Zelena hemija ključna za smanjenje uticaja industrije na životnu sredinu

Ne zna se tačan broj hemikalija sa kojima se trguje na globalnom tržištu. Procena je da je to između 40.000 i 60.000, a od toga najviše 10.000 hemikalija čini više od 90 odsto godišnjeg prometa hemikalija. Hemijska industrija je globalno jedna od najvećih industrija. Ova industrija je u stalnom porastu i očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i ubuduće, prognoze su Ujedinjenih nacija koje su iznete na konferenciji “Zelena hemija za cirkularnu ekonomiju i održivu budućnost“, koju je prošle nedelje organizovao Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Kako se čulo na skupu, zelena hemija je ključna za smanjenje uticaja industrije na životnu sredinu, kao i za stvaranje inovativnih proizvoda i procesa koji podržavaju cirkularnu ekonomiju.

– S obzirom na njihovu zastupljenost, hemikalije koristimo svakodnevno i svakodnevno smo u kontaktu sa njima. Tu se podrazumevaju kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu, plastika koju stalno dodirujemo, garderoba koju nosimo, posuđe koje koristimo. Ovakva izloženost hemikalijama omogućava da se one nađu i u našem organizmu. Analize su pokazale prisustvo štetnih hemijskih jedinjenja kod beba mlađih od godinu. Česte su vesti poslednjih godina da je pronađena mikroplastika u ljudskom organizmu – istakla je na skupu koordinatorka projekta dr Jelena Milić.

Milić je naglasila strateški značaj zelene hemije u postizanju ciljeva održivog razvoja, pogotovo ciljeva koji se odnose na dostupnost hrane, sanitarne vode, lekova i zdravstvene zaštite, ali i dostupnog obrazovanja, dostojanstvenog rada i partnerstva među zemljama i organizacijama. Ona je navela i da ova oblast nije neregulisana.

– Sve države, pa i Srbija, imaju zakon koji se bavi upravljanjem hemikalijama u okviru koga postoje odredbe koje ograničavaju ili zabranjuju upotrebu određenih hemikalija. Međutim, sam proces donošenja neke zakonske regulative traje jako dugo, po nekoliko godina, dok je sa druge strane hemijska industrija veoma agilna i ona za nekoliko meseci napravi novo jedinjenje koje će biti slično prethodnom, sa sličnim svojstvima, a neće ulaziti u definiciju te zabrane.

Evropska agencija za hemikalije koja donosi zabrane i ograničenja korišćenja određenih hemikalija zasniva se na prevenciji, rekla je doktorka Milić i navela da se jednom od poslednjih zabrana – zabranom upotrebe mikroplastike, sprečava otpuštanje 500.000 tona mikroplastike u životnu sredinu.

O Nacionalnom regulatornom okviru za upravljanje perzistentnim organskim polutantima tzv. večnim hemikalijama u Republici Srbiji kao i pregledu aktuelnih POPS kandidata govorio je Ivan Đuričković, samostalni savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine.

– POPs hemikalije su dugotrajne zagađujuće supstance, koje spadaju u grupu najopasnijih jer dugo opstaju, sporo se degradiraju u životnoj sredini, a lako ulaze u lanac ishrane. One su prepoznate kao globalna pretnja životnoj sredini i zdravlju, zbog čega je kao odgovor na njih uspostavljena Stokholmska konvencija 2004. godine, koju je Srbija ratifikovala 2009. godine. Država koje su je priznale imaju obavezu da utvrde, zabrane ili ograniče proizvodnju, promet i upotrebu POPs hemikalija – objasnio je Đuričković.

Proces stavljanja na listu dodatnih POPs hemikalija.

– Bilo koja zemlja članica ima pravo da kandiduje novu hemikaliju uz tzv. „teret dokazivanja“ što znači da mora da podnese predlog u kome se nalaze dovoljno jaki argumenti. Sledeća faza je da zemlja izradi plan upravljanja rizikom gde mora da sagleda sve implikacije zabrana, ograničenja ili, ako je potrebno, specifičnih izuzeća. U poslednjoj fazi, Komitet donosi konačnu odluka o preporuci uključivanja nove POPs hemikalije, a konferencija zemalja članica donosi konačnu odluku. Tu može da nastane problem jer se konačna odluka donosi cenzusom, koji je teško ostvariti – naveo je Đuričković.

Đuričković je naveo i da je najnoviji POPs kandidat iz Kanade i da postoje podaci da je ta hemikalija identifikovana u podzemnim vodama i hrani koja je tu gajena, a da ima štetne efekte po zdravlje ljudi.

Ovaj događaj je okupio stručnjake iz oblasti zaštite životne sredine, inovacija, ekonomije, privrede i nauke kako bi razgovarali o ključnim pitanjima vezanim za primenu zelene hemije i održivih hemijskih procesa u postizanju cirkularne ekonomije. Događaj je deo aktivnosti projekta UNIDO/GEF “Globalni program za zelenu hemiju i inovacije” koji vodi Univerzitet Jejl (SAD).