Otpad kao gorivo u termoelektranama – EPS planira da koristi SRF umesto uglja

Otpad kao gorivo u termoelektranama – EPS planira da koristi SRF umesto uglja

Sve se češće govori o proizvodnji energije iz alternativnih izvora. Kako bi se smanjilo korišćenje fosilnih goriva koriste se razne vrste otpada. U tom pravcu kreće i JP “Elektroprivreda Srbije” (EPS).

Ovo javno preduzeće se priprema da koristi otpad kao gorivo pri proizvodnji toplotne i električne energije u termoelektranama. Naime, EPS je raspisao tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije kosagorevanja alternativnih goriva u termoelektranama “Nikola Tesla” u Obenovcu i “Kostolac B” u Kostolcu.

Šta EPS planira?

Pitali smo profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandra Jovovića šta EPS planira ?

– JP EPS u svojim termoenergetskim objektima koristi fosilna goriva za proizvodnju električne energije. Međutim, veliki broj termoelektrana u svetu koristi različite otpadne materijale kao zamenu za deo fosilnih goriva. Najveći razlog je cena ugljen-dioksida koja je sada npr. oko 100 EUR/t u sistemu ETS (sistem trgovina emisijama CO2), što znači da za svaku tonu CO2 koju uštedite korišćenjem alternativnih umesto fosilnih goriva štedite 100 EUR, što je na nivou termoenergetike red veličine više milijardi u slučaju velikih zemalja. Osim toga, rešavate problem jednog dela otpada – rekao je profesor Jovović za portal SRDA.

On navodi da je, poput velikih kompanija u svetu, i EPS uvideo da bi mogao da se pripremi da kada Srbija bude deo EU, i time obveznik u sistemu ETS, može da koristi ovakva goriva.

– Iz tog razloga, a videvši da cementare vrlo uspešno to rade evo dvadesetak godina, i EPS se odlučio na ovaj korak. EPS sad samo priprema investicionu dokumentaciju, dakle različite nivoe projekata, studije i sl. Kako je sad dodatni problem nedostatak uglja, ovakva reakcija je dodatno razumljiva.

aleksandar_jovovic

Aleksandar Jovović (Foto: Media centar)

Odakle bi se snabdevao otpadom i koji otpad bi mogao biti korišćen?

Iz tehničke specifikcije tendera se može zaključiti da će kao gorivo biti korišćen SRF.

– Kako je JP EPS zamislio snabdevanje nije poznato niti je predmet ove javne nabavke. Uvoz je za sada zabranjen, a domaćih proizvođača nema, ali upravo ovakvi projekti mogu biti signal da se neko uključi u proizvodnju SRF na duži rok i tako počne na pravilan način da tretira domaći otpad – napominje naš sagovornik.

Šta je SRF?

SRF (eng. Solid Recovered Fuel), ranije RDF (eng. Refuse Derived Fuel), je gorivo proizvedeno uglavnom od neopasnog dela komunalnog otpada.

Rokovi

Rok za podnošenje ponuda je 16. avgust, a rok za izradu dokumentacije ne može biti duži od osam meseci od dana dobijanja potrebnih podloga.

Profesor Jovović na pitanje kada bi se mogla očekivati realizacija ovog projekta odgovara:

– Realno, za manje od nekoliko godina nije moguće.

Po ugledu na razvijene zemlje

Vlada Srbije je sredinom juna odobrila EPS-u da uveze 4 miliona tona uglja do kraja 2023. kako bi se obezbedio nesmetan rad obrenovačke termoelektrane koja pokriva polovinu potreba strujom u zemlji.

Koliko bi korišćenje otpada rasteretilo potrošnju uglja?

Osim uklanjanja otpada na način zadovoljavajući sa aspekta zaštite životne sredine, kosagorevanjem otpada bi se smanjila potrošnja osnovnog goriva – uglja lignita u procesu proizvodnje električne i toplotne energije, navedeno je u tenderu EPS-a.

deponija

Foto: pexels/tom fisk

Profesor Jovović navodi da količina SRF koja se koristi iznosi nekoliko procenata potrošnje uglja, i možda nije odlučujuća da bi se značajno smanjila proizvodnja uglja.

– Međutim, proizvodnja električne energije na svaki način mora da se pomera u pravcu obnovljivih izvora energije i svaki procenat je prema tome veoma važan, posebno zbog budućih obaveza i energetike i industrije u pogledu taksi na ugljenik i sl. – navodi naš sagovornik.

Šta treba uraditi da ne dođe do negativnog uticaja na životnu sredinu?

– Da bi neko kosagorevao otpad, pa i gorivo dobijeno iz otpada odnosno SRF, mora da ispuni odgovarajuće kriterijume koje postavlja dokument koji se zove BAT zaključak za insineratore otpada. Dakle, ovakva postrojenja moraju da imaju odgovarajuće uređaje za smanjenje emisija, uređaje za merenje pojedinih zagađujućih komponenti u vazduha, integrisanu dozvolu i sl. Nije ni malo lako ispuniti zahteve zaključka o najboljim dostupnim tehnikama, ali njihovo poštovanje garantuje da će svi negativni efekti biti svedeni na minimum, i da ce biti čak značajno niži nego da se sagoreva samo čisto fosilno gorivo kao lignit – objašnjava profesor Jovović.

Proizvodnja goriva iz otpada je razvijena u Evropi s tim da se u nekim zemljama SRF proizvodi za korišćenje u lokalnim termoenergetskim objektima i cementarama, a u drugim se uglavnom izvozi jer ne postoje kapaciteti za korišćenje.

– Najveći korisnici SRF su upravo razvijene zemlje, kao sto je Nemačka. Naravno, od sveukupnog nacionalnog programa za upravljanje otpadom značajno zavisi i preovlađujuci tretman komunalnog otpada. Negde je to proizvodnja komposta, negde termički tretman, negde nešto drugo. Svi se trude da otpad maksimalno iskoriste ili kao sirovinu ili kao energent. I Republika Srbija kroz svoj Program upravljanja otpadom, Strategiju cirkularna ekonomije, Strategiju pametne specijalizacije, Strategiju niskougljeničnog razvoja takođe vidi tretman otpada kao goriva kao značajnu komponentu i razvoja i zaštite životne sredine – navodi naš sagovornik.

 

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama