Unapređen pravni okvir u energetici, razdvajanje operatora prenosa ostaje problem

Dalekovodi
Unapređen pravni okvir u energetici, razdvajanje operatora prenosa ostaje problem

Srbija je u proteklih godinu dana napredovala sa reformisanjem sektora energetike ali njen rezultat i dalje kvari to što nije uspela da razdvoji sve svoje operatore prenosnog sistema u skladu sa Trećim energetskim paketom, navodi se u izveštaju Energetske zajednice (EZ) objavljenom 15. novembra, piše Euractiv.rs.

Izveštaj Sekretarijata EZ pokazao je da su sve ugovorne strane načinile napredak u reformama i da je procenat implementacije povećan sa 53 na 56% u proseku.

Međutim, ukupan tempo reformi energetike se usporava, upozorila je EZ, međunarodna organizacija koja okuplja EU i njene susede sa ciljem stvaranja integrisanog panevropskog energetskog tržišta.

Od novemvbra 2020. do novembra 2021. sve ugovorne strane su blago unapredile sprovođenje reformi, osim Crne Gore na čiju su inače čvrstu poziciju uticali neusklađenost termoelektrane Pljevlja sa standardima o zagađenju i nedostatak podzakonskih akata o aukcijama obnovljivih izvora energije.

Ipak, Crna Gora je i dalje prva po sprovođenju reformi u energetici, Srbija i Ukrajina dele drugo mesto a sledi Sverna Makedonija.

Srbija, koja je prethodno stagnirala, u posmatranom periodu je unapredila pravni okvir u sektorima klime, eneregetske efikasnosti, struje i obnovljivih izvora ali je ostao problem da razdvoji sve svoje operatore prenosnog sistema, što zahteva Treći energetski paket EU.

Istovremeno je Ukrajina, inače jedan od najvećih reformatora u proteklih godinu dana, načinila samo ograničeni napredak u regulatornom okviru za struju i gas.

Napredak Albanije bio je skroman a sledi Kosovo gde je unapređenje bilo samo nominalno. Zatim ide Gruzija, najnovija ugovorna strana koja je imala najveći napredak, a slede Moldavija i Bosna i Hercegovina sa mnogo skromnijim napretkom.

Direktor EZ Janez Kopač istakao je da ugovorne strane, uprkos izazovima zbog pandemije, rade na akcijama predviđenim Evropskim zelenim dogovorom.

– Sve veći broj ugovornih strana je formalno ili implicitno prihvatio da ugalj i lignit nemaju budućnost u energetskom miksu – rekao je Kopač.

Izveštaj je pokazao i da regionalna integracija tržišta električne energije ostaje jedan od najvećih izazova EZ.

– Bez dalje integracije sektora energije, domaća tržišta koja su mala, osim Ukrajine, biće i dalje neoptimalna i nesposobna da olakšaju tranziciju na dekarbonizovan i decentralizovan sektor električne energije – upozorio je zamenik direktora EZ Dirk Bušle.

Dodao je da je tekuća energetska kriza već pokazala da su mala tržišta mnogo osetljivija na kolebanja cena.

Takođe je i novi izveštaj pokazao da zemlje koje imaju ugalj u energetskom miksu imaju problema sa ciljevima za emisiju u sklopu Nacionalnih planova o smanjenju emisije (NERP) za barem jedan od zagađivača (azotni oksidi, sumpor dioksid i prašina) obuhvaćen Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje.

Članice EZ su EU i devet ugovornih strana – Albanija, BiH, Gruzija, Kosovo, Severna Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajina. Posmatrači su Jermenija, Norveška i Turska.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama