Šta Srbija finansira zelenim obveznicama?

Krajem septembra ove godine Srbija je emitovala zelene obveznice u iznosu od jedne milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i kuponskom stopom od 1%, kao i stopom prinosa od 1,26%.

Ideja zelenih obveznica je da omoguće prikupljanje sredstava za projekte kojima mogu da se ublaže klimatske promene ili njihov uticaj, kao i da se uvedu principi cirkularne privrede.

Srbija je time, kako su istakli nadležni postala jedna od malobrojnih evropskih zemalja i jedina evropska država van EU koja je emitovala zeleni instrument.

Zašta će biti iskorišćena sredstva?

Iz Ministarstva zaštite životne sredine, za portal SRDA.rs, kažu da će sredstva od emitovanja zelenih evroobveznica biti upotrebljena za finansiranje i refinansiranje kapitalnih zelenih projekata, kao što su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnja kanalizacione mreže, postrojenja za prečišćavanje vode za piće, prikupljanje, prerada i reciklaža otpada, ulaganje u obnovljive izvore energije, očuvanje biodiverziteta, prevenciju zagađenja i druge projekte koji su važni za podizanje standarda životne sredine i bolji kvalitet života građana.

Ovo je velika stvar za Srbiju, jer investicijama u zaštitu životne sredine, osim što rešavamo višedecenijske probleme u našoj zemlji, osiguravamo i čistiju budućnost za buduće generacije, navode u Ministarstvu životne sredine.

Takođe, u Upravi za javni dug Ministarstva finansija navode da se ovom emisijom Srbija svrstala u red retkih evropskih zemalja koje su na međunarodnom finansijskom tržištu emitovale zelene evroobveznice, a koje su namenjene isključivo za finansiranje ekološki prihvatljivih projekata.

Ekvivalentni iznos neto sredstava od izdatih zelenih obveznica koristiće se za finansiranje i refinansiranje novih i postojećih rashoda, odnosno što su nazvali “prihvatljivi troškovi”.

Prihvatljivi zeleni troškovi mogu uključivati kapitalne izdatke, operativne rashode, poreske izdatke i transfere.

Šta su to prihvatljivi zeleni troškovi?

Prihvatljivi zeleni troškovi imaju cilj da promovišu prelazak Srbije na niskougljeničnu, ekološki prihvatljivu ekonomiju, kao i da doprinesu ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, objašnjavaju u Ministarstvu finansija.

A da bi bili prihvatljivi, ovi rashodi moraju spadati u najmanje jednu od kategorija (“zelene kategorije”):

1. Obnovljiva energija (Primeri prihvatljivih troškova: Troškovi i subvencije vezani za promovisanje proizvodnje i distribuciju energije iz obnovljivih izvora, uključujući solarnu energij, vetar, geotermalnu, biomasu , male hidroelektrane (<50 MV), troškovi i subvencije vezani za mere za osiguranje energetske sigurnosti, troškovi i subvencije vezani za državno energetsko preduzeće i investicije i subvencije za finansiranje projekata u domenu obnovljivih izvora (npr. strateško partnerstvo i jačanje geotermalnog potencijala).

2. Energetska efikasnost (Primeri prihvatljivih troškova: Investicije i subvencije vezane za povećanje energetske efikasnosti postojećih zgrada stambenog i javnog sektora, ulaganja u daljinsku energiju – grejanje/hlađenje, subvencije za širu upotrebu efikasnih proizvoda povezanih sa energijom, uključujući energetski efikasne gume, troškovi za razvoj energetski efikasnije poljoprivredne i industrijske proizvodnje, uključujući sisteme, opremu i procese, troškovi za podršku unapređenju energetske efikasnosti u javnom i privatnom sektoru, ulaganja u efikasne sisteme proizvodnje toplote, rekuperaciju toplote i efikasnu kogeneraciju i druga vrsta podrške unapređenju energetske efikasnosti koju finansira/promoviše uprava za finansiranje i promociju energetske efikasnosti).

3. Saobraćaj (Na primer, ulaganje u izgradnju, unapređenje i održavanje železničke infrastrukture i električnih voznih sredstava za prevoz putnika i tereta, ulaganja u izgradnju, održavanje i unapređenje novih električnih – metro, tramvajskih i autobuskih linija i električnih vagona/vozila, ulaganja u ekološki prihvatljivi javni prevoz i veću upotrebu obnovljivih izvora energije i sektoru saobraćaja, ulaganja u proširenje, poboljšanje i unapređenje infrastrukture plovnih puteva i slično).

4. Održivo upravljanje vodama i otpadnim vodama (Izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode za piće i infrastrukture za snabdevanje čistom vodom, izgradnja brana i rezervoara za sakupljanje vode, mere za zaštitu i očuvanje voda od zagađenja kao prirodnih resursa i praćenje kvaliteta, instalacija i poboljšanje infrastrukture za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda).

5. Sprečavanje i kontrola zagađenja i cirkularna ekonomija (Primeri prihvatljivih troškova: Troškovi za prikupljanje, preradu i reciklažu otpada, infrastrukturu, opremu i projekte, troškovi za sprečavanje ili rešavanje problema ilegalnog odlaganja otpada, sanacija i zatvaranje divljih deponija, upravljanje opasnim otpadom i rehabilitacija eko sistema i troškovi za podsticanje veće upotrebe recikliranih i/ili ponovo korišćenih proizvoda i materijala).

6. Zaštita životne sredine i biodiverziteta i održiva poljoprivreda (Troškovi za promovisanje niskougljenične poljoprivrede i organskih praksi koje ne utiču negativno na klimu, troškovi za razvoj i implementaciju novih, otpornijih sorti i vrsta,troškovi za praćenje i poboljšanje kvaliteta obradivog zemljišta, troškovi za održivo gazdovanje šumama, troškovi za zaštitu i obnovu prirodnih predela i očuvanje pejzažnog diverziteta, uključujući kopnene, rečne i močvarne ekosisteme, mere zaštite vrsta i migratornih vrsta, upravljanje i održavanje nacionalnih parkova i infrastruktura i sistemi za poboljšanje otpornosti i pružanje zaštite od posledica prouzrokovanih klimatskim promenama…)

– Postupak odabira i evaluacije prihvatljivih zelenih troškova sprovodi se na godišnjem nivou, ili češće ako je potrebno, na primer u slučaju značajnih promena osnovnih rashoda. Portfelj zelenih troškova može uključivati troškove napravljene u tri budžetske godine koje prethode godini izdavanja, kao i one napravljene u godini izdavanja i/ili buduće budžetske rashode, kažu u Ministarstvu finansija.

Već poznati projekti koji će se finansirati

Sredstva će biti opredeljena za projekte, koji su već predviđeni Programom Srbija 2025, kao što su projekat “Čista Srbija”, izgradnja metroa u Beogradu, ulaganja u železničku infrastrukturu i druge projekte od značaja, koji predstavljaju i ulaganja u zelenu ekonomiju i projekte iz takozvane Zelene agende i predstavljaju još jedan pokazatelj opredeljenosti i posvećenosti Srbije zelenim projektima i povećanju ulaganja u ekologiju, ističu u Upravi za javni dug.

Ekonomista Saša Đogović objašnjava da je suština da se zahvajujući zelenim evroobveznicama dolazi do novca koji se opredeljuje za projekte iz oblasti životne sredine.

– Jasno je da će jedan deo sredstva i to nemali ići za metro, a drugi za ekološke projekte, zatim izgradnju kanalizacione mreže, prečišćavanje voda, razvoj obnovljivih izvora energije poput solarnih panela, biomase… Postoje razni obrasci delovanja koji bi mogli da unaprede životnu sredinu kroz cirkularnu ekonomiju koja podrazumeva da se otpad, smeće koriste ponovo kroz razvoj novih ili istih proizvoda, bilo kroz reciklazu ili obnovljive izvore energije –  ističe Đogović.

Kako kaže,  stope zaduzivanja u prethodnom periodu bile su niske, ali se može očekivati rast i da će u narednom period uslovi zaduživanja biti nešto nepovoljniji nego ranije.

Kako navodi, važno je i da postoje konkretni projekti i ciljevi za koje će novac biti upotrebljen, a ne da on “ode na krivu stranu”.

Ministarstvo finansija napominje da ne planira emitovanje zelenih obveznica u 2022. godini.