U Savetovalištu za ishranu Batuta lekari predlažu odgovarajući način ishrane
Proleće nam donosi duže, sunčane dane koji nas podsećaju da je leto blizu. Obično tada počinjemo da razmišljamo o načinu na koji možemo da se rešimo viška kilograma koje smo dobili u zimskom periodu. U hladnim, zimskim mesecima smanjena nam je fizička aktivnost, manje unosimo sveže voće i povrće a sami obroci su kaloričniji. Kada tome dodamo neredovne obroke i česte praznike tokom kojih smo, najčešće, neumereni u ishrani, jasno nam je kako lako možemo da dođemo do viška kilograma.
Najveća zabluda je da taj višak kilograma možemo lako i brzo da regulišemo tokom prolećnog perioda, zaboravljajući da smo se nepravilno hranili čitavog zimskog perioda. Sa dolaskom prvih lepih dana, krećemo u potragu za “čarobnim štapićem” koji će nam pomoći da vitki i zdravi dočekamo leto.
Održavanje optimalne telesne mase uz odgovarajuću fizičku aktivnost treba da bude način života. Brza, kratkoročna redukcija telesne mase može dovesti do zdravstvenih problema i do povećanja telesne mase po povratku na uobičajenu ishranu. Brzo dolaženje do željene telesne mase često postavljamo kao prvi i jedini cilj zanemarujući činjenicu da, na taj način, možemo da ugrozimo zdravlje.
Na redovne obroke i umerenost u ishrani uz odgovarajuću fizičku aktivnost treba da mislimo cele godine. Zimski period i praznici ne mogu da nam budu izgovor za često unošenje jake, masne, začinjene hrane i smanjenu fizičku aktivnost. Iako zima kao godišnje doba možda zahteva kaloričniju hranu, to nikako ne znači da u našoj ishrani ne treba da se nađe hrana bogata vitaminima i dijetnim vlaknima.
Masne vrste mesa možemo zameniti piletinom, ćuretinom, ribom. Pored sezonskog voća i povrća u ishrani treba da budu zastupljene žitarice i jezgrasto voće. Kada govorimo o slatkišima, umesto keksa i čokolade ili čokoladnih kolača možemo pojesti i one sa pomorandžom, limunom, narom ili nekim drugim voćem i na taj način možemo da se hranimo zdravije i u zimskom periodu. Ako povedemo računa o načinu pripreme hrane, o rasporedu obroka u toku dana, uz umerenu fizičku aktivnost, možemo održati telesnu masu i očuvati zdravlje.
Ukoliko smo u proleće, ipak, ušli sa viškom kilograma, dijetu ne treba da sprovodimo na svoju ruku već pod nadzorom stručnjaka. Adekvatni saveti mogu se dobiti u Savetovalištu za ishranu Instituta za javno zdavlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u kome lekari na osnovu anamneze, laboratorijskih analiza, fizičke aktivnosti i dnevnog ritma pacijenta predlažu odgovarajući način ishrane.
Promena navika odnosno načina života u vezi sa ishranom, uz odgovarajuću fizičku aktivnost, uz pomoć lekara u Savetovalištu, prerasta u način života koji će nam sačuvati, pre svega, zdravlje.
Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”