Prodaja šuma, voda i nacionalnih parkova? – Posle reakcije javnosti povlačenje predloga zakona o upravljanju javnim preduzećima
Predlog zakona o upravljanju javnim preduzećima, koji je proteklih dana izazvao brojne kritike, biće povučen iz skupštinske procedure.
Premijerka Ana Brnabić najavila je da će Vlada Srbije, kako je rekla, na molbu predsednika Aleksandra Vučića, povući predlog zakona.
Ona je navela da “i dalje“ misli da je predlog tog zakona “jako dobar“ jer će po njenim rečima, poboljšati upravljanje svim preduzećima čiji je većinski vlasnik država.
Srbijašume, Srbijavode, Srbijagas, 5 nacionalnih parkova, samo su neka od ukupno 23 javna preduzeća za koja je najavljeno da će u narednom periodu promeniti svoju pravnu formu i postati akcionarsko društvo ili DOO – društvo sa ograničenom odgovornošću.
U javnosti se javila bojazan da šume, vode, planine mogu da završe u rukama privatnih lica, a nakon toga ko zna kako.
Šta je zabrinulo javnost u Srbiji
Prema ovom predlogu zakona JP bi trebalo da postanu društva kapitala sa pravnom formom akcionarskog društva (AD) ili društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) u kojem država ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojem Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.
Zakon daje mogućnost da se promeni struktura vlasništva javnih preduzeća, koja su inače osnovana zbog interesa i potrebe građana. Država više ne mora da bude jedini vlasnik ovih preduzeća od javnog interesa. A ako dođe u ruke još nekog, postoji opravdana sumnja da više neće biti važan interes građana nego veća dobit upravljača prirodnim resursima i tim preduzećima.
Donošenje ovog zakona samo po sebi ne bi značilo privatizaciju, ali ostavlja otvorenu mogućnost. Odnosno otvara mogućnost kupovine akcija, dokapitalizacija kojom se postaje suvlasnik određenog procenta vlasništva (na primer 49%).
Još jedna sumnja koja se pojavila u javnosti jeste da ovo može biti nekom i prilika za “pranje novca”. Kao i da bi šume mogle biti iskrčene za građevinsko zemljište, voda da se naplaćuje po visokim cenama i sl.
Stručnjaci protiv privatizacije zbog dosadašnjih negativnih iskustava
Kada je objavljeno prošle nedelje da je Vlada usvojila ovaj predlog zakona, pitali smo Natašu Đereg, direktorku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i koordinatorku Radne grupe za Poglavlje 27 u Nacionalnom konventu o EU, šta bi usvajanje ovog zakona značilo za preduzeća poput Srbijašume, Srbijavode i za nacionalne parkove?
– Svedoci smo da svaki zakon nažalost može da se zloupotrebi, pa tako i ovaj, naročito se tiče nacionalnih parkova, koji su već i sada prilično devastirani bespravnom gradnjom i lošim upravljanjem.
U obrazloženju zakona stoji sledeće: „U postojećem pravnom okviru, mogućnost države da omogući jedinstveni strateški pravac i ciljeve društava kapitala na osnovu znanja o njihovom poslovanju i rezultatima je vrlo otežana. Ciljevi vlasničkog upravljanja do sada nisu bili jasno definisani, već se određuju na osnovu zakona i strateških dokumenata, koji su vrlo često u međusobnoj koliziji. Svi ovi problemi u nadzoru nad društvima kapitala, praćenju njihovih učinaka, kao i nedostatak doslednog strateškog usmeravanja i kontrole predstavljaju značajne fiskalne rizike, prevazići će se centralizovanjem vlasničkih odgovornosti i nadležnosti u jedan organ.“
Ispada da država sama nije u stanju da napravi vezu između zakona i strateških dokumenata i pravilno sprovede ono što je tamo napisano, pa nam zbog toga treba jedno novo centralizovano upravljanje kroz Ministarstvo privrede koje će imatu upravljačku funkciju.
Da li je centralizovano korporativno upravljanje bolje ili lošije od onoga što je sada teško je proceniti, no zanimljivo je i da smo promene ovog zakona obećali MMF-u kao reformski cilj – objašnjava Đereg.
Đereg napominje da time što JP postaje AD nije izvršena privatizacija, nego korporativizacija, jer jedini vlasnik tih preduzeća je država sa 100% osnivačkog kapitala.
– Da li ćemo kao posledicu korporativizacije imati privatizaciju i šta će to značiti za preduzeće koja se bave prirodnim resursima ne znamo. Možemo samo da kažemo da se veoma protivimo privatizaciji i razgrabljavanju ionako osiromašenih prirodnih resursa – ističe naša sagovornica.
Predsednik UO i glavni advokat Regulatornog institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Jovan Rajić nam je kratko rekao da „transformacija navedenih privrednih društava koja su po postojećem stanju javna preduzeća, u društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva, sama po sebi, ne mora nužno biti loša ideja, ali da smo, nažalost, svedoci, stanja u kome se svaka promena postojećih zakonskih rešenja i trenutnog stanja stvari posmatra kroz prizmu mogućih zloupotreba novonastalog stanja, a što je sve bazirano na dosadašnjim negativnim iskustvima“.
– Ključna stvar u novostvorenom poretku biće kontrola rada novoformiranih oblika predmetnih preduzeća, kao i način trošenja, od njih, generisanih sredstava. Ukoliko nam se dogodi slična situacija kao sa „zelenim fondom“, bojazni koje u ovom trenutku imamo pokazaće se kao opravdane – napomenuo je Rajić i istakao da će RERI u narednom periodu detaljno analizirati predložene izmene postojećeg pravnog okvira i izaći sa konkretnim predlozima u vezi sa njima.
Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija (TS) Nemanja Nenadić ocenio je da je problem sa povučenim Zakonom o upravljanju privrednim društvima u svojini Srbije to što omogućava prodaju javnih preduzeća, bez obzira na tvrdnje predstavnika vlasti da ona neće biti privatizovana.
Nenadić je u emisiji „Pravi ugao“ na Radio-televiziji Vojvodine rekao da su premijerka Ana Brnabić i ministarka rudarstva i energetike više puta rekle da ne postoji namera da se ta preduzeća prodaju, ali da to što predstavnici vlasti govore sada, ne obavezuje nekoga ko će njihove funkcije obavljati za nekoliko meseci ili nekoliko godina.
– Ono što stoji kao činjenica je da, u momentu kada su ta preduzeća ustrojena kao javna, po sadašnjem zakonu, prodaja nije moguća. Kada se ustroje kao društva kapitala – onda postaje moguće – rekao je Nenadić.
Dodao je da je ključno pitanje, ako se otvori mogućnost privatizacije, da li treba prodati deo imovine nekih javnih preduzeća i da li treba omogućiti ulazak većinskog ili manjinskog kapitala i da je za to potrebna diskusija u javnosti koje nije bilo do sada.
Koji će biti ishod povlačenja zakona, prema rečima Nenadića, zavisi od toga šta su bile stvarne namere predlagača tog zakona.
– Da li su sve te manjkavosti na koje je ukazivano prethodnih dana bile plod ciljane želje da se uradi nešto što nije u javnom interesu, ili pak slučajni propusti – naveo je Nenadić.
Osim stručnjaka, i građani su zabrinuti kako će se upravljati ovim javnim preduzećima jer postoji realna bojazan da budu upropašćena, budući da svako od nas može da pretpostavi kako bi izgledalo postupanje sa prirodnim resursima s obzirom na dosadašnju situaciju uništavanja prirode Srbije.
Tagovi
CEKOR Jovan Rajić Nacionalni park Fruška gora Nacionalni park Kopaonik Nataša Đereg Nemanja Nenadić RERI Srbijašume Srbijavode SRDA Preporučuje Transparentnost Srbija