Jelena Petljanski Kiš, menadžerka za održivost “Ball Packaging” – Naš cilj je da sve limenke budu reciklirane

Iako su potpuno reciklabilne, limenke završavaju na deponijama i u prirodi. Cilj kompanije “Ball Packaging Europe” je da se ova ambalaža do 2030. godine reciklira 100% na tržištu Evrope, a i da Srbija dostigne standarde EU.

“Ball Packaging” od 2004. godine u fabrici u Beogradu proizvodi aluminijumske limenke. Kroz akcije inicijative “Svaka limenka se računa“ i Recan fondacije kompanija podstiče sakupljanje ove ambalaže i edukuje građane o limenkama kao održivom pakovanju koje se može reciklirati neograničen broj puta.

O ciljevima kompanije “Ball Packaging” u Srbiji, o sakupljanju ambalažnog otpada, o uvođenju depozitnog sistema, promotivnim i edukativnim aktivnostima, kao i o alumunijumskim čašama koje su sve traženije na manifestacijama u Srbiji, u intervjuu za portal Srda govori Jelena Petljanski Kiš, menadžerka za održivost i javne poslove u kompaniji “Ball Packaging” Beograd.

SRDA: Prema podacima iz poslednjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine, u 2021. godini na tržište je stavljeno 10.982 t aluminijumske ambalaže, a ponovo iskorišćeno odnosno reciklirano je 6.349 t, što je 57,8%. Koliko ste zadovoljni nacionalnim rezultatima?

– S jedne strane smo izuzetno zadovoljni postignutim rezultatima jer poslednji zvanični izveštaj objavljen od Ministarstva za zaštitu životne sredine 2021. godine – Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom – pokazuje da se od materijala koji se koriste za ambalažu za piće u najvećem procentu i to ubedljivo najviše reciklira metal, zatim staklo i na kraju plastika. Dakle, to su vrlo afirmativni podaci koji se odnose na reciklažu metala ali i aluminijumskih limenki i sa te strane smo zadovoljni. Međutim, svakako naš cilj je da se taj procenat poveća i da dostignemo procenat i standard u Srbiji, koji imaju države Evropske unije.

Prema poslednje objavljenim podacima u Evropi se reciklira oko 73% a naš cilj je da je da to bude, do 2030. godine, 100%.

SRDA: Velika količina ambalažnog otpada završava na deponijama i u prirodi, od čega najviše PET boca. Koji su, prema Vašem mišljenju, ključni problemi, zašto se ne sakuplja i ne reciklira više ambalažnog otpada?

– Ima više razloga zašto ambalažni otpad završava na deponijama i u prirodi. Jedan od glavnih problema je to, što prema zvaničnim podacima, samo 1/3 stanovništva ima pristup selektovanom odlaganju otpada odnosno kontejnerima koji su za selektovano odlaganje otpada. Takođe, još jedna „propuštena“ šansa je praktično nepostojanje depozitnog sistema koji omogućava građanima da za iskorišćene ambalaže dobiju novac nazad a da ta ista ambalaža uđe u proces reciklaže kako bi se ponovo našla u prodaji. Prema poslednjim istraživanjima koje je sprovela nezavisna kuća “Eunomia” upravo je depozitni sistem izdvojila i dala mu prednost u odnosu na ostale i to uspostavljanje širokog depozitnog sistema na PET, limenke, staklene boce i kartonsku višeslojnu ambalažu za piće. „Eunomia“ je preporučila primenu depozita u kombinaciji sa ostalim rešenjima, odnosno sa sistemom u kome i građani selektuju otpad u svojim domovima (ERP sistem).

Svaki dan u Srbiji se napravi velika količina komunalnog otpada. Prema zvaničnim podacima države više od 13,6% komunalnog otpada završi van deponija, najčešće u prirodi, a svega oko 15% se reciklira. Dakle potrebno je sistemsko rešenje koje će omogućiti celokupnom društvu da se okrene reciklaži i da koristi otpad kao resurs, što se već radi u razvijenim državama Evrope i sveta.

SRDA: Već godinama se govori o depozitnom sistemu uz zadržavanje EPR sistema za određene tokove ambalažnog otpada. Kada se u Srbiji može očekivati uspostavljanje depozitnog sistema i šta bi on doneo?

– Nadajmo se da će nova zakonska regulativa, na kojoj se trenutno radi, ponuditi sistemsko rešenje koje će omogućiti da Srbija ispuni ciljeve koji su pred nju postavljeni a to je da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine fokus treba da bude na prikupljanju otpada od građana, kao i da se postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem prikupljanja otpada (DRS). Nadamo se i verujemo da će se sa primenom depozitnog sistema organizovano početi kada se počne i sa implementacijom nove zakonske regulative na kojoj se trenutno radi.

SRDA: U IDEA i Roda marketima i na 6 javnih lokacija u Zrenjaninu postavljeni su pametni uređaji za reciklažu ambalažnog otpada. Građani mogu predati i limenke, a jedan od vodećih partnera na projektu je i „Ball“ kompanija. Koja su Vaša očekivanja od ovog projekta?

– U pitanju je projekat „Pametno recikliraj“ koji smo pokrenuli u saradnji sa partnerima i koji ima cilj reciklažu ambalažnog otpada i promovisanje reciklaže. Odlaganjem proizvoda označenih nalepnicom “Recikliraj”, građani će sakupljati bodove, koje mogu iskoristiti za popuste pri kupovini ili druge robne nagrade. Ovo je pilot projekat koji treba da posluži kao odskočna daska i primer uspešne primene pametnih, digitalnih tehnologija u depozitnim ili sistemima produžene odgovornosti proizvođača kako bi njegova primena proširila i na druge lokalne samouprave.

SRDA: „Ball Packaging“, putem aktivnosti neprofitne organizacije „Recan“, već godinama učestvuje u događajima u kojima organizuje sakupljanje ambalaže i radi na edukaciji građana. Prošle godine ste učestvovali na mnogim događajima kao što su Super Can Fest, Los Silos Burger, Exit, Street Food Festival i dr. Kakvi su planovi za 2023. kada je reč o promociji reciklaže i sakupljanje ambalaže na ovakvim manifestacijama?

– Tako je, prošle godine smo učestvovali na oko 15 različitih manifestacija – sportskih, muzičkih, gastro, društveno odgovornih, kulturnih, itd. U podršci koju pružamo ovim manifestacijama vidimo šansu za povećanje stope reciklaže, ali i za edukaciju javnosti o tome koliko je reciklaža značajna, moguća i koliko je odgovornost na svima nama. Takođe, posebnu pažnju posvećujemo i promociji činjenica koje se odnose na reciklažu aluminijumskih limenki. Naš cilj je da edukujemo ili podsetimo ljude, pogotovo mlađu populaciju, da je aluminijumska ambalaža 100% reciklabilna sa minimalnim gubicima, da se u Evropi danas reciklira oko 73%, prema novim načinu merenja, a da je krajnji cilj da to bude 100%.

Naš cilj je da više nijedna limenka ne završi u prirodi ili na deponiji već u sistemu reciklaže i da se nađe na policama za samo 60 dana, koliko inače traje taj ceo proces. U 2023. godini nastavljamo u istim tempom, a možda i pojačanim.

Foto: ball.com

SRDA: Aluminijumske čaše kompanije “Ball”, koje mogu da se recikliraju, prodaju se u SAD. U Srbiji su se ove čaše koristile na nekoliko događaja prošle godine. Kakvi su planovi kada je reč o prodaji aluminijumskih čaša na srpskom tržištu?

– Za sada nemamo precizan datum, ali nadamo se da će to biti uskoro. Svakako mi smo podržali niz događaja sa donacijom aluminijumskih čaša. To su događaji na kojima je ekološki pristup bio zastupljen imajući u vidu da aluminijum može da se reciklira beskonačno čime se smanjuje otpad, pogotovo komunalni, koji svi svakog dana stvaramo. Potrošačima je zaštita životne sredine i reciklaža sve važnija što vidimo kao dobar znak.

SRDA: Koji su planovi kompanije „Ball Packaging“ za Srbiju u 2023. godini?

– Naši planovi su da nastavimo da radimo na reciklaži, i njenoj promociji, podršci projektima koji imaju kao cilj zaštitu životne sredine, kao i da se aktivnije uključimo u proces donošenja nove zakonske regulative koja se odnosi na tretiranje ambalažnog otpada i koja treba da donese rešenja koja će omogućiti efikasniji sistem reciklaže.

Zajedno sa još 4 partnera – vodeće kompanije u oblasti proizvodnje ambalaže, pokrenuli smo Alijansu za cirkularna pakovanja. Cilj našeg okupljanja je da znanje i iskustvo podelimo sa donosiocima odluka, kako bi nova zakonska regulativa omogućila efikasna rešenja.

Kompanija „Ball Packaging“ je, kao jedan od glavnih ciljeva, postavila smanjenje ugljenika u sopstvenoj proizvodnji za 55% do 2030. godine. Plan je veoma ambiciozan, međutim kao kompanija koja posebnu pažnju posvećuje zaštiti životne sredine, smatrali smo da je veoma važno da damo naš doprinos u održavanju rasta globalne temperature na ispod 1,5 stepena Celzijusa.