Spaljivanje kablova opasno po zdravlje – Hoće li institucije da rade svoj posao ili će građani da se suočavaju sa zagađivačima?

Spaljivanje kablova = štetnost po zdravlje ljudi. Kao posledice nelegalnog spaljivanja kablova treba pridodati i zagađenje životne sredine, nelojalnu konkurenciju reciklažnim firmama, manje novca u budžetu…

Prethodnog vikenda stanovnici Beograda su se žalili na crn dim i neprijatan miris u vazduhu što je prouzrokovano spaljivanjem kablova. Isparenja zapaljenih kablova prekrila su blokove 44, 45, 61, 63, 64, 71, 72, Bežaniju, Bežanijsku kosu, a dolazila su i do Ledina i drugih delova Novog Beograda.

– Sa leve strane Vinogradarske ulice na Novom Beogradu, koja se prostire posle blokova, sakuplja se gomila otpada na jednoj parceli. Kada dođu u posed kablova spaljuju ih na toj lokaciji. Nekada građani pale u svojim dvorištima, a najčešće uđu u njive pored puta. Tu, između njiva, ima jedna „centralna spalionica“ gde se najčešće spaljuje, a ima i nekoliko manjih u blizini. Kablovi se spaljuju svaki dan – započinje priču za portal SRDA stanovnik Novog Beograda i aktivista Stanislav Vučković.

Kako kaže naš sagovornik, ranije je paljenje kablova bilo danju, a sada se održava noću.

– Okupili smo entuzijaste iz blokova koji ne žele da se građani truju. Odemo na mesto na kome se spaljuje, snimimo, kažemo tim ljudima koji spaljuju da više ne dolaze da spaljuju kablove i da ćemo pozvati policiju. Uplaše se pomena policije, odu i ne dolaze više. Međutim, problem je što tih ljudi koji vrše spaljivanje kablova ima mnogo. Posle naših dolazaka, prebacili su tu aktivnost noću. Mi ne možemo da ulazimo po mraku u njive. Iako su jul i avgust bili bez vetra, dim je dolazio do blokova svako veče. Ljudi spavaju sa otvorenim prozorom i taj dim ulazi u stanove i truje nas – navodi Vučković.

Bezuspešne žalbe institucijama

Foto: Blokada smrada

Građani koji stanuju u blizini nisu sami krenuli da rešavaju ovaj problem na licu mesta. Najpre su se obraćali policiji koja im je rekla da nije nadležna. Potom su se obratili komunalnoj policiji.

– Komunalna policija nekad neće da izađe na teren. Nekad dođu, ali dok nađu patrolu, ovaj što je palio već završi i ode, i onda nam samo kažu da nisu nikog zatekli. Jedan čovek je došao motokultivatorom iz Borče da ovde pali kablove. U Komunalnoj policiji su nam rekli da u njive neće da idu. Tako da na kraju, imamo policiju koja kaže da nije njihova ingerencija a komunalna da ne može da ide u njive.

Kako kaže naš sagovornik, moraće građani da krenu u njive po mraku jer im ništa drugo ne preostaje.

Informacije o paljenju i aktivnostima građani dele u okviru Facebook i Viber grupe BLOKada smrada.

Kako ne bi uzalud čekao policiju da dođe, Stanislav Vučković je nedavno podneo krivičnu prijavu protiv NN lica.

– Poslao sam mejl Jedinici za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine i priložio slike i snimke. Zvali su me nakon toga, bio sam da dam izjavu u stanici 29. novembar. Rekli su da će da postupe po mojoj prijavi. Otvoren je i predmet u tužilaštvu – kaže Vučković i dodaje da postoji mali procenat nade da će se stvarno postupati po njegovoj prijavi.

Neformalna grupa građana „Eko straža“ redovno na svojim društvenim mrežama objavljuje snimke građana koji se žale na nelegalno spaljivanje kablova.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Eko Straža (@ekostraza)

– Građani nisu lenji, prvo zovu nadležne institucije pa kad one ne reaguju obrate se nama. Često su nam se javljali stanovnici opštine Čukarica koji imaju velike probleme zbog paljenja kablova. Građani su se obraćali policiji, komunalnoj policiji, vatrogascima, opštini, ministarstvu. Uđu u papirološku peripetiju, kažu im da nisu nadležni i da je to višedecenijski problem i na tome se završi – kaže nam aktivista „Eko straže“ Bojan Simišić.

I Simišić ukazuje da ako i komunalna policija krene na teren, oni koji spaljuju vide policijsko vozilo i pobegnu ili su do tada završili posao.

Nelegalnim spaljivanjem kablova se bave razni sakupljači sekundarnih sirovina kako bi na najlakši način došli do novca. Ovo nije problem Roma i od čega će da žive, kako se mogu videti komentari po društvenim mrežama. Ovo je problem životne sredine i zdravlja svih ljudi. A uvođenje u sistem sakupljača sekundarnih sirovina je rešivo, i to je druga tema. Ovo je isključivo tema zdravlja ljudi i nereagovanja nadležnih institucija na to.

Aktivista „Eko straže“ kaže da se tema spaljivanja kablova zloupotrebljava protiv te organizacije.

– „Eko straža“ se bavi zagađenjem u životnoj sredini i uticajem zagađenja na ljudsko zdravlje. Ukazujemo na zagađivače bilo da su to termoelektrane, fabrike, male firme ili pojedinci. Ne pravimo razliku između zagađenja i zagađivača. Kada ukazujemo na štetno spaljivanje kablova govorimo o sekundarnim sakupljačima sirovina generalno, a ne o zagađivačima romske nacionalnosti – objašnjava Simišić.

On ukazuje da „Eko straža“ vidi Rome kao pozitivan faktor u sistemu upravljanja otpadom koji mogu da uđu u sistem reciklaže, a da su oni koji spaljuju kablove samo pojedinci.

Lepa vest stiže iz organizacije “Connect Clean Roma Group” iz Novog Mileševa koja je prva specijalizovana ekološka zadruga a svoju poslovnu aktivnost obavlja kroz formu socijalnog preduzeća i bavi se sakupljanjem, skladištenjem i tretmanom neopasnog otpada.

Ova ekološka zadruga pokrenuće uskoro reciklažu kablova, plastike i malih kućnih aparata. Kako nam je rekao njihov predstavnik Kilino Stojkov jedan od glavnih ciljeva je zapošljavanje romskih sakupljača i stvaranje institucionalne podrške njihovom zapošljavanju.

Reciklaža, a ne spaljivanje

Bakarni granulat

Problem sa nelegalnim paljenjem kablova imaju i firme koje se bave reciklažom ovog otpada.

– Kada je reč o ekonomskoj strani, paljenje kablova je nelojalna konkurencija. Dok mi ulažemo u opremu i ljude, imamo trošak zbrinjavanja plastike koja ne može da se reciklira. Oni koji spaljuju kablove nemaju trošak osim da potpale vatru sa pola litre benzina – kaže u razgovoru za portal SRDA Svetislav Zrnić, direktor i suvlasnik firme „Jugopan“ Novi Sad koja se bavi reciklažom kablova.

On ukazuje da kada se kablovi spale ne može da se prepozna odakle su i da to mogu da budu i kradeni kablovi.

Takođe, oni koji spaljuju bakar mogu da ponude bolju cenu i tako lakše dođu do otpadnih kablova nego reciklažni centar.

Krađe kablova su takođe učestala pojava. Kradu se strujni kablovi na železničkoj infrastrukturi, trafostanice, kablovi u privatnim firmama. Zarada od prodaje kablova ili paljenog bakra je daleko manja od štete koja nastane krađom, a krađe strujnih kablova mogu da budu i opasne po život počinioca.

Kablove nelegalno spaljuju i firme

Paljeni bakar

– Dozvole za tretman kablova su izdavane mnogim firmama ali se te firme ne bave reciklažom jer nemaju opremu. Prijavljuju da su imale tretman a rade spaljivanje, i to niko ne kontroliše. Prema nekim informacijama, postoje firme koje su kupile opremu ali i dalje spaljuju kablove. To sve rade zbog troška, jer je trošak reciklaže oko 300 EUR po toni a trošak za spaljivanje 0. Kada je mešana plastika u izolaciji kabla, onda ne može da se reciklira već mora da se plati za dalje zbrinjavanje što košta 20-50 EUR po toni – navodi Svetislav Zrnić.

Reciklažom kablova se dobija bakarni granulat i plastika, u razmeri oko 40% prema 60%. Ako se spaljuju kablovi, dobija se samo bakar, a plastika izgori.

Naš sagovornik ukazuje da treba da se prati trag bakra, te kada firma u redovnom popunjavanju obrasca prijavi Agenciji za zaštitu životne sredine da je reciklažom kablova dobila bakar, treba da bude upitana šta se desilo sa plastikom odnosno zašto nije prijavila plastiku. To je jedan od načina provera firmi.

Naš sagovornik je uveren da se više otpadnih kablova spali nego što se reciklira.

– Uspevamo i dalje da nađemo kablova na tržištu ali je neizvesno. Kada se kablovi ne bi spaljivali, svi postojeći kapaciteti reciklaže kablova mogli bi da se udvostruče.

Direktor „Jugopana“ navodi da za dan može da se spali 20 tona kablova, dok reciklažni centar u jednoj smeni reciklira 2-4 tone.

Zašto se ne stane na put ovom vidljivom trovanju zdravlja ljudi? Odgovora nema ni od policije ni od Ministarstva zaštite životne sredine.

Dobili smo samo odgovor iz Ministarstva da za fizička lica nisu nadležni, a za pravna lica da im pošaljemo informacije koje firme posluju nelegalno pa će proveriti. Izgleda nisu upoznati šta je čiji posao.

Rešenja

Foto: Blokada smrada

Paljeni bakar se lako prepozna u odnosu na bakarni granulat koji se dobije reciklažom.

– Kao jedan od bitnih koraka rešavanja ovog problema jeste zabrana trgovine paljenog bakra. Paljeni bakar se prepozna ali ga krajnji kupci odnosno izvoznici i topionice ipak uzimaju. U ukupnoj strukturi dobijanja bakra, paljeni bakar ima značajan procenat i te firme neće da se odreknu sirovine – ističe direktor “Jugopana”.

Predstavnik „Eko straže“ navodi tri rešenja.

– Prvo je da se uhapse počinioci na delu, da im se daju minimalne kazne, ali da prijave firme koje sve to organizuju i kupuju od njih. Drugo je da inspekcija proverava sakupljačke firme odnosno da li bakar ima tragove paljenja i da ih papreno kazni. Treće rešenje jeste da „Gradska čistoća“ nabavi mašinu koja odvaja izolaciju od bakra i da bude besplatno dostupna neformalnim sakupljačima na korišćenje – navodi Bojan Simišić.

Kako nam kaže sagovornik Stanislav Vučković dobro iz svega ovoga je što su se građani zainteresovali više za svoj kraj.

– Neki građani uopšte ne reaguju na ovakve pojave što je veoma čudno. Ali se sve veći broj građana interesuje šta se dešava u okolini i kako mogu da poboljšaju svoje okruženje. Kao građani sada možemo samo da pokušamo da sprečimo lica koje pale kablove da to rade, trenutno nam je to jedino rešenje.

Nelegalno spaljivanje kablova nije vikend problem i samo primetan na Novom Beogradu, već dugogodišnja pojava širom prestonice, a i širom Srbije.

Štetnost po zdravlje

Naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu Dragana Đorđević ukazuje na kancerogene čestice koje odlaze u vazduh spaljivanjem kablova.

– Kablovi su obloženi polivinil-hloridom koji sam po sebi nije toksičan. Međutim ako se kablovi pale, polivinil hlorid koji je polimer se razlaže na monomere, na vinil-hlor monomer. Reč je o opasnom gasu koji je kancerogen i mutagen. Takođe, sagorevanjem se oslobađaju sitne čestice, manje od 200 nanometara, koje sadrže mnoštvo opasnih materijala i one prolaze u krvotok i pogubne su po zdravlje ljudi i sav živi svet. Cela zona oko mesta spaljivanja je pod velikim rizikom.

Naša sagovornica je upoznata sa spaljivanjem kablova u proteklom periodu na Novom Beogradu.

– Javljali su mi se ljudi sa Bežanije da je i tamo stigao dim. Čula sam da su se skupili mladići i da su gasili ta paljenja. Izgleda je to sada rešenje – da se okupe lokalni stanovnici i da zaštite svoje zdravlje.

#Srdimse

Suzana Obradović