Uvozimo otpad iz istih zemalja u koje izvozimo – Plastika i papir završavaju u prirodi ili inostranstvu a kapaciteti reciklaže neiskorišćeni

Uvozimo stari papir i karton. Izvozimo stari papir i karton. Uvozimo plastični otpad. Izvozimo plastični otpad. Nastavlja se višegodišnji trend uvoza i izvoza istih vrsta otpada. Čak i uvoz iz istih zemalja u koje je i otpad izvezen. Izvoze se velike količine otpada za koje postoji reciklaža u Srbiji. Imali li ovo smisla ili je reč o apsurdu? Kako funkcioniše tržište sekundarnih sirovina?

Iz Srbije se izvozi 251.002 t raznih vrsta metalnog otpada, a uvozi 28.661 tona. Papir i karton se izvozi u količini od 91.024 t, a uvozi više – 124.791 tona. Kada je reč o otpadnoj plastici, u izvoz ide 3.183 tone a u zemlju stiže 9.687 t. Ovo su podaci poslednjeg izveštaja o upravljanju otpadom Agencije za zaštitu životne sredine.

Da li će biti starog papira i kartona za reciklažu

Miloš Ljušić, generalni direktor Fabrike kartona Umka, kaže za portal Srda da je zabrinjavajući podatak o izvozu otpada i to otpada za koje u Srbiji postoje prerađivački kapaciteti, što ukazuje da ne postoji zaštita domaće reciklažne industrije.

– Program upravljanja otpadom predviđa da otpad treba tretirati i odlagati lokalno, što bliže mestu nastanka, kako bi se izbegli neželjeni uticaji transporta na životnu sredinu – kaže Ljušić i navodi da su neke od zemalja u regionu dobri primeri kako se štiti lokalno tržište.

– Vlada Mađarske je tokom 2022. godine poverila upravljanje otpadom koncesionaru, mađarskoj kompaniji MOL. Hrvatska je u procesu donošenja regulative kojom će se ambalažni papir i karton predavati isključivo domaćim reciklerima. Mađarska i Hrvatska obezbeđuju sirovine za potrebe rada lokalnih fabrika i stavljaju ih u povlašćen status na tržištu dok se istovremeno iz Srbije nesmetano odvija izvoz u ove dve zemlje – objašnjava Ljušić.

Milos Ljušić (Foto: Lična arhiva)

Naš sagovornik ističe da postoji rizik da će se od jula 2023. godine sve količine otpadnog papira i kartona prodavati lokalnim fabrikama u Mađarskoj pa će reciklažna industrija u Srbiji biti uskraćena za otpad koji uvozi od severnog suseda.

– Realnim ulaganjima u industriju papira i kartona u Srbiji, projektovani kapaciteti su trenutno na 350.000 t godišnje, očekuje se rast od 50% u narednih tri do pet godina što će biti više od 525.000 t, ali za sada nema mehanizma zaštite domaće reciklažne industrije – kaže generalni direktor Fabrike kartona Umka.

Miloš Ljušić smatra da je potrebno da Vlada što pre učini jednak tretman srpskim fabrikama u odnosu na region. Ističe i da je neophodno hitno uvođenje adekvatne primarne selekcije, uz posebnu kantu za sakupljanje papira i kartona, kako bi bile obezbeđene neophodne količine tog materijala za našu reciklažnu industriju.

Sve manje sakupljanja PET boca za reciklažu

Mihail Mateski, generalni direktor kompanije “Greentech”, saglasan je sa našim sagovornikom da je najpre potrebno da se brzo unapredi sistem sakupljanja otpada.

– Tržište treba da bude otvoreno, ali treba da se vidi kako da se zaštite domaći kapaciteti prerade i da im se omogući da se razvijaju. Više od 70% sakupljene PET ambalaže dolazi od neformalnih sakupljača što ukazuje da nemamo funkcionalni sistem za sakupljanje PET ambalaže iz domaćinstava. Potrebna je mnogo bolja organizacija i veća ulaganja u primarnu separaciju otpada po sistemu dve kante i paralelno uvođenje depozitnog sistema za PET boce, limenke, staklene boce i Tetra Pak ambalaža – smatra Mateski i dodaje da bi depozitni sistem obezbedio stope sakupljanja veće od 90% i čiste frakcije sakupljene ambalaže, koja bi bila odlična sirovina za novu ambalažu, kao i sprovođenje cirkularne ekonomije.

Mateski ukazuje da je stopa sakupljanja i reciklaže PET ambalaže u padu poslednjih godina. U 2019. godini je sakupljeno i reciklirano 31% u odnosu na količinu stavljenu na tržište. Dok je 2021. godine taj procenat smanjen na 23,8%.

Direktor kompanije „Greentech“, koja se od 2005. bavi reciklažom PET ambalaže, navodi da se plastični otpad izvozi i uvozi iz više razloga.

– Postoje frakcije plastične ambalaže koje teško mogu da se recikliraju u domaćim kapacitetima, zato se izvoze na tržista koja imaju razvijeniju industriju reciklaže i mogu da prerade i iskoriste te frakcije. Takođe, dešava se tokom godine oscilacija cena otpada pa u nekim periodima su cene na stranim tržištima atraktivnije, a drugim periodima su bolje na domaćem tržištu.

Mihail Mateski (Foto: Lična arhiva)

Posebno je važno i problematično što su reciklažne firme prinuđene da uvoze otpadne PET boce jer se kod nas ne sakupljaju dovoljno – tek oko 25-30%, dok ostatak od oko 70-75% i dalje završava u prirodi, u šumama, rekama, smetlištima i deponijama.

– Domaći kapaciteti prerade otpadnih PET boca su mnogo veći nego što se sakupi. U Srbiji postoji pet fabrika za preradu ukupnog kapaciteta 30.000 tona godišnje, dok se sakupi tek oko 12.000 tona godišnje. Zato smo primorani da deo kapacita popunjavamo uvozom otpadnih PET boca iz zemalja u okruženju – napominje Mihail Mateski.

Trgovina ima primat nad zdravljem

Pitali smo stručnjaka u oblasti upravljanja otpadom Dušana Jakovljevića da li ima objašnjenja za izvoz i uvoz istog otpada u iste zemlje odnosno za to što se ista vrsta otpada „voza“ tamo-vamo?

– Sve ima smisla u neoliberalnoj ekonomiji, pa čak i besmislene stvari. Ove brojke i situacije govore da je naše tržište reciklabila, nekada nostalgično znanih kao sekundarne sirovine, veoma haotično i nedovoljno uređeno. Recikleri se rukovode principom ponude i tražnje, generatori otpada takođe. Svi pokušaji ustanovljavanja nekakve ravnoteže sudaraju se sa interesima koji su često suprotni propisima, a ponekad i zdravom razumu – kaže Jakovljević i dodaje:

– Trgovina ima primat nad svim ostalim, pa, eto, ponekad i nad ljudskim zdravljem, nacionalnim i profesionalnim interesima. U isto vreme na deponije se baci daleko više nego što je potražnja privrede. Šta nam to govori, osim da moramo da se uozbiljimo? U suprotnom, moraćemo kod čika doce da nam da nešto za smirenje i košulju posebnog dizajna.

Izvoz otpada – količine, vrste otpada, zemlje

Iz Srbije je u toku 2021. godine izvezeno 421.451 t otpada od čega 36.723 t ima karakter opasnog i 384.728 t neopasnog otpada. Više od polovine izvezenog otpada čine metali, od čega su najviše zastupljeni metali koji sadrže gvožđe. Značajne količine izvezenog otpada predstavlja otpadni papir i karton i ambalaža od papira, zatim staklena ambalaža i obojeni metali.

Izvoz opasnog otpada pretežno čini otpad nastao u procesu hemijskog tretmana površine i zaštite metala i drugih materijala, a zatim po količini slede olovne baterije, čvrsti otpadi iz procesa tretmana gasa, otpadna ulja i opasne komponente uklonjene iz odbačene električne i elektronske opreme.

I dalje se izvoze velike količine otpada za koje postoje prerađivački kapaciteti u zemlji.

Najviše otpada je izvezeno u Severnu Makedoniju, Hrvatsku, Grčku, Bugarsku i Mađarsku.

Uvoz otpada – količine, vrste otpada, zemlje

Uvezeno je 228.914 t otpada od čega 8.403 t ima karakter opasnog i 220.511 t otpada koji je po karakteru neopasan. Otpadni papir i karton i otpadna papirna i plastična ambalaža čine više od polovine količine otpada koji je uvezen. Po zastupljenosti sledi otpad od mlevenja iz termičkih procesa industrije gvožđa i čelika. Opasan otpad predstavljaju olovne baterije, zgura i šljaka iz termičke metalurgije olova i otpad od mehaničkog tretmana otpada koji sadrži opasne supstance.

I dalje se nastavlja trend uvoza i izvoza istih vrsta otpada kao što su na primer otpadni papir i metali.

Najviše otpada je uvezeno iz Hrvatske, Turske, Mađarske i Severne Makedonije.