Globalna potrošnja plastike i plastični otpad će se utrostručiti do 2060.

Godišnja proizvodnja plastike je na putu da do 2060. godine dostigne 1,2 milijarde tona, dok će plastični otpad premašiti milijardu tona, prema podacima OECD-a.

Svetska potrošnja plastike će se skoro utrostručiti za manje od četiri decenije, prema novoj studiji.

Godišnja proizvodnja plastike je na putu da do 2060. godine dostigne 1,2 milijarde tona, dok će plastični otpad premašiti milijardu tona, prema podacima OECD-a, prenose agencije.

Čak i uz agresivne mere za smanjenje potražnje i poboljšanje efikasnosti, proizvodnja plastike će se skoro udvostručiti za manje od 40 godina, navodi se u izveštaju.

Takve globalno koordinisane politike mogle bi uveliko povećati udeo budućeg plastičnog otpada koji se može reciklirati, sa 12 na 40%.

Međunarodna zajednica je sve više zabrinuta zbog količine i sveprisutnosti plastičnog zagađenja. Mikroplastika je otkrivena u ribama u najdubljim predelima okeana i u arktičkom ledu.

Procenjuje se da plastični otpad svake godine ubije više od milion morskih ptica i više od 100.000 morskih sisara.

– Zagađenje plastikom jedan je od najvećih ekoloških izazova 21. veka, koji nanosi dalekosežnu štetu ekosistemima i ljudskom zdravlju – rekao je generalni sekretar OECD Matijas Korman.

Od 1950-ih, proizvedeno je skoro 8,3 milijarde tona plastike, a više od 60% toga je završilo na deponijama, spaljeno ili bačeno direktno u reke i okeane.

Skoro 460 miliona tona plastike potrošeno je 2019. godine, dvostruko više nego pre 20 godina.

Količina plastičnog otpada se takođe skoro udvostručila, premašivši 350 miliona tona, a manje od 10 odsto je reciklirano.

Plastika i CO2

Sa sadašnjim trendovima, očekuje se da će se potrošnja plastike skoro udvostručiti u Severnoj Americi, Evropi i istočnoj Aziji. U drugim zemljama u razvoju, očekuje se da će porasti tri do pet puta, a više od šest puta u podsaharskoj Africi.

Politike mogu značajno promeniti situaciju u upravljanju otpadom.

Skoro 100 miliona tona plastičnog otpada se sada ili loše odlaže ili može završiti u životnoj sredini, a ta brojka bi trebalo da se udvostruči do 2060. godine.

– Koordinisani i ambiciozni globalni napori mogu skoro eliminisati plastično zagađenje do 2060. godine – zaključuje se u izveštaju.

Ovo bi takođe moglo da smanji količinu gasova staklene bašte koji će završiti u atmosferi.

Puni životni vek primarne plastike, od proizvodnje do raspadanja, sada doprinosi oko dve milijarde tona CO2, ili ekvivalent u drugim gasovima, što je oko tri procenta zagađenja ugljenikom koju izazivaju ljudi.

Bez ciljane političke akcije, taj broj će se verovatno udvostručiti do 2060. godine, upozorava OECD.

Ranije ove godine, UN su pokrenule proces pripreme međunarodno obavezujućeg sporazuma za smanjenje zagađenja plastikom.