Skupština Srbije ratifikovala konvenciju o ograničavanju upotrebe žive

Skupština Srbije je na inicijativu Privredne komore Srbije (PKS) zakonom ratifikovala “Konvenciju Minamata” o kontroli, smanjenju i prestanku snabdevanja i trgovine živom i o smanjenju ispuštanja žive u životnu sredinu, saopšteno je danas.

Ta svetska konvencija o životnoj sredini i zdravlju, usvojena 2013. je nazvana po Zalivu Minamata u Japanu gde su se sredinom 20. veka hiljade ljudi otrovale živom iz otpadne vode industrije što je dovelo do teških oštećenja zdravlja nazvanih “bolest Minamata”.

Od kada je stupila na snagu 16. avgusta 2017. godine, države sarađuju na kontroli snabdevanja i trgovine živom, smanjenju njene upotrebe, ispuštanja u životnu sredinu, na ukazivanju javnosti na probleme od žive i izgradnji kapaciteta država da se bave time. Tu konvencija je do juna 2023. godine ratifikovalo 139 zemalja i Evropska unija.

Srbija je “Konvenciju Minamata” potpisala 2014. godine, a inicijativu za njenu ratifikaciju je PKS pokrenula 2023.

Sekretar Udruženja PKS hemijske, gumarske i industrije nemetala Dragan Stevanović je ocenio da će ratifikacija omogućiti Srbiji pristup međunarodnim fondovima za sanaciju mesta zagađenih živom i za upravljanje otpadom koji je sadrži.

Dva glavna projekta su ukidanje hlor-alkalnih postrojenja u Pančevu i Kruševcu, i bezbedno zbrinjavanje otpada čime će se smanjiti rizik od žive i doprineti rešavanju problema industrijskog i medicinskog otpada, kazao je Stevanović, saopštila je PKS.

Ocenio je i da je ratifikacija veliki uspeh za Srbiju i korak ka rešavanju dugogodišnjih problema sa živom, što je rezultat zajedničkog rada zainteresovanih strana i važna za životnu sredinu i zdravlje stanovništva.

U saopštenju je navedeno da potvrđivanje “Konvencije Minamata” omogućava korišćenje grantova iz programa Globalnog ekološkog fonda (GEF).

U okviru programa GEF-8 je 346 miliona dolara namenjeno za period od 2023. do 2026. godine, dostupnih zemljama potpisnicama Konvencije.

Nacionalni inventar emisija žive ukazao je da je energetika najveći izvor emisije žive u Srbiji sa više od 52 odsto iz termoelektrana, a ostali izvori su stomatološki i medicinski otpad i metalurški procesi.

“Ratifikacija će omogućiti modernizaciju termoelektrana i uvođenje postrojenja za odsumporavanje, što će doprineti smanjenju zagađenja i usklađivanju sa evropskim standardima”, dodao je Stevanović.