Prihod od eko takse 12,57 milijardi dinara u 2021. godini – Naknade ipak najveće u 2018.

Prihodi od naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine u 2021. godini iznose 12,57 milijardi dinara, što je značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu, kada su iznosili 7,74 milijarde dinara.

Ovo je navedeno je u Izveštaju o stanju životne sredine u Srbiji za 2021. Agencije za zaštitu životne sredine koji se poziva na podatke Uprave za trezor.

– Ovi prihodi su raspoređeni budžetu republike u iznosu od 7,55 milijardi dinara, budžetu AP Vojvodine 16,48 miliona dinara i budžetima gradova i opština 5,00 milijardi dinara. Naknade su jedan od ekonomskih instrumenata zaštite životne sredine, čiji je cilj promovisanje smanjenja opterećenja životne sredine korišćenjem principa „zagađivač plaća” i „korisnik plaća” – navedeno je u izveštaju.

Najveći doprinos imaju naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada od 5,27 milijarde dinara, a slede ih posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine i naknade od emisija SO2, NO2, praškastih materija i odloženog otpada (3,56 i 3,31 milijarde dinara), a naknade za zagađivanje životne sredine od 8,29 miliona dinara su vraćene u budžet.

Foto: Izveštaj o stanju životne sredine u 2021.

Prihode od naknada koje razrezuje Ministarstvo zaštite životne sredine u iznosu od 7,26 milijardi dinara čine naknade za zagađivanje životne sredine koje obuhvataju naknade za supstance koje oštećuju ozonski omotač i plastične kese, za emisije SO2, NO2, praškaste materije i proizvedeni ili odloženi otpad (prihodi su 60% ukupne visine ovih naknada), kao i naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada i naknade zaambalažu i ambalažni otpad (celokupna visina naknada). Budžetski fond za zaštitu životne sredine AP Vojvodine prikuplja naknade za korišćenje ribarskog područja, i 2021. godine prihod je iznosio 16,48 miliona dinara.

Prihodi budžetskih fondova za zaštitu životne sredine lokalnih samouprava obuhvataju naknade za supstance koje oštećuju ozonski omotač i plastične kese, za emisije SO2, NO2, praškaste materije i proizvedeni ili odloženi otpad (prihodi su 40% ukupne visine ovih naknada) i posebne naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, koje su u celosti njihov prihod. Prihodi budžetskih fondova za zaštitu životne sredine lokalnih samouprava su 2021. godine iznosili 4,89 milijardi dinara.

Budžet i eko taksa

Podsećamo da je budžet Ministarstva zaštite životne sredine u 2021. godini posle dva rebalansa iznosio 11,08 milijardi dinara.

Manji je budžet od prihoda gledajući samo od eko taksi. Iako je u budžet otišlo deo ovih naknada, postoje i druge naknade u oblasti životne sredine. Takođe, tu su i prihodi od međunarodne finansijske pomoć, razne donacije, kao i krediti.

Iz izveštaja za 2021. godinu nestao je Zeleni fond koji se pominjao u prethodnim izveštajima. Zeleni fond je najpre nestao kao budžetska linija iz budžeta za 2021. i do danas ni reči o tome od nadležnih institucija. Podsetili smo na Zeleni fond u tekstu Šta se desilo sa Zelenim fondom, zna li se šta? – SRDA

Takođe, u ovom izveštaju se ne pominju podsticajna sredstva data reciklažnoj industriji, dok je u ranijim izveštajima bio deo – sredstva za subvencije i druge pdosticajne mere. 

Eko taksa po godinama – 2018. rekordna

Foto: Izveštaj o stanju životne sredine 2021.

Od 2016. godine naplata ekološke takse je krenula da raste. Tada je iznosila 10,88 milijardi, potom je porasla 2017. na 13,3 milijardi dinara, a 2018. godine je iznosila 14,18 milijardi dinara.

Potom je naplata eko takse već 2019. pala na 12,85 milijardi i drastično 2020. (što se može pripisati pandemiji) na 7,74 milijardi.

Međutim, u 2021. eko taksa nije došla na nivo 2018. kada je bila najveća naplata.

Zabrinjavajuće je da je prihod na ime ekološke takse drastično ne raste. Ranije procene stručnjaka su bile da naplata eko takse može da bude veća od 20 milijardi dinara kada bi svi činioci plaćali ovu naknadu.