Ciljevi za iskorišćenje i reciklažu komunalnog otpada – Šta donose izmene Uredbe o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada od 2020. do 2024.

Ciljevi za ponovno iskorišćenje i reciklažu komunalnog otpada određeni su po prvi put. Takođe, izmenjeni su nacionalni ciljevi za ponovno iskorišćenje i reciklažu za 2024. godinu. Promene donosi novousvojena Uredba o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2020. do 2024.

Kako za portal SRDA kaže direktorka operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom „Ekostar Pak“ Bojana Perić u prethodnom periodu Ministarstvo zaštite životne sredine, na osnovu analize celokupnog sistema, utvrdilo je da propisani ciljevi nisu dali rezultate u podizanju sistema sakupljanja komunalnog ambalažnog otpada.

– Shodno tome, precizirane su obaveze u ovom segmentu, po pitanju opštih ciljeva za ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog i komunalnog ambalažnog otpada, odnosno otpada za koji postoji ugovor sa javnim komunalnim preduzećem, jedinicom lokalne samouprave ili sa ugostiteljskim, malim trgovinskim i komercijalnim objektima. Za ispunjenje cilja za ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada prihvataju se samo količine ambalažnog otpada izdvojene za energetsko iskorišćenje iz komunalnog otpada – objašnjava Perić.

Opšti i specifični ciljevi iz nove Uredbe

Opšti ciljevi za 2024. za ponovno iskorišćenje povećani su za 2% odnosno sa 65 na 67% u novoj Uredbi, i za isti procenat su smanjeni opšti ciljevi za reciklažu sa 60 na 58%.

Specifični ciljevi za reciklažu papira i kartona su ostali na nivou 70%, plastika je smanjena sa 42 na 40%, staklo je isto na 48%, metal je smanjen sa 49 na 45%, drvo je ostalo na 24%.

Za komunalni ambalažni otpad pogledajte procente u tabeli iznad.

Naša sagovornica ističe da će navedene izmene zahtevati značajno veće ulaganje u komunalni sektor i razvoj primarne selekcije kroz produženu odgovornost proizvođača.

– Da bismo došli do toga, moramo da donosimo ozbiljne i sistemske odluke sa jasnim ciljem i podelom odgovornosti u procesu upravljanja ambalažnim otpadom. Neophodna će biti daleko veća saradnja jedinica lokalnih samouprava tj. JKP-ova kojima je ta obaveza poverena i saradnje operatera sistema kroz uspostavljanje i razvoj organizacije prikupljanja i razvrstavanja komunalnog ambalažnog otpada u jedinicama lokalnih samouprava – napominje direktorka kompanije „Ekostar Pak“ i dodaje:

– Potrebno je da izgradimo održive finansijske modele, jer investiciju u infrastrukturu treba da prati odgovarajući sistem rada koji će nas dovesti do ciljeva koji su nam postavljeni. Za to će nam biti potreban mehanizam kroz spuštanje ciljeva na nivou jedinica lokalnih samouprava, uspostavljanje regulatornog tela, registra ambalaže i promena zakonske regulative koja će implementirati sve navedene predloge.

Prema rečima sagovornice, fokus „Ekostar Paka“ je na uspostavljanju dobrog mehanizma saradnje sa lokalnim samoupravama i javno komunalnim preduzećima, a to zahteva prilagođavanje svakom JKP sa kojim sarađuju.

– Naša mreža javno-komunalnih preduzeća sa kojima sarađujemo se konstantno širi i prostire se od Subotice do Preševa. Svako od tih preduzeća ima svoje specifičnosti poslovanja, probleme sa kojima se suočava, infrastrukturu i kapacitet kojim raspolaže. Potrebno je uzeti u obzir sve specifičnosti i dati posebna rešenja za svaku lokalnu samoupravu.

***

Novu uredbu i pregled novih i opštih ciljeva pogledajte na linku

Uredba o utvrđivanju plana smanjenja amabalažnog otpada za period od 2020. do 2024.