Ekonomija krofne nudi “slađe” rešenje za rast cena i klimatski slom

Šta imaju zajedničko zahuktale cene i upozorenja naučnika na klimatski poremećaj?

I jedno i drugo ukazuje na ekonomski sistem koji tera ljude i planetu preko granica onoga sa čim mogu da se nose. Ekonomija krofne nudi “slađe” rešenje od ovog propalog sistema, piše Nik Mejnen (Nick Meynen) za portal Evropskog biroa za životnu sredinu.

Zašto baš sad?

Ekonomija krofne dobila je ime po vizuelnom okviru koji je definiše, u obliku krofne, ili, ako vam se više sviđa, pojasa za spasavanje. Poenta je u rasponu ključnih parametara koji moraju ostati iznad seta minimalnih društvenih kriterijuma, a ispod seta maksimalnih limita ekosistema. Slatka zelena zona između njih je “krofna”,

Verovatno nikada u istoriji Evrope nije bilo bolje vreme za ekonomiju krofne.

Pandemija je izazvala pauzu u poštovanju nekih od glavnih pravila iz ekonomskih priručnika, a svet se drastično izmenio otkako su ta pravila napisana još u prošlom veku. Svaki ekonomista ili političar svestan stanja ekosistema koji održava život na Zemlji zna da nema povratka na “normalnost”, jer je ono što smo nazivali “normalnim” dovelo do izgaranja i ljudi i planete.

Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) Ujedinjenih nacija nedavno je još više naglasio kritičnu potrebu za alternativnim ekonomskim modelima, nazivajući ekonomiju krofne i “odrast” (degrowth) izvodljivim alternativama za održivi razvoj. Smanjivanje potražnje za materijalima i energijom iz fosilnih goriva se čak pominje kao korak koji će “svima pomoći da dostignu blagostanje“. Međutim, to još uvek nije deo važećeg ekonomskog pravilnika EU iz 1990-ih, koji tera države članice da ostvaruju rast BDP-a po svaku cenu.

Negde u martu, Evropski biro za životnu sredinu (EEB) i velika koalicija 270 organizacija civilnog društva objavili su Manifest kojim se poziva na kreiranje radikalno drugačije evropske ekonomije. Dugoročni cilj je da se Pakt za rast i stabilnost transformiše u Pakt za održivost i blagostanje. Na srednji rok, organizacije civilnog društva žele da podrže svakog unutar ili izvan institucija EU ko se priprema za lansiranje “krofna dogovora” kao neophodnog naslednika i strategije primene Zelenog dogovora. A kratkoročno, oni očekuju da vide primenu nedavno usvojnog Akcionog plana EU za životnu sredinu. U njemu se predviđa da “ljudi žive dobro, unutar ograničenja planete, u ekonomiji blagostanja gde se ništa ne baca a rast se regeneriše, klimatska neutralnost u okviru EU je dostignuta a nejednakosti su značajno umanjene”. Kao uslov da bi se taj cilj dostigao obećano je određivanje indikatora važnijih od BDP-a. Sada je vreme da se taj proces započne.

Naravno, spisak indikatora takođe bi trebalo da posluži kao vodič za šire formiranje politika EU, jer kombinuje mnoga ekološka i društvena pitanja u jednom holističkom okviru, a ekonomija krofne je odličan alat za prebacivanje fokusa na ono što je zaista važno.

Prekretnice

Postoji još jedan razlog zašto je upravo sada vreme da prigrlimo model krofne. UN će 2. i 3. juna održati veliku globalnu konferenciju u Stokholmu proslavljajući 50. godišnjicu pionirskog izveštaja Limiti rasta, koji je izašao tik pre prve ikada održane multilateralne konferencije UN o životnoj sredini. Cilj skupa Stokholm+50 je da ubrza primenu Dekade akcije UN kako bi se dostigli ciljevi održivog razvoja, koji uključuju Agendu 2030, Pariski sporazum o klimatskim promenama, globalni okvir za biodiverzitet nakon 2020, i podstakne usvajanje zelenih planova za oporavak nakon pandemije kovida 19.

Nažalost, svi indikatori – od toga koliko kopamo do toga koliko emitujemo, od hemijskog zagađenja do propasti biodiverziteta, od nesigurnosti do nejednakosti – sve pokazuje isti pravac: stvari će se samo pogoršavati. Ako uzmemo u obzir istorijsku odgovornost Evrope i poziciju na globalnoj sceni, EU zaista mora da predvodi svojim primerom ostale. EEB će sa partnerima iz organizacija civilnog društva učestvovati na tom globalnom okupljanju, organizovaće poseban događaj da prikaže prakse iz EU i drugih zemalja koje obećavaju.

Skup Stokholm+50 nije se pojavio “pravo niotkuda”. Još od 1972, znamo da rast ima svoje limite. Od 1987, znamo kako će nam izgledati zajednička budućnost. Od 2012. imamo Ciljeve održivog razvoja, Agendu 2030 i koncept ekonomije krofne kao primer kako da reorganizujemo svoju ekonomiju.

Sada je vreme da napravimo iskorak. Možemo da poslušamo savete ekspertske grupe Evropske komisije i izbegavamo zelenu (opranu) taksonomiju koja fosilni gas i nuklearnu energiju označava kao zelene izvore energije. Možemo se odlučiti za agroekologiju, sa manje boljih životinjskih proteina kako bismo smanjili sadašnju prekomernu upotrebu azota i fosfora koja daleko premašuje granice. Možemo se boriti protiv prekomerne proizvodnje i potrošnje, uz obavezu da se materijalni otisak smanji za 65% do 2050. Ima mnogo toga što možemo da uradimo, već sada, ako na ekonomiju krofne gledamo kao na “slatki” cilj evropske privrede. Cena neaktivnosti bila bi daleko viša, i u EU i izvan nje.