DRI: U Srbiji ne postoji redovan sistem sakupljanja opasnog otpada

U Srbiji ne postoji poseban propis o odvojenom sakupljanju i upravljanju opasnim otpadom iz domaćinstava, rekao je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI) na predstavljanju Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje opasnim otpadom“,

– Postoji ograničen kapacitet za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada i ograničeni kapaciteti za odlaganje opasnog otpada – istakao je Pejović.

Kako je naglasio Pejović, nema dovoljno kapaciteta za skladištenje opasnog otpada. U takvim okolnostima, proizvođači opasnog otpada privremeno skladište opasni otpad na svojim lokacijama u privremenim skladištima.

– Na teritoriji Republike Srbije još uvek ne postoji nacionalno postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada, kao ni centralna regionalna skladišta opasnog otpada, iako je plansko rešenje dato u Prostornom planu Republike Srbije iz 2010. godine – poručio je dr Pejović.

Nikola Stefanović, ovlašćeni državni revizor, istakao je da je cilj revizije da ispita da li su nadležni organi uspostavili efektivno i efikasno upravljanje opasnim otpadom, uključujući pravne, institucionalne i tehničke aspekte.

– Ključna poruka naše revizije je da su nadležni organi dužni da obrate više pažnje na upravljanje opasnim otpadom jer ciljevi smanjenja generisanja opasnog otpada, utvrđivanja tačnih količina i unapređenja tretmana opasnog otpada ostaju neostvareni – naglasio je Stefanović.

Revizija je pokazala da sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan jer operateri odlažu rudarski otpad i upravljaju njime bez dozvole za upravljanje otpadom i nije uspostavljena jedinstvena baza podataka rudarskog otpada.

Kako je rekao Stefanović, najmanje 20 operatera odlaže i upravlja potencijalno opasnim rudarskim otpadom bez izdate dozvole za upravljanje otpadom.

Državni revizori su utvrdili da nije u potpunosti efikasan sistem upravljanja opasnim otpadom sa aspekta uspostavljanja mehanizama za primenu zakonskih i podzakonskih akata, utvrđivanja tačnih količina i kapaciteta postrojenja za tretman opasnog otpada i koordinacije inspekcijskih organa.

– Ne prate se ciljevi i stope sakupljanja i tretmana baterija i akumulatora, otpada od električne i elektronske opreme i otpadnih vozila. Ne funkcioniše sistem sakupljanja farmaceutskog otpada od građana – rekao je Stefanović i dodao da je samo 12 odsto JLS predvidelo planom upravljanja otpadom uspostavljanje sistema sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstva.

Zbog odsustva bližeg uređenja postupka izdavanja dozvola za upravljanje opasnim otpadom i nekompletnog registra izdatih dozvola, nije moguće utvrditi ukupne kapacitete postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji.

– Većina zdravstvenih ustanova nema saglasnosti na planove za upravljanje medicinskim otpadom – naveo je Stefanović i dodao da je u 2021. godini ukupno 310 proizvođača medicinskog otpada proizvelo više od 500 kg opasnog medicinskog otpada, od čega 302, odnosno 97 odsto proizvođača medicinskog otpada, nema saglasnost na plan upravljanja medicinskim otpadom.

Radi unapređenja stanja u ovoj oblasti, DRI je dala preporuke Ministarstvu rudarstva i energetike, Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Ministarstvu zaštite životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine, Ministarstvu zdravlja i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Ceo izveštaj možete pogledati na linku

DRI – Upravljanje opasnim otpadom