Kada čuješ Betovena znaš da je vreme za otpad

Za veći deo sveta, klasična muzika je sveprisutna jedino u muzičkim školama i eventualno dečijim igračakama. Ali za Tajvan i njegove stanovnike, Betovenova kompozicija “Za Elizu” je poziv na akciju, početak rituala, znak da treba vežu te plastične kese i izađu napolje: znak da je vreme za odlaganje smeća.

– Uživam da iznosim smeće jer je to prilika da ćaskam sa prijateljima – rekla je za “NY Times” Kusmi (52), koja je poreklom iz Indonezije, a sada živi u Tajpeju, glavnom gradu Tajvana, gde radi kao negovateljica, prenosi Originalmagazin.

Žuti kamion za smeće i beli kamion za reciklažu zaustavili su se ispred prodavnice u stambenoj četvrti srednje klase u okrugu Xinyi.

Stanovnici su izašli na ulicu i počeli da raspoređuju smeće u odvojene posude za papir, plastiku, staklo, metal, hranu.

U narednih 20 minuta, prigušena ulica transformisala se u žurku u komšiluku dok su se stanovnici, stari i mladi, približavali kamionu za smeće iz svih pravaca. Dolazili su peške, biciklima i skuterima, vukući prethodno sortirano smeće u kolicima i plastičnim kesama. Neki su doveli svoje ljubimce.

– Ponekad sam iznosim smeće, ponekad izađemo svi zajedno. Mislim da je ovo dobar sistem, pomaže da Tajvan ostane čist – rekao je Xiang Zhong (18), srednjoškolac koji je bio tamo sa grupom prijatelja.

Sistemi prikupljanja otpada se razlikuju širom sveta, ali nijedno mesto nije tako kao Tajvan. Posetite bilo koji grad ili selo u ovoj državi – sigurno ćete naći ćete ljude kako čekaju kamione za smeće.

Neki provode vreme gledajući u svoje telefone. Drugi tračare. Ali svi čekaju da čuju prve taktove Beotovenove “Elize” ili klavirske melodije koja nosi naziv “Maiden’s Praier”, a koju je komponovala poljska kompozitorka iz 19. veka Fekla Bodarževska-Baranovska.

Sve ovo je deo decenijama stare politike upravljanja otpadom na Tajvanu, prema kojoj “smeće ne sme da dodiruje tlo”. Zvaničnici insistiraju na tome da je činjenica da ljudi svoje smeće ručno predaju u kamione – za razliku od iznošenja kanti za kasnije preuzimanje ili bacanja smeća u kontejner – bilo od suštinskog značaja za transformaciju mesta koje je nekada nosilo nadimak “ostrvo smeća” u čistu zajednicu, bez smeća.

Sistem je takođe podstakao osećaj zajedništva u mnogim naseljima, pomažući u jačanju civilnog društva. Postoje čak i priče o parovima koji su se sreli dok su čekali u redu za odnošenje smeća.