju stare Svirale u Pančevu.

Ideje kako da se uredi urbano gradsko jezgro i prigradska sela, predstavljeni su kroz stručne studije sa detaljnim i korisnim objašnjenjima trenutne ekološke situacije na teritoriji Pančeva. Učesnici Re:connect festivala, osvrnuli su se na ranija iskustva i uz multimedijalne prikaze objasnili moguća ekoloških rešenja u budućnosti.

U prisustvu  studenata, stručnjaka iz oblasti urbanizma, arhitekture i inženjerstva iz Srbije i iz inostranstva, govorili su Maks Švitala (Max Schwitalla), arhitekta iz Berlina,

Danijela Rodić Milovanović, docentkinja Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i Ranko Božović, naš priznati stručnjak iz oblasti mašinskog inženjerstva.

Profesorka Rodić Milovanović navodi da je Pančevo odličan grad, u kome je lepo živeti.

– Grad ima dobru poziciju, nalazi se na ušću dve reke, tik uz Beograd. Pančevo je veliko raskršće puteva, prostor na kome se kontinuirano živi – kaže profesorka Rodić Milovanović.

Međutim, ona navodi da se ne koriste potencijali, a ukazala je i na velike probleme sa kojima se najveći grad u Banatu suočava.

– Pančevo ima tek dva odsto pošumljene površine. U Vojvodini je pošumljenost šest odsto, a u Evropi čak 14 procenata – navodi profesorka Rodić Milovanović.

Ona se osvrnula i na podatak, da je oko 84 odsto teritorije poljoprivredno zemljište, koje ima problema sa eolskom erozijom.

– Od problema sa kojim se suočava Pančevo, treba napomenuti da nije rešeno pitanje deponije, reciklaže, ne prečišćavaju se otpadne vode. Nizak je nivo energetske efikasnosti. U selima imamo lošu vodu, koja ima koncetracije arsena. Neodgovorni proizvođači nekontrolisano koriste pesticide – kaže Rodić Milovanović.

Iz stručnog ugla, ona se osvrnula na javni saobraćaj koji nije efikasan i intezivnu stanogradnju u užoj urbanoj četvrti. Rodić Milovanović kao dugogodišnji konsultant UN Habitat-a, ukazala je na važnost spajanja i razgovora između svih bitnih aktera iz privatnog, javnog i civilnog sektora u cilju rešavanja dugotrajnih ekoloških problema grada Pančeva.

Maks Švitala (Max Schwitalla), arhitekta iz Berlina, je istakao ulogu arhitekture u spajanju ljudi, posebno mlađih generacija u cilju smanjivanja izolacije i međusobnog udaljavanja.

Srđan Stanković ispred organizacije Supernatural, koja je u saradnji sa kompanijom CWP i realizovala ovaj društveno odgovorni projekat, naveo je da su na konferenciji iznete važne informacije, i da su neki od podatka, poput toga da je samo dva odsto teritorije Pančeva pošumljeno, doprineli kreiranju novih ideja i projekata za budućnost, koji bi kao cilj imali na primer povećanje pošumljenosti Pančeva na 20%, i time konkretno pokazao značaj konferencija poput ove.

Podsećamo, “Re:connect” festival je podeljen u tri dela, sa osnovnim ciljem da se osnaže veze ljudi i prirode i podrži zelena tranzicija grada Pančeva.