Proizvedena prva vakcina za pčele

Naučnici iz Helsinkija proizveli su jestivu vakcinu za pčele. Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) dalo je uslovnu licencu za vakcinu na dve godine, koju je proizvela “Dalan Animal Health”, američka biotehnološka kompanija, specijalizovana za imunologiju i zdravlje insekata.

Prva vakcina za pčele sada postoji zahvaljujući naučnicima sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj, koji se nadaju da će spasiti jednog od najvažnijih oprašivača na svetu – medonosnu pčelu.

Vakcina, koja se daje kao hrana, “štiti pčele od bolesti i istovremeno štiti globalnu proizvodnju hrane”, navodi se u saopštenju Univerziteta. Cilj je, kažu istraživači, da se pčele zaštite od američke kuge legla, bolesti koju izaziva bakterija Paenibacillus larvae ssp. To je “najrazornija i najrasprostranjenija bolest pčelinjeg legla”, dodaje se u saopštenju Univerziteta.

Američka kuga pčelinjeg legla je zarazno oboljenje koje predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema pčelinjih zajednica u svetu. Američka kuga pčelinjeg legla je bolest isključivo larvenog stadijuma medonosne pčele (Apis mellifera), koja se brzo i lako širi i uporno održava u pčelinjacima. Bolest nanosi ogromne direktne i indirektne štete u pčelarstvu i svrstana je na listu zaraznih bolesti životinja Svetske organizacije za zdravlje životinja, koje se obavezno prijavljuju.

Da bi primenili vakcinu, naučnici u košnicu stavljaju kolačiće sa šećerom kojim hrane pčele radilice, koje proizvode hranu za maticu, tokom otprilike nedelju dana. Jednom kada se progutaju, patogeni iz kolačića se zatim prenose u jajnike matice, “gde rade kao induktori budućih imunoloških odgovora”, objašnjeno je u saopštenju Univerziteta.

Vakcina, koja se još ne proizvodi za komercijalnu upotrebu, značajna je jer se nekada smatralo da nije moguće razviti vakcinu za insekte, jer imuni sistem ovih stvorenja ne sadrži antitela.

– Sada smo otkrili mehanizam koji pokazuje da se insekti zaista mogu vakcinisati. Može se preneti signal sa jedne generacije na drugu – kazala je u saopštenju Dalial Frajtak, naučnica sa Univerziteta u Helsinkiju, koja je radila na programu stvaranja vakcine prajmbi.

Američka vlada odobrila je upotrebu prve vakcine za pčele na svetu

Iako se smatralo da će zbog administrativnih i regulatornih prepreka proći dugi niz godina dok vakcina ne bude u komercijalnoj upotrebi, američka vlada odobrila je upotrebu prve vakcine za pčele na svetu, što povećava nadu za novo oružje protiv bolesti koja pustoši pčelinje zajednice, koje su značajni oprašivači u proizvodnji hrane.

Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) dalo je uslovnu licencu za vakcinu na dve godine, koju je proizvela “Dalan Animal Health”, koja bi mogla pomoći u zaštiti pčela od bakterijske bolesti američke kuge legla.

– Naša vakcina je napredak u zaštiti pčela – rekla je Anete Klajser, izvršna direktorka kompanije “Dalan Animal Health”.

– Spremni smo da promenimo način na koji brinemo o pčelama, utičući na proizvodnju hrane na globalnom nivou – dodala je Klajser.

Vakcina koja će u početku biti dostupna komercijalnim pčelarima ima za cilj da suzbije gnjiloću legla, ozbiljnu bolest uzrokovanu bakterijom Paenibacillus larvae, koja može oslabiti i potpunouništiti zajednice.

Trenutno ne postoji lek za bolest koja je u SAD pronađena u četvrtini od ukupnog broja košnica, koja zahteva od pčelara da spaljivanjem unište sve zaražene zajednice, kako bi sprečili njeno širenje.

– To je nešto što pčelari mogu lako da prepoznaju, jer larve dobijaju braon boju, trule i imaju užegli smrad – kazao je Kejt Delaplejn, entomolog sa Univerziteta Džordžija, koji je sarađivao sa kompanijom “Dalan Animal Health” u razvoju vakcine.

Vakcina funkcioniše tako što se neke bakterije ugrađuju u hranu za pčele radilice, koju one zatim ugrađuju u matični mleč, kojim hrane maticu, a ona je potom proguta i dobije deo vakcine u jajnicima. Pčelinje larve koje se razvijaju tada dobijaju imunitet na bakterije dok se ne izlegnu, a studije kompanije “Dalan Animal Health” sugerišu da će to smanjiti stopu smrtnosti od ove opake bolesti.

– U savršenom scenariju matice bi se mogle hraniti koktelom u matičnjaku – mekim pastoznim šećerom. Odgajivači matica bi mogli da reklamiraju matice kao potpuno vakcinisane – rekao je Delaplejn.

Američka kuga legla je nastala u SAD i od tada se proširila širom sveta. U saopštenju kompanije “Dalan Animal Health” kažu da bi ovo otkriće moglo da se iskoristi za pronalaženje vakcina za druge pčelinje bolesti, kao što je evropska trulež legla (Melissococcus plutonius).

Medonosne pčele su važne za proizvodnju useva u SAD, doprinoseći njihovoj vrednosti oko 20 milijardi dolara, prema Američkoj pčelarskoj asocijaciji. Ove vrste oprašuju različite useve, uključujući jabuke, dinje, borovnice i trešnje, a poslednje dve “90% zavise od oprašivanja pčela”, navodi Američka pčelarska asocijacija.

– Jedan od useva, badem, u potpunosti zavisi od pčela za oprašivanje u vreme cvetanja – dodala je Američka pčelarska asocijacija.

SAD neuobičajeno zavise od gajenih pčelinjih zajednica kako bi podržale proizvodnju hrane oprašivanjem, a košnice se rutinski prevoze kamionima širom zemlje da oprašuju sve, od badema do borovnice. To je zato što su mnogi divlji oprašivači u opadanju, zbog gubitka prirodnog staništa, upotrebe pesticida, klimatske krize, a što izaziva zabrinutost oko globalne krize u padu broja oprašivača, koja ugrožava ekosisteme i zdravlje ljudi.

Izvor: SPOS