Večne hemikalije PFAS pronađene u vodootpornoj odeći koja se prodaje širom sveta

Nedavno objavljena studija koju su sprovele organizacija Arnika iz Češke i međunarodna mreža IPEN, uz učešće 16 partnerskih organizacija iz celog sveta, uključujući ALHem iz Srbije, dokazala je prisustvo toksičnih per- i polifluoroalkil supstanci (PFAS) u vodootpornim jaknama i drugim odevnim predmetima kupljenih na tržištu 13 zemalja sa četiri kontinenta. Studija je takođe pokazala da na tržištu postoje jakne koje su deklarisane kao otporne na vodu, ali bez PFAS-a, što pokazuje da su dostupne i bezbednije alternative za ove toksične hemikalije, saopštio je ALHem.

Od 72 testiranih odevnih predmeta (prevashodno vodootporne jakne, ali i majice, kupaći kostimi, kecelje, kabanice i dr.) 46 uzoraka je sadržalo PFAS (64%) ili je imalo nivoe ekstrahovanog organskog fluora koji ukazuju na prisustvo PFAS.

PFOA, supstanca koja je zabranjena širom sveta Stokholmskom konvencijom,bila je supstanca koja je najčešće pronađena u vodotpornim jaknama i to u 17 uzoraka. Veliki broj testiranih jakni su bile dečje jakne, što izaziva naročitu zabrinutost.

Od 4 jakne popularnih brendova deklarisanih na etiketi kao vodootporne (“water repellent”) koje su nabavljene na srpskom tržištu i poslate u Češku na analizu, samo je u jednoj jakni pronađena supstanca PFHxA (perfluoroheksanska kiselina) od ispitivanih 58 PFAS jedinjenja, i to u niskoj koncentraciji.

Iako je moguća direktna izloženost ljudi nošenjem odeće koja sadrži PFAS, ove hemikalije se uglavnom oslobađaju iz odevnih predmeta u vodu pranjem odeće, ili kada proizvod postane otpad odlaganjem na deponije, gde završavaju u zemljištu, podzemnim ili površinskim vodama.

Istraživanja pokazuju da ove hemikalije mogu da dovedu do povećanja rizika od oboljenja štitne žlezde, raka bubrega i testisa, smanjenja plodnosti kod žena, povećanja krvnog pritiska i pojave preeklampsije, smanjenja imunog odgovora na vakcine, kao i smanjenja telesne mase novorođenčadi.

PFAS su grupa sintetičkih hemikalija koje se nakon ulaska u životnu sredinu skoro uopšte ne razlažu, pa su zato dobile naziv “večne hemikalije”. Zahvaljujući svojstvu da “odbijaju” vodu, masnoću, ove hemikalije imaju široku primenu u industriji: koriste se u papirnoj ambalaži za hranu, kozmetici, tekstilu za nameštaj, tepisima, odeći i obući, premazima za tiganje koji ne lepe masnoću, elektronici, avio-industriji, rashladnim sredstvima, penama za gašenje požara, itd. Procenjuje se da postoji oko 10 000 različitih PFAS jedinjenja. Upotreba PFAS u tekstilnom sektoru čini oko 50% ukupne globalne upotrebe PFAS.

Samo nekoliko veoma štetnih PFAS (PFOS, PFOA, PFHxS) su do sada regulisane međunarodnom Stokholmskom konvencijom o POPs hemikalijama, kao i propisima EU i Republike Srbije.

Evropska agencija za hemikalije trenutno radi na predlogu univerzalne zabrane/ograničenja svih PFAS dozvoljavajući njihovu upotrebu samo tamo gde se dokaže da su nezamenljivi i neophodni za društvo.

– Dosadašnji pristup zabrane/ograničenja pojedinačnih PFAS i njihovih srodnih jedinjenja, pri čemu svaka procedura zabrane traje po nekoliko godina, potpuno je neefikasan i ne doprinosi smanjenju rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zbog toga nam je potrebna univerzalna zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja PFAS. ALHem, kao članica međunarodne IPEN i evropske EEB i HEAL mreže, aktivno učestvuje u tom zagovaračkom procesu. Među prvim smo potpisnicima Manifesta za zabranu PFAS u potrošačkim proizvodima u EU do 2025. godine, odnosno zabranu proizvodnje i sve načine korišćenja koji nisu nužno neophodni – kaže Jasminka Ranđelović, programska koordinatorka ALHema koja je učestvovala u realizaciji ove studije.

Do donošenja univerzalne zabrane za PFAS, a u cilju informisanja potrošača u vezi prisustva PFAS u proizvodima, odnosno bezbednosti proizvoda koje kupuju, preporuka ALHem-a je da potrošači koriste svoje zakonsko pravo da saznaju (član 27 Zakona o hemikalijama RS) od snabdevača (proizvođača, uvoznika, distributera, prodavca) da li proizvod koji nameravaju da kupe sadrže štetne supstance pomoću aplikacije Scan4Chem koja je dostupna u Srbiji, u Crnoj Gori i BiH, i većem broju zemalja EU, uključujući Hrvatsku.

Takođe, treba da obrate pažnju na etikete, s obzirom da postoje brendovi koji na etiketama proizvoda imaju oznaku “PFAS- free” ili “without PFAS” koja informiše potrošače da proizvod ne sadrži PFAS. Nije dovoljno da na etiketi stoji oznaka “PFOA- free” jer postoje slična PFAS jedinjenja koja su takođe štetna, a koriste za odbijanje vode.

Potrošači mogu i sami da provere da li se njihov omiljeni brend obavezao da ne koristi PFAS, kao i listu PFAS-free proizvoda: https://www.pfasfree.org.uk/pfas-free-products ili https://pfascentral.org/pfas-free-products/.

Takođe, oznaka OEKO-TEX STANDARD 100 koja se u poslednje vreme može naći na pojedinim tekstilnim proizvodima i obući i u Srbiji, ukazuje na odsustvo štetnih hemikalija, uključujući i PFAS.

Izvor: ALHem