Grad koji je proglašen novom “zelenom prestonicom Evrope”

Nakon dugog razmatranja i ocenjivanja, stručni žiri proglasio je nemački grad Hajlbron novom “Zelenom prestonicom Evrope” za 2027. godinu.

Koliko god pili kroz neprijatne papirne slamčice ili reciklirali plastične ambalaže, uvek deluje kao da to nije dovoljno. Prava promena mora da dođe na mnogo većem nivou – od čitavih gradova posvećenih održivosti. Srećom, takvi gradovi postoje, a Evropske nagrade za zelene gradove osnovane su upravo da bi se prepoznali njihovi napori, piše Time Out.

Nagrade se dodeljuju od 2010. godine, kada je Stokholm postao prva “zelena prestonica” Evrope. Nordijski gradovi obično dominiraju listama održivosti, poput Globalnog indeksa održivih destinacija (GDS), ali nagrade za zelene gradove prepoznaju uspehe širom kontinenta.

Gradovi se proglašavaju dve godine unapred, a dobitnik za 2027. godinu upravo je objavljen na velikoj ceremoniji u Vilnjusu, prestonici Litvanije, koja trenutno nosi ovu titulu. Pobednike bira stručni žiri koji uzima u obzir kvalitet vazduha, posvećenost zelenoj energiji i planove ili programe održivog razvoja koji su već u toku.

Posle pažljivog razmatranja, žiri je proglasio nemački grad Hajlbron “Zelenom prestonicom Evrope” za 2027. godinu.

Hajlbron je prilično mali grad, poznat po prelepoj arhitekturi i kilometrima vinograda. Grad već duže vreme sprovodi ekološke inicijative, a sudije su posebno impresionirali njegovim sveobuhvatnim pristupom održivom urbanom planiranju i “ambicioznim ciljevima za 2035. godinu”.

Trenutno sprovodi dva velika projekta – “Landschaftsplan 2030” (Plan pejzaža 2030) i “Mobilitätskonzept” (Koncept mobilnosti) – oba usmerena na poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje buke kao jedinstvenog, povezanog problema.

Prema Evropskoj komisiji, Hajlbron je usvojio strategiju kojom se prepoznaje da je “uključenost građana ključna” za unapređenje životne sredine u gradu i širem regionu. Grad je uveo “platforme za učešće građana, kampanje podizanja svesti i zaštitu tihih zona” kako bi stanovnici aktivno učestvovali u njegovim planovima.

Grad je osvojio 600.000 EUR za sprovođenje “mera održivosti i učešća građana” u naredne dve godine.

Dva grada su takođe proglašena pobednicima i dobili su nagrade “Evropski zeleni list”, koja se dodeljuje manjim gradovima i mestima sa manje od 100.000 stanovnika, u znak priznanja za njihova dostignuća na polju zaštite životne sredine.

Asen u Holandiji i Sijena u Italiji ovogodišnji su dobitnici “Zelenog lista”, a svaki od njih je od Evropske komisije dobio po 200.000 EUR. Asen je impresionirao žiri inovativnim politikama upravljanja otpadom, uključujući unapređeno prikupljanje PMD otpada (plastika, metal i kartonske ambalaže za piće) i inicijative poput “Kafića za popravke”, gde građani mogu da donesu pokvarene predmete i da im ih lokalni volonteri poprave.

Sijena je, s druge strane, reciklirala 61% ukupnog otpada i izgradila brojne nove gradske parkove, čime je postigla prosečno 28 kvadratnih metara javnog zelenog prostora po stanovniku.

Izvor: N1