Ekocid kao deo krivičnog prava u EU – traže najstrože kazne

Evropski parlament je usvojio predlog da se ekocid uvrsti u krivično pravo Evropske unije. Za najteže zločine protiv životne sredine koji ostavljaju rasprostranjene dugotrajne posledice po ceo ekosistem i ljude traže se i najstrože kazne.

Izveštaji Interpola pokazuju alarmantan porast ilegalne trgovine i tretmana opasnog otpada. Ozbiljna šteta naneta kvalitetu vazduha, zemljišta, vode, biodiverzitetu, životinjama ili biljkama – ekocid, prema nacrtu Evropskog parlamenta, treba da se posmatra kao zločin posebne težine.

– Određeni uticaji na životnu sredinu su, bilo dugotrajni, bilo nenadoknadivi, bilo takvi da prosto obuhvataju teritoriju više država, širih su razmera, i za takva krivična dela je potrebno propisati posebnu sankciju koja bi u slučaju ovog predloga, ako su počinioci fizička lica, bila zatvorska kazna u minimalnom trajanju od 10 godina A, ako je reč o kompanijama čak do 10 posto od njihovog ukupnog prihoda na globalnom nivou – kaže profesorka ekološkog prava. dr Mirjana Drenovak, Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Naš Krivični zakonik sadrži poseban deo koji obuhvata 18 krivičnih dela protiv životne sredine, ali u praksi je malo izrečenih kazni. Jedan od poznatih slučajeva je da su višegodišnje kazne zatvora izrečene zbog zakopavanja opasnog otpada u blizini Obrenovca.

– Što se tiče sudske prakse u Srbiji, mislim da postoji jako malo postupaka za krivična dela vezana za zagađenje životne sredine. To pokazuje to da nedovoljan broj ljudi prijavljuje to kao krivično delo i mislim da bi bilo korisno i da građani, pošto je po našem zakonu dozvoljeno da bilo ko podnese krivičnu prijavu, na taj način takođe utiču da se ti problemi vide. Jer naše krivično zakonodavstvo jeste dobro u tom smislu definisano kao npr evropsko. Što se tiče pravosnažno okončanih postupaka, ja ih ne znam puno. Ja učestvujem u krivičnoj prijavi vezano za zagađenje iz Železare Smederevo u toku je istraga i čekamo ishod – rekla je advokatica Nina Nicović.

Pred sudijama su najčešće krivična dela poput šumske krađe, zlostavljanja i ubijanja životinja ili nezakonitog lova i ribolova.U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna od oko 50.000 dinara.

Zbog zagađenja reke Mali Pek kompanija „Zi Đin” je platila milion dinara. Protiv iste kompanije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu podneo je više prijava za privredni prestup, a pokrenut je krivični postupak zbog zagađenja životne sredine u Boru.

– Ono što moram da naglasim jeste da u ovom slučaju po krivičnoj prijavi RERI prvi put podignut optužni predlog protiv kompanije. Mi smo dostavili dokumentaciju koja nesumljivo pokazuje da je radnjama kompanije Zi Đin došlo do izvršenja krivičnog dela zagađenja vazduha u Boru. Nijedna presuda nije presuda kojom bismo mi kao organizacija koja prati zagađenje i koja poznaje ovu materiju nije zadovoljavajuća, odnosno ne postiže se specijalna i generalna prevencija na zagađivača kojeg smo gađali prijavom – kaže Ljubica Vukčević iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI.

Oštrim zakonodavstvom zemlje Evropske unije su rešile dosta ekoloških problema. Na Pravosudnoj akademiji na Pravnom fakultetu u Beogradu se od 2018.g odine održavaju kursevi o ekološkom pravu za sudije i tužioce.

Stasava i generacija mladih pravnika koji su završili master studije za ekološko pravo ili su pohađali Pravnu kliniku za ekološko pravo.

Izvor: RTS