Najčešće i najređe vrste ptica u Beogradu, jedna posebno ugrožena

U Beogradu je do sada zabeleženo ukupno 275 vrsta ptica. Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ističe da je naša prestonica jedna od retkih gradova koja se nalazi na IBA (Important bird areas) području koje je jako značajno za ptice.

– Dosta je specifična situacija da jednu prestonicu okružuje IBA područje. Nisam siguran da su ljudi i nadležni sveni koliko je to jedno bogatstvo da se mi nalazimo, to jest da nas okružuje područje koje ptice vole – rekao je Stojiljković za N1.

Najzastupljenije vrste ptica u Beogradu

Prema njegovim rečima, najzastupljenije vrste ptica u Beogradu su svakako divlji golubovi, tu je svakako i golub grivnaš.

– Kada govorimo o divljim golubovima oni su svakako najzastupljenija vrsta, koja je poslednjih godina u ekspanziji. Tu pre svega mislim da se njihovo stanište menja, odnosno da iz šumskih područja prelaze u neka urbanija. To ne znači da od njih ne možemo da živimo, nego da se to odnosi na promenu njihovog staništa – objasnio je Stojiljković.

Takođe, tu su i crvenorepke, zatim ptice iz porodice vrana – siva vrana, gačci, svrake. Među pticama vodenih površina, kako ističe, najviše imamo – patku gluvaru, labud grbac, liske.

Na Adi Ciganliji je skoro proglašeno područje malog i velikog vranca. Stojiljković ističe da su to vrste koje se mogu videti u samom gradskom jezgru i u neposrednoj blizini. Među omiljenim i sve manje prisutnim je i vrabac – simbol Beograda.

Retke vrste ptica u Beogradu

Kad govorimo o retkim vrstama koje se s vremena na vreme pojavljuju, Stojiljković navodi da je početkom ove godine recimo bio zvezda palasov zviždak na Novom Beogradu. Takođe su retke bele čiope, koje se uglavnom gnezde na stenama i liticama istočne Srbije, ali u poslednjih par godina se gnezde i u centru Beograda i njihov broj polako raste.

U retke vrste, kako ističe, spada recimo i patka ledenjarka koja se pojavljuje kad se zaledi Dunav. Na vodenim površinama se često pojavljuju i retke ptice iz reda šljukarica, dobar primer je Krivokljuni sprudnik. On izdvaja još jednu retkost među brojnim vrstama galebova – veliki crnoglavi galeb. Od grabljivica imamo nekoliko gnezda orlova belorepana.

Prema njegovim rečima, treba ipak napomenuti da najveći broj retkih vrsta koje vidimo u Beogradu, vidimo zahvaljujući tim područjima koji okružuju našu prestonicu.

Što se tiče nestalih vrsta, Stojiljković ističe da je pitanje u odnosu na koji period upoređujemo.

– Međutim, kako se Beograd proširio, mi bismo mogli reći da sada imamo i više ptica nego nekada, ali su njihova staništa izmenjena. Dok su nekada ta staništa bila mozaična, sada su više poput prstena koji okružuje grad. Ptice su se pomerile ka rubovima gde još uvek postoji određen stepen divljine, za razliku od grada koji je nezdravo urbanizovan i bez pravog razumevanja vrednosti i značaja biodiverziteta. Među vrstama koje su se na taj način izmestile možemo spomenuti prepelice, grlice, običnu grmušu, različite travarke..- naveo je.

Zbog čega u Beogradu ima sve manje vrabaca

Stojiljković navodi da je vrabaca nekada bilo mnogo više i da se njihova brojnost smanjuje jer im okolnosti ne odgovaraju.

– Jedan profesor ornitolog smatra da ih ima sve manje jer ne mrvimo dovoljno, odnosno nema više te hrane koja njima odgovara. Druga stvar, naše uređenje parkova, odnosno parkovska politika, je užasno prilagođena nama ljudima. Za vrapce je važno da imaju puno žbunja, grmlja gde se oni odmaraju, stanuju i sklanjaju od drugih grabljivica, toga više nema. Kada pogledamo naše parkove to je uglavnom neko visoko drveće ili cveće – ističe sagovornik.

Na pitanje zašto sve više vrsta ptica napuštaju Beograd, on kao razloge na prvom mestu ističe “preterana urbanizacija i parkovska politika”.

– Pogledajte u svom neposrednom okruženju koliko imate parkova, a koliko su na njihovom mestu nikle neke zgrade. Ta preterana urbanizacija, koja apsolutno stavlja čoveka na prvo mesto, ne pogoduju pticama. Mi smo nekada u jednoj kući koja je bila od blata i nekih prirodnih materijala imali nekoliko vrsta ptica – pod strehom su se gnezdili vrapci, na tavanu su se gnezdile neke sove, toga sada više nema. Kada govorimo o lastama prosto one nemaju gde da uđu i naprave neko stvoje stanište ili gnezdo. Jedan od faktora je i ta preterana urbanizacija i ta parkovska politika koje ne misle na druga živa biće, nego se nekako gleda da se pre svega ugodi čoveku, pa se posle pitamo gde neke vrste nestaju – rekao je Stojiljković.

Međutim, s druge strane, kako navodi, neke vrste nastanjuju gradove jer im odgovara.

– Gačci i sive vrane koji se inače hrane na njivama nekim usevima, ali prosto sada je tamo to seme zatrovano i ptice već imaju iskustvo da im tamo vreba opasnost i da su one bezbednije u gradovima. Neke ptice gradove prepoznaju kao vrstu zaštićenog područja. Posebno kada govorimo o Vojvodini koja je jedna svojevrsna poljoprivredna pustinja i užasno malo pošumljena i u tom slučaju ptice prepoznaju da više drveća ima u gradovima. S druge strane pticama odgovara što su gradovi mnogo topliji – zaključio je Stojiljković.

Izvor: N1