Koji gradovi su primer razvoja urbanog biciklizma?

Bicikl
Koji gradovi su primer razvoja urbanog biciklizma?

Prošlog meseca 262 organizacije apelovalo je na Vlade i lidere koji su prisustvovali 26. Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) u Glazgovu da se obavežu da će povećati udeo biciklističkog saobraćaja kako bi se smanjile emisije CO2 i postigli zacrtani globalni klimatski ciljevi.

Kako navode, Vlade to mogu učiniti tako što će izgraditi kvalitetniju biciklističku infrastrukturu, integrisati biciklizam sa javnim prevozom, poboljšati bezbednost na putevima i primeniti politike koje podstiču ljude i preduzeća da zamene putovanja automobilom biciklističkim i drugim načinima poput pešačenja i javnog prevoza.

Širom sveta, saobraćaj i vozila utiču na skoro 30% emisija CO2.

U nekim od gradova bicikli su se poslednjih godina odomaćili i postali osnovno sredstvo prevoza.

U nastavku, SRDA predstavlja nekoliko evropskih gradova koji su bili posebno uspešni u svojim konceptima razvoja urbanog biciklizma, a na koje i mnogi drugi koji to još nisu postigli mogu da se ugledaju. Recimo gradovi u Srbiji.

Voznja bicikla u Amsterdamu

Amsterdam

Uteht i Amsterdam u Holandiji

Ranija istraživanja pokazala su da svaki Holanđanin godišnje pređe oko 1.000 km biciklom.

Utreht je primer dobrog pristupa biciklizmu jer imaju razvijenu biciklističku infrastrukturu. Poznat je po jednoj od najdužih staza u Holandiji. Vozačima je na raspolaganju, osim parkinga, sistem koji pomaže da se digitalno izmeri brzina svakog bicikliste i da na kontrolnim punktovima dobiju savet koliko da ubrzaju ili uspore kako bi stigli do odredišta. U ovom gradu dizajniran je i specijalizovan most za bicikliste. Poslednjih godina sve manje građana koristi automobile, dok broj biciklista konstantno raste.

Amsterdam je takođe jedan od najpogodnijih gradova za bicikliste u Evropi. Odlikuje se veoma ravnim stazama pa je uobičajeno videti građane kako dvotočkašima odlaze na posao, prevoze decu, idu u nabavku i sl.

Barselona u Španiji

Još pre dvadeset godina bicikli su mogli da se voze kroz ceo grad iako biciklistička infrastruktura tada nije bila savršena. Poslednjih godina biciklizam se sve više odomaćuje i infrastruktura je sve bolja – povećavaju se dužine biciklističkih staza.

Zbog toga svake godine ovaj grad u Španiji “skače” na listama “bike friendly cities”.

Turistima se nude i tematske biciklističke rute koje vode kroz grad, do plaže ili na razgledanje remek dela arhitekte Antonija Gaudija. Za turiste je postavljen sistem iznajmljivanja bicikli po celom gradu.

Pariz i Strazbur u Francuskoj

Procenjuje se da 30% saobraćaja u najprometnijoj ulici u centru Pariza čine biciklisti, a takođe i na Jelisejskim poljima postavljene su nove biciklističke instalacije, kako bi biciklistima u toj zoni olakšali kretanje. Od uvođenja sistema iznajmljivanja bicikli 2007. godine biciklističke staze počele su da se “pojavljuju” svuda u ovom gradu.

Strazbur je godinama bio primer pravog evropskog biciklističkog grada u kome postoji veliki broj javnih bicikli. Lokalne vlasti su čak subvencionisale kupovinu kargo dvotočkaša kako bi građani prevozili stvari biciklima, a ne kombijima ili kamionima.

U Strazburu planiraju i rade saobraćajnice koje povezuju prigradska i rubna naselja sa centrom grada kako bi se biciklizam još više izjednačio sa tradicionalnim gradskim prevozom. Cilj im je da do 2025. godine udvostruče broj biciklista.

Velib za iznajmljivanje bicikli u Parizu

Pariz

Kopenhagen u Danskoj

Kopenhagen se smatra najprikladnijim gradom za bicikle na svetu. U ovom gradu skoro 60% stanovnika koristi bicikl kada idu na posao, a decu i pre polaska u školu uveliko nauče da voze bicikl.

Stanovnici Kopenhagena poseduju skoro sedam puta više dvotočkaša nego automobila. Koliko je biciklizam važna stavka pokazuje primer da je od 2005. do 2015. investirano više od 130 mil EUR u poslove vezane za podsticanje biciklizma.

Malme u Švedskoj

Ovaj grad ulaže mnogo novca da poboljša svoju biciklističku infrastrukturu, naročito poslednjh godina. To nije sve – lokalne vlasti su podržale i privatne investitore u promeni svesti o prevozu te su u ovom gradu otvoreni prva biciklistička zgrada i prvi hotel za bicikliste na svetu sa sopstvenom radionicom, iznajmljivanjem bicikli i biciklističkim parkingom direktno ispred soba. Hotel je specijalno namenjen biciklistima koji obilaze zemlje.

Meštani više vole vozila na dva točka nego automobile i voze bicikl čak i kada pada kiša i kada je hladno vreme.

Berlin u Nemačkoj

Budući da ima ravan teren to je jedan od razloga zbog koga nosi titulu “biciklističke prestonice”.

U ovom gradu Udruženja su uspela da organizuju referendum kako bi pitanje biciklizma postalo zvanično na agandi gradske vlasti. U tome su uspeli, i sada sve velike ulice imaju biciklističke staze, koje su dobro obeležene, a dobra je i povezanost šireg centra grada sa rubnim naseljima.

Gotovo da ne postoje ulice, avenije, bulevari i mostovi koji su biciklistima nedostupni, dok je iznajmljivanje dvotočkaša omogućeno na mnogim lokacijama u gradu.

Na biciklu u Berlinu videćete često roditelje koji u prikačenim kolicima voze decu, ali i zaposlene koji u svečanim odelima i sa kacigama na glavi idu na posao.

Luven u Belgiji

Ovo mesto važi za “najbiciklističkiji” grad u Belgiji jer je u poslednje četiri godine, od kada je u gradu doneta odluka da se smanji broj automobila, broj biciklista porastao za 40%. Centralni deo je uređen tako da je namenjen pešacima i biciklistima. U jednoj podzemnoj garaži možete zateći čak 12.000 parkiranih bicikli.

Grad je pokrenuo i program deljenja automobila koji podrazumeva da isti automobil koristi nekoliko osoba, a građani koji se odluče na to dobijaju besplatna parking mesta.

U centru grada retko će se naići na auto, a sve to je dovelo i do smanjenja emisije štetnih gasova. U ovom gradu teže klimatski neutralnoj budućnosti do 2050. godine, pa je veća upotreba bicikli samo jedan od projekata koji se sprovodi.

Bicikli u Ljubljani

Ljubljana

Ljubljana u Sloveniji

U jedan od “najbiciklističkijih” gradova u regionu može da se svrsta glavni grad Slovenije koji se našao među 20 gradova na svetu koji se ističu svojom najuređenijom biciklističkom infrastrukturom.

Gradska vlast slovenačke prestonice je još 2007. godine definisala ciljeve održive mobilnosti, a u prioritete, shodno Planu održivog urbanog kretanja usvojenom 2017. godine, uvrstili su nastojanje da do 2027. godine građani većim delom obavljaju svoje poslove tako što će ići pešice ili koristiti bicikl i javni prevoz. Danas se Ljubljana može pohvaliti novim i rekonstruisanim mostovima kojima je građanima skraćena razdaljina za pešačenje, kao i dobro održavanim biciklističkim stazama u dužini od 300 km i električnim vozilima za starije sugrađane. Ljubljana je uvela i sistem “Bicikelj” za iznajmljivanje bicikli koji se posle upotreba može ostaviti na jednoj od desetina stanica za bicikle u gradu.

Jedan od ključnih momenata u rasterećenju saobraćaja dogodio se kada su na delu glavne saobraćajnice, na Slovenskom putu, onemogućili pristup motornim vozilima i preuredili ga u prostor za pešake, bicikliste i gradski prevoz.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama