Od energetske krize do čiste energije – Šta će doneti Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan?

Veće korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije, energetski efikasne zgrade, električna vozila u saobraćaju, proizvodnja zelenog vodonika, nove gasne interkonekcije, novo skladište gasa, nove reverzibilne hidroelektrane, stavke su na spisku “nove energetske politike” koja će biti definisana Integrisanim nacionalnim energetski i klimatskim planom Srbije do 2030. sa vizijom do 2050. godine (INEKP).

Kako su za portal SRDA rekli u Ministarstvu rudarstva i energetike ovaj dokument bi trebalo da bude usvojen na jesen ove godine.

– U prethodnih godinu dana analizirani su mogući pravci energetskog razvoja Srbije i pripremljeno je više radnih scenarija od kojih će četiri biti predmet ranih javnih konsultacija. Rane konsultacije su otpočele objavljivanjem materijala na sajtu Ministarstva i na sajtu e-konsultacije u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije. Nacrt INEKP je još u procesu izrade. Nalazimo se na početku ovog procesa, a javna rasprava će trajati koliko god bude potrebno, s tim da je plan da INEKP bude usvojen do kasne jeseni – objašnjavaju za naš portal u Ministarstvu.

Kako navode u izradu INEKP uklјučene su relevantne institucije, šira javnost, privatni sektor i organizacije civilnog društva izabrane na javnom pozivu. Ministarstvo rudarstva i energetike za potrebe praćenja realizacije projekta INEKP formiralo je multidisciplinarnu radnu grupu koja ima više od 90 članova.

Kako napominju u Ministarstvu Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije je ključni strateški dokument kojim Srbija na sveobuhvatan način definiše svoj put i dinamiku energetske tranzicije.

– Ciljevi INEKP podrazumevaju da 2030. godine imamo 40% manju emisiju štetnih gasova nego 1990. godine, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije veće od 40%.

Energetska kriza u Srbiji

Ministarstvo rudarstva i energetike je 27. jula predstavilo dokument. U okviru prezentacije za taj događaj izneto je da je Srbija je u energetskoj krizi od oktobra 2021. godine.

Ministarstvo je navelo razloge za „neočekivano loše stanje u srpskoj energetici“:

• Loše rukovođenje energetskim subjektima (JP EPS, EMS AD, „Srbijagas“…).
• Nedostatak investicija u elektroenergetici – trideset godina nije izgrađeno nijedno novo proizvodno postrojenje.
• Pad količine i kvaliteta proizvodenog uglja (gubitak više od 2 GW proizvodnje električne energije).
• Povećan uvoz el. energije (kupljeno je oko 2.900 GWh, što je Republiku Srbiju koštalo 650 miliona evra.
• Otpor ka promenama, naročito u integraciji OIE.
• Nedostatak konkurencije u snabdevanju prirodnim gasom.
• Nedostatak investicija u nove skladišne kapacitete nafte.
• Kašnjenje u formiranju obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.
• Ugrožena sigurnost snabdevanja.
• Velika potrošnja i gubici energije – energetski intenzitet Srbije je četiri puta veći nego u EU.

Stižu investicije

Kako navode u Ministarstvu – nova energetska politika Srbije koja podrazumeva razvoj investicija „zelene energetike“:

Značajno veće korišćenje potencijala OIE za proizvodnju električne i toplotne energije;

• Novi kapaciteti za proizvodnju električne energije na solar u 2030. u iznosu od 1.540 MW (oko 100 puta više od postojećih);
• Novi kapaciteti za proizvodnju električne energije na vetar u 2030. u iznosu od 3.510 MW (oko 10 puta više od postojećih);

Nove reverzibilne HE (Bistrica i Đerdap 3);

Izgradnja interkonekcija za električnu energiju i novih prenosnih kapaciteta u elektromreži;

Povećanje korišćenja električnih vozila u saobraćaju i razvoj usluge punjenja e-vozila;

Uvođenje proizvodnje i korišćenje vodonika;

Diverzifikacija gasnog sektora – nove interkonekcije sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom, proširenje podzemnog skladišta gasa i izgradnja novog skladišta gasa;

Smanjenje potrošnje energije kroz energetski efikasne zgrade, smanjenje gubitaka u elektromrežama i sistemima daljinskog grejanja.

Identifikovane su hitne investicije u energetiku vredne više od 35 milijardi EUR.

Zajedno sa planom investicija u energetici, sprovođenje ovog plana trebalo bi da doprinese višim stopama privrednog rasta, otvaranju novih radnih mesta i balansu između razvoja energetskog sektora i zaštite životne sredine, kao ključnom zahtevu Zelene agende.

Ministarstvo rudarstva i energetike radi na izradi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period od 2021. do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine (INEKP) u okviru IPA projekta „Dalji razvoj kapaciteta energetskog planiranja“, koji je finansiran u celosti sredstvima Evropske unije. Projekat sprovodi konzorcijum iz Grčke koji predvodi kompanija LDK Consultants SA u saradnji sa Centre for Renewable Energy Sources and Savings (CRES).

Na sajtu Ministarstva postoji stranica posvećena Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom plan u okviru koje možete pronaći do sada objavljena dokumenta koja su u vezi sa njegovom izradom.

Eto je tu 2030. godina, za osam godina.