Koncentracije štetnog prizemnog ozona prešle dozvoljene granice na skoro svim mernim mestima u Srbiji

Koncentracije po zdravlje ljudi opasnog prizemnog ozona prošlog vikenda su prešle dozvoljene granice na gotovo svim mernim mestima u Srbiji, a da o tome javnost nije obaveštena, iako postoji zakonska obaveza da se u takvim prilikama građani upozore na opasnost, skreće pažnju Dejan Lekić, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

On napominje da se takva situacija dogodila prvi put ove godine, te da je izostala reakcija nadležnih institucija, Agencije za zaštitu životne sredine i resornog Ministarstva, ali i da razlog, pored nebrige i nekompetentnosti, može da bude neprecizno i loše napisana Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, u kojoj nije precizirano ni ko konkretno treba da izda upozorenje, na koji način i gde.

– Hemijske reakcije pri kojima nastaje prizemni ozon posebno se pojačavaju pri jačoj sunčevoj svetlosti, odnosno u toplijim danima, pa se zbog toga dogodilo u prošlu subotu da se pojave tako ekstremne vrednosti. U subotu je bilo prvi put u godini da na praktično svim mestima na kojima državne institucije mere prisustvo prizemnog ozona, dođe do prekoračenja. A radi se o 19 mernih stanica širom Srbije – objašnjava Lekić.

On navodi da su ocene koje navodi korišćene iz mobilne aplikacije čiji je autor, a koja koristi podatke državnog i građanskog monitoringa.

– Ipak, ovde sam koristio samo ocene dobijene na osnovu podataka iz državnih merih stanica, kako rezultate niko ne bi osporavao. Ovo su stanice u sastavu državnog sistema monitoringa. Taj sistem se sastoji od onoga koji vodi Agencija na teritoriji cele Srbije, zatim Gradski zavod za javno zdravlje na teritoriji Beograda i lokalna samouprava u Pančevu. Postoji još jedan manji sistem sa pet, šest stanica kojima upravlja pokrajinski Sekretarijat za životnu sredinu, ali one nisu u onlajn sistemu. Tih stanica ima oko 57 a u subotu se na njih 19 merio prizemni ozon, i on je značajno prekoračio granične vrednosti u toku dana – rekao je Lekić.

Lekić dalje navodi da postoji dokument, Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, doneta 2010 i dopunjena tri godine kasnije, koja propisuje koncentracije prizemnog ozona o kojima je obavezno obavestiti javnost o opasnosti.

– U Uredbi su izdvojene koncentracije prizemnog ozona opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojima se izveštava javnost. Prema tom dokumentu, situacija u kojoj treba obavestiti javnost je kada u toku jednog sata koncentracija pređe 180 mikrograma. U čitavoj tabeli, na svim mernim mestima, ta vrednost je bila prevaziđena, dakle bilo je potrebno upozoriti javnost. Međutim, ista Uredba ne definiše ko to treba da uradi ni na koji način – kaže Lekić.

Kako tumače pravnici, nastavlja Lekić, time bi trebalo da se bavi nadležna institucija koja vrši monitoring, u ovom slučaju Agencija, koja je sastavni deo Ministarstva, tako da je jedan od ta dva organa zakazao.

– Granice koje su definisne kao opasne po zdravlje, odnosno koncentracije o kojima se izveštava javnost, dosta su rogobatno napisano u Uredbi. Te granične vrednosti su definisane za: koncentracije sumpordioksida i azotdioksida, a zatim i prizemnog ozona. Granična vrednost za obaveštavanje je niža nego za upozorenje o opasnosti za zdravlje ljudi. Trebalo bi pre da budete obavešteni za nižu vrednost, nego što ona postane opasna po zdravlje. Ali nije objašnjeno koja je razlika između obaveštenja i upozorenja – objašnjava Lekić i dodaje da osim što procedura nije precizno opisana, do sada nikada nije ni praktikovana.

Lekić napominje da se standardi često menjaju, te im se treba prilagođavati.

– Treba da imamo u vidu da EU ima svoje standarde koje smo mi preneli u naše zakonodavstvo. Međutim, prošlog septembra je SZO, imajući u vidu dokumentovane analize veza između zagađujućih materija i određenih bolesti, dramatično spustila određene granice, posebno za PM čestice. EU je odmah najavila da će prilagoditi svoje zakonodavstvo novim graničnim vrednostima, pa ćemo verovatno i mi to morati da uradimo. Ali je pitanje kada, jer vrlo malo ljudi hoće na to da troši vreme i da to razume, kao i da razume kolike su razmere opasnosti, kaže Lekić.

– Izvršili smo pritisak na javni servis, u kom sam i ja učestvovao, da se u toku vremenske prognoze daju informacije o kvalitetu vazduha. Međutim, oni to rade po automatizmu, pogledaju onu zvaničnu tabelu, ali ne umeju da je tumače. Treba naglasiti da ovo o čemu sada pričamo nije vrsta ocene koja se koristi u ocenjivanju indeksa vazduha, gde imate dobar, loš i prihvatljiv vazduh. Slično je i na bilbordima po Beogradu, gde je indeks vazduha obeležen žutom, crvenom i zelenom bojom. Granične vrednosti opasnih materija su nešto potpuno drugo. Ovo su granične vrednosti koje ne bi trebalo da prekoračujemo ni na jednom mestu, a ipak se dešava, kaže Lekić.

Najbolji primer, kako dodaje, su granična vrednost za PM 10 čestice u kojima se ne zna šta je do naknadne analize.

– Ne znate šta je u njima, da li je arsen ili kadmijum, samo znate kog su prometra. Granična vrednost od 50 mikrograma po metru kubnom je za ceo dan, srednja za 24 sata. Ta Uredba kaže da to sme da se dogoti 35 dana tokom cele godine. Međutim, ove godine, do današnjeg dana a tek je jul, vrednosti su: Valjevo 91 dan prekoračenja, Užice 86 dana, Novi Pazar 81, Beograd Zemun 66, Smederevo Radinac 64 dana, Kosjerić 59 dana, Pančevo 56 dana prekoračenja, i tako dalje. A o tome niko ne govori – naveo je Dejan Lekić.

Lekić ističe da su na 18 mernih mesta svi ti gradovi već ispucali tih 35 dozvoljenih dana u godini, a šta će se desiti na jesen kada krene grejanje? Sad je jul, a sa gasom koji je bio na raspolaganju, mi smo u debelom minusu nekoliko puta. A to se trivijalizuje. Nisu te granice smišljene da bi nam neko ugrozio industrijsku proizvodnju, naprotiv, već da bi smanjio troškove za lečenje građana. Mora da pokuša da se nađe ravnoteža između dva interesa. Isplativije je tom zapadu da nametme pravila, i da ljudi žive 10 godina duže.

Šta je prizemni ozon i kako nastaje

Prizemni ozon, tzv. troposferski ozon kreira se na površini zemlje. On se ne emituje u vazduh poput nekih drugih zagađujućih materija, kao što u PM čestice, azotni oksidi i sumpor dioksid, već je proizvod hemijskih reakcija između azotnih oksida i isparljivih organskih jedinjenja (voc).

– I jedne i druge materije nastaju u procesu sagorevanja, iz automobila, rafinerija, hemijskih postrojenja, elektrana, dakle to je standardni set izvora zagađenja. Posebno se ta hemisjka reakcija pojačava pri jakoj sunčevoj svetlosti, kada su topli dani. Uz to, imamo konstantan pritisak iz termoenergetskog sektora u Srbiji, koji je stalno manje više isti, industrija isto tako, većih zagađivača kao što su železara Smederevo, Zi Đin u Boru, u urbanim sredinama kada je pojačan saobraćaj, pred početak vikenda u velikim gradovima. To obično počne da se dešava u petak na subotu. I onda pod sunčevim zracima, počne intenzivnije da se stvara prizemni ozon – objašnjava Lekić.

Štetan za ljude ali i za biljke

– Velike koncentracije prizemnog ozona mogu da uzrokuje različite zdravstvene tegobe. Najugroženiji su ljudi koji već imaju neka hronična oboljenja, i koji i inače imaju problema kada je zagađen vazduh. Najugroženije grupe su astmatičari, deca, stariji ljudi, posebno oni koji su aktivni napolju, ljudi koji se bave sportom, radnici na spoljnim poslovima koji su ceo dan napolju, U zavisnosti od stepena izloženosti i visine koncentracija, prizemni ozon može da izazove otežano i duboko disanje, kratak dah, bolove pri disanju, kašalj, grebanje i bol u grlu, kao i upale i oštećenja disajnih puteva. Dakle, pogoršava disajna oboljenja kod onih ljudi koji ih već imaju, može čak i da izazove pojavu astme kod ljudi koji je nisu imali ranije, i učini pluća podložnim infekcijama. Sve navedeno je iz instrukcija Svetske zdravstvene organizacije o prizemnom ozonu i mogućim uticajima na zdravlje ljudi. Međutim, on je takođe loš i za vegetaciju, čak u Uredbi postoje granične vrednosti koje se odnose na izloženost vegetacije prizemnom ozonu, kaže Lekić.

Izvor: Danas.rs