Školski obrok, novi-stari izazov

Početkom nove školske godine pred roditelje se postavlja još jedan zadatak – ishrana školaraca, ili izazov obezbeđivanja hranljivih obroka koji će biti energetski i nutritivno dovoljni tokom dugih sati u školskoj klupi, a pritom prihvatljivi u pogledu ukusa i ostalih đačkih kriterijuma.

Uloga ishrane u razvoju decu je poznata. Kvalitetni nutritivni izbori doprinose pravilnom rastu i razvoju dece, odsustvu deficita u ishrani, te stanja povezanih sa njima.

Sa druge strane, učestala konzumacija energetski bogate a nutritivno siromašne hrane doprinosi prekomernoj težini, gojaznosti, pojavi određenih bolesti povezanih sa ishranom, kao što je npr. dijabetes melitus tip 2, učestalije i u mlađoj uzrasnoj dobi od očekivane za datu bolest. Istovremeno, usvajanje pravilnih navika u ishrani od najranije životne dobi doprinosi dugoročnom zdravlju.

Polaskom u školu, kada dete “izlazi” iz kontrolisanih i uređenih uslova ishrane u porodičnom domu i/ili predškolskim ustanovama, uticaji i navike postepeno se menjaju. Stoga je veoma značajno stvarati i ambijent u školama u kojem će deca biti upućena na zdravije izbore hrane, u čemu im nastavnici i drugo okruženje mogu dati pozitivan primer, ponudom kvalitetnije hrane, edukacijom u pogledu pravilne/zdrave ishrane, kao i ličnim primerima.

Jedan od načina je organizovanje ishrane na nivou škola u skladu sa relevantnim preporukama i odgovarajućim uslovima.

Obezbeđivanje ishrane dece u školama, zbog prepoznatog značaja regulisano je propisom, Pravilnikom o bližim uslovima za organizovanje, ostvarivanje i praćenje ishrane učenika u osnovnoj školi (“Sl. glasnik RS”, br. 68/18), koji su škole dužne da primenjuju. Ipak, realnost je da se “institucija” školskog obroka vremenom izgubila i da većina škola nema obezbeđenu ishranu za svoje đake, a tamo gde se organizuje obezbeđena je mahom za učenike nižih razreda.

Kada opcija organizovane ishrane tokom boravka u školi ne postoji, kako se snaći da ishrana bude što zdravija, ukusna i primamljiva za đaka. Ukazujemo na nekoliko smernica:

• Neka dete doručkuje kod kuće pre polaska u školu. Iako se u užurbanosti i nedostatku vremena, između spremanja za školu i posao, doručak neretko propusti, trebalo bi nastojati da se doručkuje s obzirom na dokazane benefite u smanjenju impulsivnih i neplaniranih “grickanja” visokokalorijskih nezdravih namirnica u školi. Takođe, istraživanja pokazuju i da preskakanje doručka utiče na smanjenu koncentraciju kod dece.
• Bazirajte obrok na 4 grupe namirnica: hleb i žitarice; voće i povrće; meso/riba i drugi izvori proteina (jaja i dr.); mleko i mlečni proizvodi.
•  Sveže voće i/ili povrće planirajte u sastavu školskog obroka, poželjno bi bilo svakodnevno. Sticanje navike svakodnevnog unosa svežeg voća i povrća, posebno je značajno imajući u vidu da je prema Istraživanju zdravlja stanovništva iz 2019. godine, npr. voće (sveže, smrznuto, konzervirano, sušeno, izuzimajući sveže ceđene sokove) svakodnevno konzumiralo tek 39,4% odraslih stanovnika Srbije.
  – Voće se može planirati kao npr. voćna salata koja uključuje više vrsta svežeg, kao i drugog voća (suvo voće i sl.), ali i u kombinaciji sa namirnicama iz drugih grupa (npr. mlečni napitak).
  – Voće i povrće pre pakovanja/konzumacije temeljno oprati i po potrebi oljuštiti. Ne zaboravite da se na taj način smanjuje prisustvo i izloženost kontaminentima i rizici od bolesti povezanih sa hranom.
• Mesne prerađevine, zbog prepoznatih rizika, izbegavati u ishrani dece odnosno, njihovu konzumaciju smanjiti na najmanju moguću meru. Mesne proizvode kod kojih je struktura homogena zbog mlevenja mesa tj. proizvode nižeg kvaliteta (paštete, viršle, mesni naresci i sl.) ne uključivati u ishranu dece.
• Zdrave “grickalice”, kao što je orašasto voće i suvo voće – bez dodatih soli, šećera i/li masti i sl., zasićuju uz vredan nutritivni doprinos.
  – Suvo voće je bogat izvor vlakana, vitamina i minerala, ali ujedno i koncentrisan izvor šećera, tako da je unos potrebno ograničiti na maksimalno 30 g/dan.
• Iskoristite jela napravljena kod kuće – pite, proje, sendviče, slane mafine i sl.
• Miks obroci tipa granola, kombinacije integralnih žitarica, mlečnog napitka, svežeg i jezgrastog voća mogu biti dobar izbor za jedan od obroka.
  – Industrijski obrađene žitarice, predstavljaju dodatne izvore prostih šećera i soli u ishrani.
• Napici – voditi računa o izboru, ali i o mogućnostima čuvanja u školskom ambijentu.
  – Dobri izbori su mlečni napici. Birati napitke koji su postojani na ambijentalnoj temperaturi, ili ih konzumirati ubrzo nakon dolaska u školu, ukoliko nisu (mlečni napici koji zahtevaju frižidersku temperaturu čuvanja).
  – Izbegavati zaslađene mlečne napitke.
  – Voćne sokove, ceđene ili druge sokove koji se prave od voća (voćne kaše ili pulpe) povremeno uključiti u školski obrok (u maksimalnoj količini do 150 ml/dan). Ne zaboravite da nisu zamena za svakodnevni unos svežeg voća.
  – Osvežavajuća bezalkoholna pića, gazirana i negazirana, ne planirati u ishrani dece, jer predstavljaju nekvalitetnije proizvode, koji su izvor praznih kalorija i dodatog šećera, aditiva i sl…
  – Voda je svakako najbolji napitak za utoljavanje žeđi i osveženje.

Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd