Zabluda je da Srbija nema radioaktivni otpad

Zabluda je da u Srbiji nema radioaktivnog otpada, jer nemamo nuklearnu elektranu, ocenio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Radmilo Pešić i naglasio da imamo nuklearni otpad iz medicinskih ustanova, industrije i sa raznih drugih strana, koji je potrebno odložiti na pravi način. Prema njegovim rečima, imamo samo deponije za privremeno odlaganje radioaktivnog otpada, i to u okolini Beograda, u sredini koja je gusto naseljena i nije najadekvatnija za tu svrhu.

Odnos prema otpadu odraz je materijalnog i duhovnog siromaštva, ali i efikasnosti inspekcijskog rada, pravosuđa i sistematičnosti kažnjavanja, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Radmilo Pešić i upozorio na probleme postupanja sa opasnim radioaktivnim otpadom, ali i industrijskim i komunalnim otpadom.

Proteklih nedelja agencija FoNet je objavila fotografije i video zapise na kojima se vide velike količine komunalnog otpada na ulicama, u parkovima, u stambenim blokovima i omiljenim beogradskim izletištima.

Slikani su i snimljeni prepuni otvoreni kontejneri, đubre u prolazima između zgrada, u blizini dečijih igrališta, pomor ribe u Dunavcu u Višnjičkoj banji, kao i trenutak kada je labudica legla na jaja u gnezdu napravljenom od smeća.

– Brojni su razlozi zašto je komunalni otpad tako vidljiv, ali on nije ni najveći, ni najopasniji problem, smatra Pešić i podseća da su zagađeni i voda i vazduh.

Postoje problemi sa svim vrstama otpada, ali je komunalni najuočljiviji, napomenuo je on i predočio da su problemi postupanja sa otpadom samo vrh ledenog brega.

Zajedno sa nedisciplinom i nesankcionisanjem lošeg ponašanja, postoje i sistemske manjkavosti u ovoj oblasti, ukazao je on i posebno apostrofirao problematično postupanje sa industrijskim otpadom iz energetike, rudarstva i hemijske industrije.

Opasan otpad

Kada je reč o opasnom otpadu, kako je upozorio, nemamo nijedno postrojenje za trajnu eliminaciju opasnog otpada, kao što nemamo nijednu deponiju za trajno odlaganje radioaktivnog otpada.

– Zabluda je da u Srbiji nema radioaktivnog otpada, jer nemamo nuklearnu elektranu. Imamo nuklearni otpad iz medicinskih ustanova, industrije i sa raznih drugih strana, koji je potrebno odložiti na pravi način. Imamo samo deponije za privremeno odlaganje radioaktivnog otpada, i to u okolini Beograda, u sredini koja je gusto naseljena i nije najadekvatnija za tu svrhu – naveo je Pešić.

Ukazao je i na akutni problem mešanja komunalnog i medicinskog otpada, koji je postao još vidljiviji tokom pandemije, a za primer je uzeo običnu masku koja je svojevrstan simbol kovid krize.

– Kada se maska iskoristi i dođe vreme da se baci, obično završava u komunalnom otpadu, iako ona spada u medicinski otpad  – predočio je Pešić.

Zato je, prema njegovom viđenju, postupanje sa otpadom i pitanje javnog zdravlja, a ne samo ekonomije, zaposlenosti ili razvoja.

Osvrćući se na zagađenje voda, Pešić je objasnio da nedostatak kanalizacije nije jedino što ugrožava reke i izaziva pomor ribe, već je to i bacanje komunalnog otpada u vodotokove.

Smatra da je rešavanje pitanja prečišćavanja voda u velikim gradovima jedno od najznačajnijih u ovom trenutku i precizira da problem nisu samo kanalizacione vode iz stanova, već i industrije ili medicinskih ustanova.

Na pitanje da li se građani već navikavaju na život okruženi smećem i zašto na to pristaju, Pešić je odgovorio da iza svega obično stoji siromaštvo, duhovno ili materijalno, ali da u oba slučaja važnu ulogu igra to kako se odnosimo prema smeću.

Siromaštvo je generator lošeg postupanja, ali se ono pojačava usled lošeg postupanja sa otpadom, obrazložio je i protumačio da se radi o povezanosti u kojoj je ponekad teško utvrditi šta je uzrok, a šta posledica.

– Tu je i država. Lokalne zajednice se u poslednje vreme relativno brzo odazivaju na pozive građana da očiste nelegalne deponije, ali je to gašenje požara – ocenio je Pešić.

Prema njegovom stravu, mora se delovati proaktivno i preventivno, sa mnogo više inspekcijskog rada, uz efikasnije pravosuđe i sistematičnost kažnjavanja.

Pešić smatra da je upravo sistematičnost sankcionisanja ono što nedostaje u problematici komunalnog otpada, ali ističe da postoje i lokalne zajednice u kojima je mnogo učinjeno na eliminaciji komunalnog otpada, i u njima se, po pravilu, beleži opšti ekonomski napredak.

Kako je ilustrovao, postavljeni su kontejneri, koji se redovno prazne, postoji i deponija koja se solidno održava, kao što je to, recimo, sa opštinom Sopot, neposredno uz Kosmaj.

Budući da je reč o popularnom izletištu, očigledno je ekonomski interes taj koji tera lokalnu zajednicu da se ponaša u skladu sa principima održivog razvoja i čuva sredinu, jer to donosi profit, radna mesta i povećava kvalitet života, zaključio je Pešić.

Izvor: Fonet