“Mutne vode” – Investicije u prečistače otpadnih voda vredne milijare evra nepoznanica za javnost

Od potrebnih 359 postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda Srbija raspolaže sa tek nešto više od 40, pretežno izgrađenih tokom prethodnih 30 godina, od čega je polovina delimično ili potpuno nefunkcionalna.

Neupitna je potreba za finasiranjem razvoja značajno zaostale vodoprivredne infrastrukture gradova i opština Srbije. Međuti, otvara se pitanja o načinima upravljanja namenskim finansijama, pojedinačnim projektima i uslovima njihove realizacije. Javnost je uskraćena za pravovremene odgovore i tačne informacije, dok u razmatranju planskih rešenja nije pozvana da učestvuje. Zato se, kao konačno, otvara i pitanje – koji kriterijumi i pokazatelji predstavljaju osnov javnih investicija i projekata koji se mere milijardama javnih zajmova?

Ovo otkriva publikacija “Mutne vode: Studija slučaja o upravljanju javnim investicijama i projektima izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Srbiji“, koju je objavio Regulatorni insitut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

U Planu upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2027. godine, navodi se da je oko 56% stanovništva priključeno na javni kanalizacioni sistem. Od ukupno 49 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda u funkciji je 38 postrojenja u kojima se prečišćava približno 47 miliona m3 otpadnih voda, odnosno tek oko 15% prikupljenje otpadne vode. U dokumentu se zaključuje da je određeni nivo prečišćavanja dostupan za samo oko 10% stanovništva Srbije. Po oba navedena podatka Srbija se nalazi na samom začelju Evrope, navodi se u publikaciji.

Uspostavljanje funkcionalnog sektora upravljanja vodama i efikasne zaštite voda predstavlja jedan od najvećih izazova u okviru implementacije ciljeva Zelene Agende 2030 u Republici Srbiji. Značajan deo procenjenih kapitalnih investicija za oblast zaštite životne sredine i pregovaračke pozicije povezane sa Poglavljem 27, najzahtevnijim i najskupljim poglavljem na putu evropskih integracija- odnosi se upravo na ovaj sektor.

U datom okviru, kanalisanje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda svakako spada u najznačajnije izazove, kako u pogledu obima javnih investicija, tako i u pogledu upravljanja ulaganjima i realizacijom projekata.

U Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2034. godine, investicije u kanalizaciju i postrojenja za tretman otpadnih voda procenje su na 3,63 milijarde evra (procena je iz 2014. godine), a u atmosfersku kanalizaciju 1,42 milijarde evra.

Prema Planu za implementaciju EU Direktive o prečišćavanju gradskih otpadnih voda (Directive Specific Implementation Plan- DSIP) iz 2019. godine procenjuje da će za potrebe ispunjenja zahteva za kanalisanjem i prečišćavanjem gradskih otpadnih voda u Srbiji (ne računajući teritoriju Kosova i Metohije) biti potrebne investicije od oko 4,3 milijarde evra.

Sredstva za izgradnju većeg dela planirane kanalizacije i više od 200 postrojenja za prečišćavanje otpadne vode, čime bi bilo rešeno oko 70% emisije zagađenja iz gradskih otpadnih voda, obezbeđuju se iz različitih programskih i kreditnih izvora. Najviše sredstava do sada je obezbeđeno kroz programsku podršku Evropske unije, finansijske programe Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Nemačke razvojne banke KfW, kroz bilateralne sporazume sa Vladama Mađarske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i putem komercijalnih kredita i budžetskih izdvajanja Republike Srbije, Autonomne pokrajine Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.

Foto: pixabay

Nedavno je započela realizacija projekata finansiranih iz velikog kredita NR Kine, kroz program poznat kao „Čista Srbija“, vredan oko 3 milijarde evra i namenjen izgradnji oko 5,200 km kanalizacije i 165 PPOV, u 69 jedinica lokalne samouprave. Poredeći sa podacima dostupnim u DSIPu, ovo predstavlja oko 50% nedostajuće kanalizacije, kao i polovinu od planiranih postrojenja za tretman otpadnih voda.

Navedeni podaci, predstavljeni u opštim strateškim dokumenima, kao i nekolicini dostupnih ali parcijalnih stručnih analiza, daju tek opštu sliku stanja i potreba u sektoru prečišćavanja otpadnih voda. Međutim, instrumenti za praćenje načina i dinamike sprovođenja investicija, kao i uslova realizacije ugovorenih pojedinačnih projekata i njihovih troškova, uglavnom su potpuno nedostupni javnosti, o čemu ova publikacija i govori.

RERI: Vlast sa investitorima u životnu sredinu zaključuje ugovore, kojima suspenduje pravni sistem

Na predstavljanju publikacije „Crna knjiga: Mutne vode“ predsednik Upravnog odbora RERI Jovan Rajić je ukazao da sadašnja vlast sa investitorima u oblasti životne sredine zaključuje posebne ugovore, u kojima suspenduje pravni sistem Srbije.

Vlada kroz aranžmane dogovara posebna pravila koja su često suprotna našem pravnom poretku, rekao je on i ukazao da se na njih ne primenjuju domaći zakoni, kao što su o javnim nabavkama, ili čak isključuju Zakon o radu.

Pod izgovorom da su to međunarodni ugovori, poziva se na tajnost ugovora, došli smo do toga da ne možemo da znamo ni osnovne informacije o projektima, čije se vrednosti broje ne u milionima, već u milijardama evra, rekao je Rajić.

Prema njegovim rečima, zajedničko svim tim projektima je što se ne može dobiti nikakav odgovor nadležnih, kao ni od njihovih finansijera, na primer nemačke KFW banke.

Celu publikaciju možete pogledati na linku OVDE.