Koliko je alarmantna situacija na jezeru Gruža i zašto Srbija godišnje izgubi jedno Zlatarsko jezero?

Toplotni talas, koji je predhodnih dana u Srbiji doneo temperature i do 44 stepena, ponovo je pokrenuo pitanje vodosnabdevanja. U prilog tome da vrućine uzimaju danak posebno je skrenulo pažnju javnosti da veštačko jezero Gruža presušuje, odnosno da ovakav vodostaj jezera, koji snabdeva vodom dve trećine potrošača u Kragujevcu, nije zabeležen od puštanja akumulacije u rad, nakon izgradnje brane 1984. godine.

I fotografije agencije Rojters, snimljene dronom iznad jezera, svedoče o tome koliko se voda povukla, ostavljajući za sobom ispucalu obalu. Dok lokalni aktivisti upozoravaju na probleme, nadležni tvrde tvrde da trenutno vodosnabdevanje nije ugroženo, ali apeluju na potrošače da racionalno troše vodu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by BBC News na srpskom (@bbcnewsnasrpskom)

Marija Simić Savić, programska direktorka Udruženja za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti Ekomar iz Kragujevca kaže za Danas da je situacija na akumulaciji Gruža alarmantna već godinama, a da ove godine dostiže novu ozbiljnost zbog rekordno niskog nivoa vode, uzrokovanog produženom sušom, ali i sve većom potrošnjom vode za različite potrebe.

“Reke koje pune akumulaciju gotovo su presušile, a deo preostale vode se dodatno crpi za navodnjavanje, uključujući i površine u zonama sanitarne zaštite. Istovremeno, trošenje vode za punjenje bazena, rad perionica , polivanje travnjaka i industrijske potrebe u vreme krize dodatno ugrožava stabilno vodosnabdevanje. Poseban problem predstavljaju i gubici na vodovodnoj mreži, koji u Kragujevcu premašuju 35 odsto”, naglašava sagovornica.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Udruženje Ekomar (@udruzenje_ekomar)

Prema njenim rečima, ove godine alarmantno je i stanje na drugim vodoizvorištima koja snabdevaju grad, pa naselja poput Jovanovca i Cvetojevca nemaju vodu i po nekoliko nedelja.

“To ukazuje da problem nije lokalizovan samo na jezero Gruža, već na celokupan sistem, koji očigledno nema kapacitet da odgovori na sve učestalije klimatske ekstreme. Važna pitanja na koje nam treba odgovor su: da li postoji sveobuhvatan plan za očuvanje i diversifikaciju izvora vodosnabdevanja za Kragujevac? Znamo li koliko vode iz jezera Gruža odlazi na navodnjavanje i kako se ta potrošnja može racionalizovati u kriznim uslovima, a da se očuvaju i vodosnabdevanje i poljoprivreda? Neophodno je jasno definisati prioritete, kontrolisati potrošnju, smanjiti gubitke i otvoriti razgovor o alternativnim rešenjima, pre nego što situacija postane nepovratna”, ocenjuje ona.

Kako je Danas već pisao jezero Gruža suočava se sa brojnim ekološkim problemima, poput eutrofizacije i zagađenja otpadom, a povodom Svetskog dana voda Udruženje Ekomar organizovalo je i veliku akciju čišćenja kako bi se skrenula pažnja na značaj vodnih resursa, ali i na ugroženost ovog ekosistema.

“Koliko god delovi akumulacije izgledaju uznemirujuće, situacija nije takva”, tvrdi direktor kragujevačkog JKP Vodovod i kanalizacija Nebojša Jakovljević. U izjavi za Nova S on navodi da građani Kragujevca i svih opština koje se snabdevaju vodom sa akumulacije Gruža treba da budu mirni u pogledu količina vode za naredne mesece i očekuje da će u toku jeseni biti padavina koje će dopuniti akumulaciju.

Prema njegovim rečima, trenutno se radi na revitalizaciji vodoizvorišta Brzan, jednog od dva manja vodoizvorišta pored Grošnice, koji takođe snabdevaju vodom za piće potrošače Kragujevca.

“Vodovod Kragujevac je odlučio da vodoizvorište Brzan koje se nalazi pored reke Morave revitalizuje u toj meri da možemo da dobijemo nove količine vode sa tih bunara koji će omogućiti nesmetano vodosnabdevanje grada Kragujevca i prigradskih naselja u nastupajućem periodu. U toku je izvođenje radova na revitalizaciji tri reni bunara, dobili smo zadovoljavajuće rezultate u pogledu količina vode, očekujemo samo da dobijemo i potvrdu zdravstvene ispravnosti vode i onda ćemo imati jednu bezbrižniju situaciju u narednih nekoliko meseci”, navodi direktor kragujevačkog Vodovoda.

Prema podacima koje je direktor Jakovljević izneo za RTV Kragujevac, akumulacija Gruža trenutno je popunjena sa 36 odsto ukupnih kapaciteta, vodoizvorište Grošnica sa 44 odsto, dok Brzan radi sa smanjenim kapacitetima, jer direktno zavisi od vodotoka reke Morave.

Očekuju da nakon revitalizacije reni bunara bude povoljnija situacija sa vodom bar u delu koji se odnosi na Batočinu, seoska područja od Batočine do Kragujevca i dela Kragujevca koji ima povremenih problema u vodosnabdevanju. Nakon sezona kiša do kraja godine, kako je rekao, akumulacija Gruža će imati dovoljnu količinu vode za vodosnabdevanje, pod uslovom da i građani budu racionalni u njenoj potrošnji i ne koriste je za namene za koje nije predviđena, uključujući zalivanje, punjenje bazena, pranje automobila…

Nestašice vode u Srbiji postale su već redovna pojava svakog leta. I dok se na plus 40 ljudi dovijaju na razne načine za vodu, stručnjaci kažu da su osim klimatskih promena, koje sve više imaju udela u rezervama pijaće vode, nemar i nebriga države glavni uzrok suvih slavina.

Strahinja Macić, pravni savetnik organizacije „Polekol“ i inicijative „Pravo na vodu“, smatra da su klimatske promene razotkrile svu slabost našeg sistema upravljanja vodama, neulaganja u vodnu infrastrukturu i loše planiranje.

„Da je država svesna problema, pokazuje to što imamo strategiju upravljanja vodama, ali podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da smo sve dalje i dalje od cilja da ne gubimo vodu, tj. da su gubici vode sve veći. Govorim o gubicima u cevovodima kada se, prema nekim podacima, izgubi 35 odsto do čak u nekim gradovima i 50 odsto vode? Srbija izgubi oko 35 odsto zahvaćene vode, što čini oko 55 odsto potisnute vode u sistemu. To je ukupno jedna zapremina Zlatarskog jezera, oko 250 miliona kubika vode nam ode kroz bušne cevi i ne stigne na kraju do potrošača“, rekao je Macić, gostujući na N1.

Iz inicijative „Pravo na vodu“ više puta poručuju da pravo na vodu nije luksuz, već osnovno ljudsko pravo, a samo prošle godine, kada je čak 92 odsto teritorije Srbije tokom avgusta trpelo ekstremne suše, evidentirali su 45 lokalnih samouprava koje su imale neke vrste restrikcija vode. Ove godine smo imali od maja do juna 29 dana bez kapi kiše.

„Restrikcija vode su rastući problem. Neozbiljno je i vrlo je opasno da taj problem svaljujemo na građane, odnosno da ga rešavamo tako što ćemo upozoravati građane da racionalno troše vodu. Definitivno jeste političa odluka i na lokalnom i na nacionalnom nivou da li će se ulagati u infrastrukturu“, izjavila je Žaklina Živković, izvršna direktorka Polekola i članica inicijative „Pravo na vodu“.

Ona je istakla da su javno – komunalna preduzeća, posebno ona koja se bave vodosnabdevanjem u jako lošem finasijskom položaju i da zabrinjava što se u njh ne ulaže da bi se ona privatizovala. Ocenjuje da su usvajanjem izmena Zakona o komunalnim delatnostima, u decembru prošle godine samo otvorena vrata za privatizaciju javnih komunalnih preduzeća.

Smatraju da je neophodno da država ulaže u infrastrukturu, odnosno hitnu sanaciju vodovodne mreže, modernizaciju cevi i nabavku cisterni. Takođe zagovaraju da se razvije i sistem civilne zaštite, pa da umesto ulaganja u vojni rok i naoružanje, spremiti sisteme ranog upozorenja i konkretnu podršku lokalnim zajednicama tokom klimatskih kriza. Smatraju da je ključna politička odgovornost i strateški pristup, koji podrazumeva usvajanje i sprovođenje nacionalne i lokalnih strategija za borbu protiv suša i zaštitu prava na vodu.

Izvor: Danas