Bojana Perić, direktorka kompanije „Ekostar Pak“ – Tema otpada je pronašla mesto u javnosti

Kako je tema otpada pronašla mesto u Srbiji, šta treba uraditi za unapređenje sistema upravljanja ambalažnim otpadom, koji su rezultati iz 2022. i planovi kompanije „Ekostar Pak“ za ovu godinu, govori Bojana Perić, dipl. inž. za zaštitu životne sredine i direktorka operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom „Ekostar Pak“.

Perić je i predsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u. Aktivno učestvuje u izmenama i unapređenju zakonske regulative u oblasti reciklaže i upravljanja otpadom i članica je različitih radnih grupa.

– Prethodne godine, tema upravljanja otpadom je bila vrlo prisutna u svetu, a i kod nas je u javnosti pronašla svoje mesto, pa su nastali vrlo aktivni projekti sa ciljem unapređenja i zaštite životne sredine.

U okviru Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022-2031. godine, predviđen je razvoj integrisanog sistema za ovaj proces i definisano je 26 regiona gde je potrebno izgraditi centre za upravljanje otpadom. Usvojen je i Akcioni plan Programa upravljanja otpadom za period 2022-2024. godine koji je pokrenuo brojne diskusije. Jedan od posebnih ciljeva koji je istaknut je i unapređeni sistem upravljanja komunalnim otpadom kroz povećanu stopu reciklaže, smanjeno odlaganje biorazgradivog otpada na deponije i smanjeno odlaganje otpada na nesanitarne deponije – navodi Perić.

Danas se završava prijava podataka za 2022. Dok čekamo izveštavanje Agencije za zaštitu životne sredine, kako ste Vi zadovoljni rezultatima za prošlu godinu?

– Kao nacionalnom operateru za upravljanje ambalažnim otpadom, naše obaveze rastu svake godine u pogledu povećanja ukupne stope reciklaže ambalažnog otpada. Opšti nacionalni cilj za prošlu godinu je bio 63%. Mi smo ostvarili 64,2% i kroz naš sistem upravljanja ambalažnim otpadom poslali smo na reciklažu 81.094 tona otpada. U ime 830 naših klijenata, trinaestu godinu za redom ispunili smo sve propisane specifične nacionalne ciljeve.

Razdvajanje otpada u domaćinstvima je ključno za povećanje stope reciklaže. Kako bi se do toga stiglo, lokalne samouprave su glavne u organizovanju sistema na svojoj teritoriji. Kako protiče saradnja “Ekostar Paka“ sa gradovima i opštinama i kakvi su planovi za postavljanje reciklažnih kontejnera?

– Naš zadatak je da usmerimo što više količina ambalažnog otpada na reciklažu umesto da završi na deponijama. Iz tog razloga, i ove godine nam je prioritet da unapredimo primarnu selekciju – razdvajanje otpada na mestu nastanka, u domaćinstvima. Krajnji cilj je doći do novih količina reciklažnog materijala koji će se iskoristiti kao resurs u izradi novih proizvoda.

Fokus kompanije „Ekostar Pak“ je uspostavljanje dobrog mehanizma saradnje sa lokalnim samoupravama i javno komunalnim preduzećima. Ovaj segment je veoma izazovan za nas jer zahteva prilagođavanje svakom JKP sa kojim sarađujemo. Svako od tih preduzeća ima svoje specifičnosti poslovanja, probleme sa kojima se suočava, infrastrukturu i kapacitet kojim raspolaže. Uzimamo sve to u obzir i sa posebnom pažnjom pristupamo unapređenju ovog segmenta na nivou lokalne samouprave.

U prethodnom periodu proširili smo mrežu javno komunalnih preduzeća sa kojima sarađujemo pa se tako naša mreža sada prostire od Subotice do Preševa. Trenutno je u našem sistemu 20 JKP i nastojimo da uključimo što veći broj ovih preduzeća na teritoriji cele Srbije.

Razvili smo različite modele saradnje shodno mogućnostima i potrebama lokalnih zajednica – obezbedili smo značajan broj kontejnera za separaciju reciklažnog otpada, reciklažnih zvona za staklo, kanti za individualna domaćinstva i ugostiteljske objekte, vozila za sakupljanje ambalažnog otpada, prese, trake za sekundarnu separaciju kao i drugu dodatnu opremu koja je bila neophodna da se uspostavi ili dodatno razvije proces sakupljanja ambalažnog otpada.

Sve ovo je sa ciljem da se smanje količine otpada koje bi završile na deponijama i pomogne komunalnim preduzećima da, u skladu sa svojim kapacitetima, organizuju sistem pirmarne selekcije i rade na njegovom unapređenju.

Koraci koji nam sada slede su stalna edukacija i podizanje svesti građana da otpad razvrstaju i odlože u kontejnere koji su za to namenjeni. Nema brzih rešenja koja daju rezultate, već trud i konstantan napor da se istraje u promenama. Često su nam na tom putu najmlađi najbolja podrška jer svojom inicijativom i zalaganjem utiču na podizanju svesti o značaju reciklaže. Oni daju primer roditeljima, čije je navike teže promeniti, pa je naš fokus nastavak edukacije dece u osnovnim školama.

Foto: Ekostar Pak

Predviđena je izgradnja 7 regionalnih centara kroz projekat „Program čvrstog otpada u Srbiji“. Koja će biti uloga „Ekostar Paka“ u ovom projektu?

– Ministarstvo zaštite životne sredine je pokrenulo projekat „Program čvrstog otpada u Srbiji“ koji će se finansirati iz kredita razvojnih banaka. Projekat će omogućiti lokalnim samoupravama da jačaju svoje kapaciteta i infrastrukturu, kako bi u budućnosti došle do efikasnog funcionisanja sistema razdvajanja, sakupljanja i reciklaže. Intenzivno radimo na tome da dodatno podržimo JKP koja su deo ovog programa kako bi sve zaživelo i funkcionisalo nakon postavke infrastrukture. Naša saradnja je vrlo važna, s obzirom na zajednički interes da se što veća količina otpada usmeri na reciklažu.

Koje sve korake je potrebno sprovesti kako bi bio unapređen sistem upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji?

– Ove godine očekuje nas izmena Zakona o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom, gde ćemo razmatrati predloge aktivnosti koji koje je neophodno sprovesti kako bismo dostigli ciljeve i unapredili celokupni sistem.

Na primer, potrebno je definisati saradnju operatera sistema i jedinica lokalnih samouprava (JLS) kroz sporazum o podeli odgovornosti za organizaciju prikupljanja i razvrstavanja ambalažnog otpada u JLS. Neophodno je kaskadno spuštanje ciljeva na nivou JLS, umesto opšta postavka ciljeva na nivou Programa upravljanja otpadom.

Treba uspostaviti sistem primarne selekcije za razdvajanje otpada na minimum tri frakcije umesto sistema „dve kante“ koji je predložen, jer on vodi ka manjem procentu reciklaže, velikih gubitaka u sortiranju, lošeg kvaliteta materijala i veće emisije GHG.

Uspostaviti mehanizam koji će obavezati domaćinstva da sortiraju ambalažni otpad, naplatu definisati prema principu „plati koliko bacaš“, umesto trenutnog minimalnog iznosa naknade kao socijalnog benefita.

Foto: Ekostar Pak

Neohodna je i stalna edukacija kroz komunikaciju i podizanje svesti građana.

Dobro organizaciono rešenje je uspostavljanje regulatornog tela (clearing house) gde bi učesnici bili predstavnici nadležnih ministarstava, inspekcije i predstavnici nacionalnih operatera sa ciljem da: obezbeđuju transparentnost podataka, fer konkurenciju i jednak tretman obveznika prema Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu, vrše nadzor i kontrolu svih učesnika i procesa u lancu, propisuju kriterijume rada za operatere sistema, određuju raspodelu ulaganja prema tržišnom udelu u sistem primarne selekcije (na nivou opština), rade na registru dokumenata o kretanju otpada u cilju praćenja ostvarenja ciljeva, uređuju sistem – predlažu zakonske izmene i rast nacionalnih ciljeva.

Potrebno je uključiti javno-privatno partnerstvo sa zainteresovanim stranama u uspostavljanju posebnog sakupljanja ambalažnog otpada u regionalnim centrima.
I na kraju, promena zakonske regulative koja će implementirati gore navedene navedene predloge.

Ekostar Pak je operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom, privredno društvo koje posluje u skladu sa načelom produžene odgovornosti proizvođača.

U ime svojih klijenata, privrednih društava koja plasiraju ambalažu na tržište Srbije, organizuje sakupljanje, ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada i obezbeđuje ispunjenje ciljeva propisanih Uredbom o planu smanjenja ambalažnog otpada i Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu.