Značajan uspeh regionalnog projekta: Reciklažna zvona povećala sakupljanje staklene ambalaže za 90%

U okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ postavljeno je 1.400 reciklažnih zvona, što je uticalo na to da se za dve godine poveća sakupljanje otpada od stakla za čak 90% u 14 pilot gradova i opština u Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji, koje su učestvovale u tom projektu.

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ pokrenula je Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama “Sekopak”, “Pakomak” i “Ekopak”. Projekat su implementirali NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

Na završnoj konferenciji ovog projekta, učesnici su saopštili rezultate i ukazali da je finansijska neodrživost uspostavljanja sistema reciklaže stakla sada najveća prepreka.

Potrebne su fabrike za reciklažu stakla jer ne postoje ni u jednoj od tri zemlje pa se ovaj resurs izvozi. Primarna selekcija na nivou opština je tek u povoju, a takse za odlaganje su niske ili ih nema pa je isplativije ambalažu poslati na deponiju, te je neophodno njihovo povećanje, istakli su predstavnici ovog projekta.

Cilj da se do 2030. reciklira 75% staklene ambalaže kao veliki izazov

Violeta Jovanović

Kako je rekla izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, ovaj posao je veliki izazov jer je EU kao cilj postavila da se do 2030. reciklira 75% staklene ambalaže.

– Još smo daleko od ispunjenja tog ambicioznog zadatka jer se u Srbiji reciklira oko 44% količina stavljenih na tržište, u Makedoniji oko 30% i BiH 12%. Neophodno je da na državnom i lokalnom nivou propišemo ciljane količine za reciklažu i penale za neispunjenje, jačamo inspekcijski nadzor nad upravljanjem otpadom i učinimo odlaganje na deponije najmanje povoljnom opcijom – istakla je Jovanović.

Cilj ovog projekta, kako je ukazala Jovanović, bio je da se pomogne već u prvom koraku i uspostavi infrastruktura za prikupljanje.

Direktorka GIZ-a u Srbiji Daniela Funke istakla je da Nemačka razvojna saradnja putem brojnih inicijativa, koje sprovodi sa privatnim i civilnim sektorom, podržava zemlje u regionu da unaprede upravljanje otpadom, podstiče razvoj cirkularne ekonomije i ekonomiju koja je klimatski neutralna kako bi dostigli ambiciozne ciljeve EU do 2030.

Daniela Funke

– Ovim projektom postavljeni su temelji za smanjenje troškova reciklaže, obrade i ponovne upotrebe staklenog otpada u regionu – navela je Funke.

Saradnja privatnog, javnog i civilnog sektora ključna

“Apatinska pivara” podržala je projekat i nabavku kontejnera sa 150.000 EUR. Generalni direktor “Apatinske pivare” Igor Vukašinović rekao je da je saradnja javnog, privatnog i civilnog sektora ključna za rešavanje ključnih izazova današnjice kada je reč o zaštiti životne sredine.

– Ovaj projekat je postigao zavidne rezultate – već nadmašio očekivanja jer je prikupljeno duplo više stakla nego 2019. godine.

Igor Vukašinović

U okviru projekta reciklažna zvona dobili su Skoplje, Ilinden, Bitolj, Tetovo, Đevđelija i Štip, Novi Travnik, Konjic, Ilidža i Bihać, kao i Sombor, Niš, Kragujevac i Varvarin. Tokom godinu dana od postavljanja zvona, u ovim gradovima i opštinama prikupljeno je gotovo 1.300 tona stakla. Zahvaljujući projektu, ove godine reciklažna zvona stigla su i u Novi Sad i Beograd, pred sam kraj projekta.

Sombor i Niš su prvi gradovi u Srbiji koji su dobili 450 reciklažnih zvona i ubrzo su se projektu pridružili i Kragujevac i Varvarin gde je postavljeno 120 odnosno 30 kontejnera.

– U tim mestima je prikupljeno 590 tona staklene ambalaže, što je doprinelo da 60% manje stakla završi na deponijama, nego pre početka projekta – rekla je direktorka “Sekopaka” Violeta Belanović Kokir.

Dodala je da je Novi Sad dobio još 50 zvona, a Beograd 120.

Ukazala je da Srbija na godišnjem nivou reciklira 46% staklenog ambalažnog otpada od ukupno puštenih količina u promet te da ako želimo da postignemo ciljeve EU do 2030. godine – 75% moraćemo da postavimo jos više zvona i povećamo nivo sakupljanja staklenog ambalažng otpada.

Belanović Kokir je rekla da su se Horeka objekti takođe u velikom broju odazvali sakupljanju staklene ambalaže.

– Ako bismo uspostavili dobar sistem sakupljanja, procene su da možemo da sakupimo više od 20.000 tona staklenog ambalažnog otpada iz domaćinstava – rekla je direktorka “Sekopaka” i pozvala lokalne samouprave da krenu sa primarnom selekcijom i da unaprede postojeće sisteme.

Filip Ivanovski, generalni direktor “Pakomaka”, rekao je da se u Severnoj Makedoniji godišnje generiše 15.000 tona staklene abalaže, od čega “Pakomak” sakupi oko 5.400 tona.

Kada je počeo projekat imali su 850 kontejnera, a za vreme trajanja projekta duplirali su količine sakupljenog stakla.

– Sada u 1.350 kontejnera za staklo sakupljamo oko 2.000 tona stakla, a cilj je da se poveća ta količina. Cilj nam je da na 800 do 1.000 građana imamo bar jedno zvono za reciklazu stakla. Planiramo jos 500 kontejnera – ukazao je Ivanovski.

Amela Hrbat, generalna direktorka “Ekopaka”, rekla je da su izazovi u projektu bili veliki, ali da su ne samo postigli ciljeve već je povećan nivo sakupljenog stakla za oko 26 odsto.

Nedostatak postrojenja za reciklažu stakla

Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ ORF MMS, ukazala je da nijedna od tri države nema fabriku za reciklažu stakla i da se zbog toga ovaj otpad najčešće izvozi u Bugarsku i Hrvatsku na dalji tretman što povećava ionako visoke troškove.

Takođe, nedostaje i primarna selekcija otpadne staklene ambalaže na lokalnom nivou i mali broj komunalnih preduzeća može da prikuplja ovu vrstu otpada.

Istakla je da je u okviru ovog projekta značajno bio uključen privatni sektor i da se pokazalo koliko je važna saradnja svih činioca – kako lokalnih samouprava, javnog i privatnog sektora ali i građana.

Dodala je i da bi opštine trebalo da više budu informisane i uključene u projekte cirkularne ekonomije, a da se ispostavilo da u mnogim i ne znaju šta cirkularna ekonomija sve podrazumeva te da “ima dosta prostora za podršku da se u to uključe”.

Zastareli način rada kao poseban problem

Kristina Cvejanov, regionalna ekspertkinja na projektu, primetila je da u ovoj oblasti nema dovoljno motiva, ali ni znanja te javno komunalna preduzeća uglavnom imaju sistem rada kao u periodu bivše SFRJ i kao primer navela da su u Severnoj Makedoniji za projekat izabrali privatni sektor jer javna preduzeća nemaju kapacitete za to.

– Najveći izazov na projektu je bilo naći mesta gde će se postaviti zvona, a problematično je bilo i to što nedostaje znanja o tome kako se ovakav otpad sakuplja i zašto ne može da se koristi postojeća infrastruktura.

Cvejanov je rekla i da se velike nade polažu u kapacitete Srpske fabrike stakla u Paraćinu i da je to “razvojna šansa” budući da izvoz ovog materijala na reciklažu košta.

A šta kažu građani?

Na završetku projekta predstavljeno je i istraživanje sprovedeno u 14 gradova i opština gde su zvona postavljena, u kome je učestvovalo ukupno oko 3.000 ispitanika.

Kada postoje posebni kontejneri u njihovom naselju, građani su spremni da razdvajaju otpad u domaćinstvima, a da je obezbeđivanje infrastrukture ključan korak, pokazalo je istraživanje u kojem je gotovo 60% građana u tri zemlje potvrdilo da ne odvajaju otpad jer nemaju uslova za to, dok samo petina ističe da nema naviku da reciklira.

Ono što bi građane dodatno motivisalo, pre svega jeste veća blizina kontejnera za prikupljanje različitih vrsta otpada, kao i uvođenje podsticaja za povraćaj ambalaže.

Istraživanje je pokazalo i da 98 odsto ispitanika smatra da je reciklaža važna, a najviše ih je to reklo u Srbiji, potom Severnoj Makedoniji a onda i BiH.

Na pitanje da li biste bili spremni da platite veći trošak usluge iznošenja smeća ukoliko bi to omogućilo da otpad iz vaseg domaćinstva umesto na deponijama završi u postrojenjima za preradu u Srbiji je potvrdno odgovorilo 63% ispitanika, 61% u Makedoniji, a u BiH manje – 49%.

Kada je reč o korišćenja zvona za reciklažu stakla, u Srbiji 31% građana koristi kontejnere u obliku zvona, u Severnoj Makedoniji 23% a u BiH 19%.

Takođe, u okviru projekta izrađen je i Vodič za uspostavljanje sistema sakupljanja staklene ambalaže i definisan set mera za nacionalni i lokalni nivo vlasti u sve tri zemlje.