Pet spasilačkih pasa steklo međunarodnu licencu za potragu u šumama

Klub za obuku sportskih i službenih pasa Beograd posle dve godine napornog rada sada može da se pohvali da u svojim redovima ima pet spasilačkih pasa koji su dobili međunarodnu IRO licencu za pretragu u šumama.

Po rečima Dejana Ševkovića, vodiča službenih pasa i predsednika ovog udruženja, reč je o jedinoj službi u Srbiji u čijem sastavu se nalaze spasilački psi sa ovom vrednom licencom koja omogućava samostalnu pretragu u šumama.

U klubu su osim Ševkovića i Ivana Gajić, Irina Trajković, Sanja Ivanović i Miloš Đigić i pet pasa koji su stekli licencu – nemački radni ovčar Meri, border koliji Arja i Zoi, lagota romanjoli Milka i Ambra. U njihovom timu vredno vežba i ženka belgijskog ovčara Rea koja je položila dva ispita za međunarodnu licencu.

– Sastajemo se jednom do dva puta sedmično i radimo pretragu terena, ali i poslušnost. Psi imaju međunarodnu licencu za pretragu u šumama, a svi se pripremaju i za polaganje zahtevnih ispita za pretragu u ruševinama. Iza nas su dve godine zajedničkog rada i višegodišnje iskustvo, naučili smo da prepoznamo govor tela svog psa, pa očekujemo da će dalji ispiti ipak biti lakši, iako je polaganje za IRO licencu za potragu u ruševinama teže od onog u šumama. Psi zajedno sa svojim vodičima polažu ukupno osam ispita, dok su u obavezi da prođu i testiranje na kojem se vidi da li pas može da bude pušten bez povoca i korpe na teritoriji Srbije – objašnjava za “Politiku” Dejan Ševković.

Ovaj klub znači mnogo za državu jer se, kako objašnjava sagovornik, u raznim krajevima naše zemlje i različitim povodima na godišnjem nivou izgubi oko 1.500 osoba, a pet vodiča i pet pasa na terenu zamenjuju 150 ljudi koji obavljaju pretragu.

O spasilačkim psima saznajemo nešto više tek kada se dese katastrofalne situacije, poput razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji u februaru ove godine. Međutim, po rečima Ševkovića, oni su neophodni i na lokalnom nivou i to prilično često, a četvoronožni članovi kluba više puta su do sada bili u misijama spasavanja na terenu širom naše zemlje. Klub, kaže Ševković, sarađuje sa Gorskom službom spasavanja Srbije.

Iako psi rase lagota romanjol do skora nisu obučavani da učestvuju u akciji spasavanja, Milka i Ambra pokazale su se odlično na terenu, gotovo su najbrže u pretrazi i maksimalno angažovane. S druge strane border koli pokazuje neverovatnu spretnost prilikom pretrage terena i dobar je za potragu u ruševinama.

Prva na čitavu seriju ispita za polaganje međunarodne licence za potragu u ruševinama već je krenula Meri, nemački radni ovčar, koja je postala i prvi najškolovaniji pas u istoriji naše zemlje kada je položila međunarodnu IRO licencu za pretragu u šumama. Meri je već položila deo ispita ove jeseni, a na proleće bi trebalo da stekne i ovu licencu.

Obuka jednog službenog psa traje i više od dve i po godine, a to praktično znači neprekidan rad s njim od najmlađeg uzrasta. Članovi tima sva putovanja na takmičenja i ispite plaćaju sami, a ne treba zaboraviti da svaki radni pas ima kratak životni vek. Zbog toga je, po rečima Ševkovića, važno misliti i na njihov podmladak, praktično kada pas napuni četiri ili pet godina, potrebno je da se krene sa obukom štenca koji bi trebalo jednog dana da ga nasledi, kada u devetoj godini ode u zasluženu penziju.

Zbog svega toga, objašnjava sagovornik, bilo bi dobro da i nadležni ali i druge organizacije prepoznaju vrednost ovih spasilačkih pasa i pomognu rad pomenutog kluba.

Izvor: Politika