Najavljen plana restrukturiranja EPS-a do maja 2024. godine

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da su najznačajni rezultati u sektoru energetike u prethodnoj godini pokretanje dugo odlagane reforme u EPS-u, razvoj sektora obnovljivih izvora energije kroz aukcije i diversifikacija snabdevanja prirodnim gasom, saopšteno je iz Ministarstva.

– Promenili smo Statut EPS-a, smanjili nadzor od strane Vlade i uveli profesionalni nadzorni odbor. Cilj je da omogućimo efikasnije upravljanje preduzećem i do maja 2024. očekujemo da bude usvojen i plan restrukturiranja EPS – rekla je ministarka učestvujući na panelu u okviru Beogradskog ekonomskog foruma.

Ona je istakla da je unapređen zakonodavni okvir na osnovu kojeg su uspešno sprovedene prve aukcije iz OIE, čime je obezbeđeno devet novih elektrana kapaciteta većeg od 700 MW i više od milijardu EUR novih investicija u Srbiju.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike/Emilija Jovanović

Takođe je navela i da se završava izgradnja gasne interekonekcije Srbija-Bugarska kojom će se obezbediti novi izvor snabdevanja gasom za Srbiju, a očekuje se da gasovod uđe u probni rad početkom decembra.

U narednoj godini, jedan od prioriteta je usvajanje izmena Zakona o energetici kojim će se izvršiti dodatno usklađivanje sa poslednjim energetskim paketom EU i pomoći da se nastavi sa reformama u državnim preduzećima da ona budu još efikasnija.

– Očekuje nas i usvajanje nove Strategije razvoja energetike, čiji je finalni nacrt završen i spreman za javnu raspravu, kao i Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu, koji čeka da bude usvojen na Vladi kad ona ne bude više u tehničkom mandatu. Očekuje nas puštanje u rad TE Kostolac B3 koji će biti najveći kapacitet koji smo izgradili u poslednjih 30 godina i koji će obezbediti stabilno snabdevanje baznom energijom u procesu energetske tranzicije. Početkom 2024, očekuje nas i završetak postrojenja za odsumporavanje u TENT A u Obrenovcu, što će smanjiti emisiju štetnih gasova iz ove termoelektrane na nivo domaćih i evropskih propisa. U pripremi su i novi veliki projekti, pre svega izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica i naftovoda Srbija-Mađarska –  navela je Đedović Handanović.

Govoreći o ambicijama Srbije u procesu energetske tranzicije, ministarka je rekla da ovaj proces zahteva vreme i ogromna finansijska sredstva, i da nije moguće “da postanemo zeleni preko noći”.

– Potrebno je da najpre postavimo cijeve, napravimo proračun koliko će to da nas košta, da obezbedimo finansijska sredstva, i da na osnovu toga krenemo u realizaciju, što već radimo. Važno je i da smanjujemo i potrošnju energije, jer Srbija trenutno troši oko tri puta više energije za istu jedinicu BDP. Podsticali smo građane da smanje potrošnju energije i kroz subvencije, a važan rezultat je i što smo uspeli da podstaknemo građane popustima i edukacijom da racionalnije troše energiju. Više od milion domaćinstava mesečno tokom prethodnih godinu dana smanjilo je svoje račune, a samo u oktobru više od polovine svih domaćinstava u Srbiji je ostvarilo popust na račun između 20 i 40% – rekla je Đedović Handanović.

Ona je naglasila da treba da se prestati sa mantrom da su za smanjenje emisije štetnih gasova najveći problem termoelektrane.

– Najveći problem su individualna ložišta i energenti koje domaćinstva u Srbiji se koriste za grejanje. Država će nastaviti da subvencijama podstiče domaćinstava da promene kotlove i pređu na čistije izvore energije. Obezbedili smo 50 miliona EUR u tu svrhu što je dva i po puta više novca nego u prethodnom periodu, a građani trenutno konkurišu za subvencije u 131 opštini sa kojima smo potpisali ugovor – rekla je ministarka.