Životna sredina aktuelna, ali je potreban napredak – Kako kompanije u Srbiji kreiraju ESG izveštaje

Zašto je važno da kompanije kreiraju i objavljuju ESG izveštaje? U kojim segmentima ESG izveštavanja su kompanije najviše napredovale? Gde u ESG izveštaju kompanije nailaze na poteškoće? Da li je ovo izveštavanje prostor za greenwashing?

Odgovore na ova i druga pitanja potražili smo od Alekse Vukićevića, senior ESG konsultanta u firmi PKF Beograd, koja je članica PKF International, mreže revizorsko-konsultantskih firmi koja pokriva više od 150 zemalja u svetu.

ESG izveštaj je dokument koji kompanija priprema o uticaju koji ima na životnu sredinu (environmental), društveno okruženje (social), kao i o načinu upravljanja (governance).

Evropske kompanije uviđaju da posvećenost održivosti garantuje dugoročni rast jer se potrošači sve više opredeljuju za proizvode koji podržavaju razvoj zajednice i nisu štetni po životnu sredinu. Sve češće firme u Srbiji se odlučuju za izradu ESG izveštaja.

Sagovornik portala Srda navodi da kompanije u Srbiji u ovim izveštajima akcenat stavljaju na teme koje su najaktuelnije, pa najviše informacija daju u delu koji se odnosi na životnu sredinu.

Aleksa Vukićević (Foto: lična arhiva)

– To su uglavnom informacije o potrošenoj energiji i tipu energije, upotrebi i ispuštanju vode, odlaganju otpada, korišćenom materijalu i u manjoj meri emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG emisije), ali se u poslednje vreme primećuje napredak i u izveštavanju o uticaju na biodiverzitet.

U delu koji se odnosi na uticaj poslovanja kompanije na društvo, prema rečima našeg sagovornika, najčešće se izveštava o stanju i praksama u oblasti ljudskih prava, zdravlja i bezbednosti na radu, o rodnoj ravnopravnosti, većoj inkluziji žena u upravljačke strukture i kvalitetu obuke za zaposlene.

– U delu koje se tiče načina i politika upravljanja se najčešće izveštava o antikoruptivnim praksama i politikama, upravljačkoj strukturi i etici poslovanja, upravljanju rizicima i lancem snabdevanja, i odgovornost i transparentnost prema zainteresovanim stranama.

Koje kompanije najčešće objavljuju ove izveštaje?

Naš sagovornik kaže da najčešće velike kompanije sastavljaju i objavljivuju ESG izveštaje, a uglavnom su to kompanije koje posluju u energetski intenzivnim sektorima, prerađivačkoj industriji, deo su međunarodne grupacije, kao i finansijski sektor koji mora da ispoštuje određene standarde poslovanja.

– Iako u Srbiji ne postoji obaveza sastavljanja ESG izveštaja, domaće kompanije koje žele da se integrišu ili održe konkurentnost u evropskom lancu snabdevanja će morati ozbiljnije da se pozabave ovom temom i edukuju zaposlene, kako bi zadovoljile rastuće EU zahteve – navodi Vukićević i dodaje:

– Kompanije iz EU mnogo više ulažu u održivi razvoj, i očekivaće da i njihovi partneri, koji nisu iz EU posluju na ovakav način, kao i da pruže informacije o materijalima koje koriste, utrošku energije, izvoru energije, i o svom ugljeničnom otisku koji se određuje na bazi merenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. S obzirom na to da je krajnja odgovornost za neodrživo poslovanje na samoj kompaniji koja je uslugu ili proizvod nabavila od vas, kompanije iz EU će pažljivo birati svoje buduće partnere, te je za naše firme najefikasnije da što pre počnu da obelodanjuju ESG informacije.

Koji su prvi koraci koje firma treba da uradi ako želi da kreira ESG izveštaj?

Foto: freepik

Konsultant iz PKF navodi da firma, najpre, treba da definiše svoje ciljeve o održivom razvoju i strategiju ostvarenja ciljeva, a zatim da ih inkorporira u svoje poslovne politike.

– Poželjno bi bilo da se firma osloni na UN ciljeve održivog razvoja, kojih ima 17. Prilikom definisanja strategije održivog razvoja firma treba da odredi koje su joj najznačajnije zainteresovane strane, oni vrše sve jači pritisak na kompanije da ulažu u unapređenje životne sredine i društva, i da transparentno pokažu kako i na koji način to rade – kaže Vukićević i dodaje:

– U skladu sa tim treba uspostaviti i određene procese na nivou firme koji će omogućiti bolju interakciju sa stejkholderima. Na osnovu svega toga izabraće se i okvir za izveštavanje, koji će se koristiti prilikom sastavljanja ESG izveštaja. Kako u svetu, tako i kod nas, najviše su u upotrebi GRI (Global Reporting Initiative) standardi, ali se očekuje da će u EU od 2024. u upotrebi biti i ESRS (European Sustainability Reporting Standards), koji su još uvek u fazi pripreme i očekuje se da će konačna verzija biti objavljena u junu ove godine. S obzirom na to da je ova oblast novitet za mnoge naše kompanije, ne bi bilo loše da prilikom kreiranja ESG izveštaja kompanija konsultuje eksperte da lakše odgovore rastućim globalnim zahtevima.

Dosta prostora za životnu sredinu

Iako u ovim izveštajima kompanije često daju osvrt na teme životne sredine, utisak našeg sagovornika je da to nije dovoljno i da ima mnogo praznog prostora za napredak u raznim industrijama kako bi kompanije redukovale negativne efekte svog poslovanja na životnu sredinu.

– Kompanije su okrenute zaštiti životne sredine samo onoliko koliko se od njih traži, i u našoj zemlji to trenutno nije na visokom nivou. Tekućom regulativom je definisano da su banke i kompanije sa više od 500 zaposlenih u obavezi da sastavljaju nefinansijski izveštaj koji sadrži informacije o uticaju na životnu sredinu i ovaj izveštaj je korak ka potpunom ESG izveštavanju. Često se čini da se kompanijska briga o životnoj sredini i dalje percipira kao sađenje drveća i čišćenje smeća, a stvari su daleko kompleksnije i dugoročno ozbiljnije – ističe Aleksa Vukićević.

U kojim segmentima društvene odgovornosti ima najviše poteškoća?

– Sa jedne strane, najviše poteškoća leži u tome da kompanije i dalje uče da budu transparentne, dok sa druge strane poslovni ambijent u zemlji ne deluje stimulišuće na kompanije da se ponašaju na društveno odgovoran način. Međutim, kako je potrebno zadržati zaposlene i motivisati nove ljude da se zaposle baš u vašoj kompaniji, primećuje se trend deljenja informacija o društvenoj odgovornosti prema zaposlenim i zajednici, čak i nadmetanje među kompanijama. Najbitnije teme su ljudska prava, rodna ravnopravnost, jednake mogućnosti za sve, inkluzivnost, diskriminacija, zdravlje i bezbednost na radu i uticaj na lokalnu zajednicu.

Treća tačka

Foto: freepik

Prema rečima našeg sagovornika, praksa pokazuje da se među svim faktorima „G“ komponenta najviše doprinosi boljim performansama kompanija.

– Upravljanje se odnosi na postavljanje strategija, politika i praksi, kao i na način upravljanja i upravljačku strukturu kompanije. Uključuje širok spektar pitanja, kao što su etika, kodeks ponašanja, transparentnost, odgovornost prema zainteresovanim stranama, upravljanje rizicima i lancem snabdevanja, aktivnosti protiv korupcije, kao i druge relevantne korporativne politike. Kompanije treba da ugrade koncept održivog razvoja u svoje poslovne politike, kao i u sistem upravljanja kroz formiranje odbora koji bi se bavili pitanjima održivosti – objašnjava Vukićević.

ESG izveštaj i greenwashing

Iako bi ESG izveštaj trebalo da doprinese transaprentnosti kompanije, pojavljuju se izveštaji sa primerima greenwashing-a.

– Osim kompanija koje namerno posežu za iskazivanjem netačnih ili neproverenih tvrdnji o uticaju na životnu sredinu kako bi se prikazali „zelenijim“ nego što jesu, često se dešava da kompanije objave netačne podatke zbog manjka znanja, a uvek postoji rizik da takve tvrdnje budu razotkrivene i da kompanijska reputacija trpi. U praksi to jeste prostor za „greenwashing“, ali ako je izveštaj verifikovan i revidiran od strane revizorske kuće, ili ako se u izradu izveštaja uključe spoljni konsultanti i ESG eksperti taj prostoj se znatno smanjuje.

Javno objavljivanje ESG izveštaja

Iako nekim kompanijama izrada ESG izveštaja može nositi prizvuk dodatne obaveze, naš sagovornik kaže da kad se jednom kvalitetno postavi okvir za ESG izveštavanje, dugoročno će olakšati pripremu i sastavljanje ovog izveštaja.

– Najnovije ankete pokazuju da su kompanije sa ESG reputacijom prepoznate kao kompanije vredne poverenja, odgovorne i transparente, što vodi ka povećanju lojalnosti i zadovoljstva kupaca. Dodatno, istraživanja pokazuju da su kupci na EU tržištu posebno zainteresovani za proizvode i usluge koji ne škode životnoj sredini i podržavaju razvoj zajednice.

ESG izveštavanje značajno povećava poverenje i kredibilitet i kod investitora i banaka, koji se sve češće opredeljuju za održiva ulaganja. Banke su kreirale posebne kreditne programe za zelene investicije sa pogodnostima kao što su niže kamatne stope ili povraćaj određenog procenta ukupnog ulaganja u zelene tehnologije.